Vito – Visočica.

^{Tušila, decembar 2022}

Vito – od hercegovačkog “vitao” a što znači vitak, uzak, tanak, mršav. Postoji i Veliki Vitao nešto južnije – to je najviši vrh planinskog venca Maglič-Bioč-Volujak.

I zaista, kada se sagleda perspektiva iz vazduha ovog nestvarnog grebena na hercegovačkoj lepotici Visočici, upravo je kako narodno ime sugeriše: Vito nije običan planinski vrh – već neobičan “pripoj” čak četiri grebenska kraka.

• Gornji levi krak vodi ka uzvišenju Subar – najzanimljivija trasa uspona na Vito.

• Donji levi krak vodi ka Velikom brdu. To je najlepše parče Visočice – sa veoma uskog, nazupčenog grebena otvoriće se kanjon Rakitnice.

• Gornji desni krak je pravac ka Mokrim stijenama – kondiciono i pešački najjednostavniji prilaz Vitu sa asfaltnog puta.

• Konačno, donji desni krak vodi ka Đetelašu, Pariču i dalje ka bivaku na Visočici.

Za 9 sati u planini, prošli smo u celosti tri od četiri gore opisana kraka – krak ka Mokrim stijenama sam prošao još 2017. u prvom zimskom susretu sa Visočicom.

Za neupućene, gde se uopšte nalazi Visočica? Visočica je planina smeštena na južnom obodu Sarajevskog kantona, u produžetku poznatije Bjelašnice. Od Bjelašnice je razdvaja upravo kanjon reke Rakitnice, dok je na istoku kanjon reke Ljute deli od susedne Treskavice.

Visočica je već Hercegovina, i kako naš prijatelj iz Sarajeva, Dino Karadža, inače veliki zaljubljenik u ove krajeve kaže “ovde drugi vetrovi pušu…” . Katkad su Igman, Trebević i Jahorina pod gustim velom magle, a na Visočici je vedro.

Planinarski klasik na Visočici je grebenski krug od sela Tušila preko Subara do Vita, a povratak preko Velikog i Malog brda i Drstva.

Vito (1960m) nije najviši vrh Visočice, to je vrh Džamija (1967m). I tamo smo bili, stećcima u pohode jednog leta na putu za more. I jednom i drugom nedostaje tek par desetina metara da prebace lestvicu od 2000 metara. Ali to je ovde najmanje bitno. Visočica se pod niskim zracima poznojesenjeg sunca ukazuje kao posebno mesto.

Za prvi jutarnji utisak sa niskim oblacima pobrinula se reka Rakitnica – njen duboki kanjon deli Visočicu od susedne Bjelašnice na severu. Sa suprotne strane smestio se i tajanstveni Lukomir – najviše naseljeno mesto u Bosni i Hercegovini.

Visočica iako na prvi pogled kompaktna, je zapravo na geološkom razvođu mlađih krešnjačkih i starijih vulkanskih i škriljastih slojeva. Prostor oko Džamije i Ljeljena je surovi dinarski kamenjar, sa mnoštvom jama i vrtača.

Stene oko Vita naprotiv, imaju drugačiju, crvenkastu boju. Reljef je sličan Popadiji u Prokletijama, ili Kabašu u Makedoniji. Ovde vode ne propadaju kroz zemlju, već ostaju na površini.

U Tušila smo stigli koji minut nakon svitanja i uputili se šumskom stazom ka Vitu. Izlaskom na pašnjake, odvojili smo se sa letnje markirane staze za Vito, u smeru uzvišenja Subar. Od Subara ka Vitu ne postoji staza, već se po slobodnom nahođenju bira najbolja putanja prateći strmi bočni greben. Poslednji metri uspona su po eksponiranom terenu, i potrebno je upotrebiti i ruke.

Sa vrha smo potom preko Đetelaša i Pariča, stazom Vučko Trail-a, dobacili i do novosagrađenog bivaka.

Orijentacija na Visočici je po lepom vremenu mahom jednostavna, teren je pregledan, i omogućava brzo i lako kretanje.

Najlepše smo ostavili za kraj – silazak nestvarnim grebenom Velikog i Malog Brda dok se ispod nas svakim metrom sve više otvarao pogled na impozantan kanjon Rakitnice.

Krajem decembra neočekivano smo zatekli oktobar na omiljenoj Visočici. Ovde sam bio prvi put još pre nego sam uopšte zakoračio na Prokletije ili se upustio u dublje istraživanje jednog Durmitora. A da pri tome nisam iz Sarajeva – od koga su ovi netaknuti predeli udaljeni svega 50 minuta vožnje.

Kriv je Matias Gomez i njegova antologijska knjižica “Zaboravljena ljepota” a koja mi je bila jedan od prvih putokaza u zbližavanju sa planinama Hercegovine.

Visočica je turno-skijaški raj, nakon jesenjeg, ostaje da ostvarimo i zimski planinarski klasik – alpinistički uspon na Vito preko Subara i povratak obilaznim linijama na skijama. Vredi se iznova vraćati na Visočicu, gde vreme i dalje tapka u mestu. Samo da tako i ostane.

Ljubiša Mićanović i Nebojša Atanacković, 25. decembra 2022. godine

Wikiloc: Grebeni Visočice: Subar, Vito, Đetelaš, Parić, Veliko i Malo Brdo, Drstva