Кабаш.

^{Trnica, novembar 2021.}

Tajanstveni krajolici zapadne Makedonije uz samu granicu sa Albanijom. Novembar u zemlji sunca, planina u tamno žutim tonovima – poslednja faza njene godišnje, koloritne tranzicije pred decembarske snegove. Nazupčeni planinski greben, koji, čini se da ide u nedogled…

Dovoljno je samo nekoliko sati vožnje, i nekoliko sati hoda da se dosegnu ovi egzotični prizori…

I dok smo se davili u novembarskim kišama, Makedonija se kupala u suncu. A ovde sunce sija na poseban način.

Korab me je prvi put oduševio još 2015. godine. I tada je bio novembar, a najviši vrh Makedonije i Albanije smo искачували, via normale, po utabanoj planinskoj stazi od karaule Strezimir. Staza u jednom delu, prelazi pored visokih pašnjaka Kobileg polja, iznad Duboke reke. Pogled dopire na planinski venac sa suprotne strane, koji posmatran sa severa, u crnoj senci, deluje teško savladiv.

Naknadni pogled na kartu je razotkrio toponime. Ovaj greben ili još lepše, po makedonski, “srt” čine vrhovi Ribnička skala, Kabaš i Guri Kuq (Crveni kamen). Od ove trojke posebnu pažnju privlači centralno pozicionaran Kabaš. Sa svojih 2391 metara, ne igra prvu ligu vrhova Makedonije po visini. Zato je u samom vrhu tabele po zahtevnosti pristupa i vidicima koji slede kao nagrada.

Do Kabaša ne postoji “via normale”. Može mu se prići grebenom, od Ribničke skale (2308m), uz nekoliko eksponiranih deonica i završni uspon po severnoj strani.

Severne strane strmih vrhova i prevoja su po pravilu u večitoj senci od oktobra do marta. U odsustvu sunca, i prisustvu mraza, neobezbeđen pristup po severnoj strani treba izbegavati.

Alternativni, pouzdaniji pristup na Kabaš prati njegov osunčani južni greben, kome je najlakše prići od sela Nivište. I ovde završni uspon prolazi kroz strmi, ali ipak travnati kuloar – suvo i sunčano vreme predstavlja imperativ za pristup i sa ove strane.

Pohođenje planine predstavlja još veće zadovoljstvo kada se iskustvo podeli sa nekim kome je ta planina zavičaj. Bila je čast podeliti dan sa Irinom Dišovskom iz Tetova. Irina je pristigla iz Nepala gde je ostvarila svoj veliki sportski cilj, uspevši se, u ličnoj režiji i bez vodiča, u tandemu sa svojim penjačkim partnerom, na jedan od zahtevnijih vrhova Himalaja (Ama Dablam 6812m).

Petočlana ekipa se prethodno veče okupila u Trnici. Pansion Korab Trnica predstavlja odličnu bazu za pohođenje predela oko Nacionalnog parka Mavrovo. Sveža pastrmka iz domaćeg ribnjaka, topla predjela i makedonsko vino odlično će upotpuniti bogati planinski repertoar Koraba, Bistre i Krčina.

Nije bilo lako ustati naredno jutro nakon bogate večere i zanimljivih priča sa krova sveta. Do početne tačke i sela Nivište srećom ima svega pola sata lagane vožnje.

Podkorapska sela, Ribnica, Nivište, Žužnje su nažalost – napuštena. Odavno ovde nema ni ovaca ni pastira da prokrče grmlje i utabaju šumske i livadske staze. To planinarima zadaje dodatne muke, usporava hod, i oduzima dragoceno vreme u kratkom jesenjem danu. Od Nivišta (1150m) do Kabaša (2391m) ima tek nešto više od 5km, sa skoro linearnim usponom (1250n visinski). Problem je međutim navigacija i manjak dobre staze naročito u nižim delovima. Potrebno je 4 i po sata do vrha i skoro pa isto toliko nazad uz dobar deo vremena proveden u šumi, sa glavom dole i pogledom na navigacioni uređaj. Nedavno je PD “Transverzalec” osvežio markacije (oktobar 2021), ali su one nedovoljne i sporadične, manjka ih pogotovo u smeru silaska. Pitanje je šta će svega toga preživeti prvu narednu zimu.

Kad se konačno dohvati, bočni južni greben Kabaša, otvaraju se i pogledi. Završni uspon podrazumeva savladavanje strmog kuloara (kombinacija trave i stene). Kuloar je markiran i na nekoliko mesta “simbolično” obezbeđen tankom žicom. Očekivali smo via ferata i shodno tome poneli odgovarajuću opremu. Prava je šteta što tako nešto nije sprovedeno na ovom mestu. Vremenski uslovi su srećom bili idealni, tako da smo bez problema izašli na Kabaš, sat vremena pre podneva.

Ležati bosonog na 2400m usred novembra, u nestvarnom okruženju, prava je privilegija i nagrada!

Udaljena divlja prostranstva ka zapadu, ka granici sa Albanijom su delovala izuzetno privlačno. Jesenje boje i svetlo su magični, ali novembarski dan je bio i suviše kratak da bismo ovaj put dobacili dalje grebenom u tom smeru. Nikome nije bilo do tumaranja po mraku po potkabaškim šumama. Plodovi šipka su u punom zamahu, i medvedi se spuštaju nisko u potrazi za hranom. Nazad do sela silazimo štreberski precizno pre mraka.

Bio je to, slobodno mogu da kažem, gastro-planinarski vikend. Druženje se nastavilo u Mijačkoj kući (Кука на Мијаците) uz top-of-the-line vina vinarije “Tikveš” (“Bela voda”). Hvala Radošu Vukićeviću na gostoprimstvu!

Nakon prošlogodišnjeg Krčina i ovogodišnje izvidnice na Kabaš, novembar je tradicionalno rezervisan za sunčane grebene zapadne Makedonije. Dešat (Velivar) i manje poznati vrhovi Koraba iznad sela Žirovnica (Šuplja stena, Babin kamen) ostaju za sledeću godinu.

Pružiće se prilika i za ceo greben Kabaša – zbog dužine treka i složenog terena avgust ili septembar se čine kao zahvalniji period za taj poduhvat. Tu je i čuveni Korapski vodopad, koji je u punoj snazi obično početkom juna. Nakon topljenja snegova, vodopad nestaje, ali ne i magija ovog prostora.

13. novembar 2021.

Wikiloc: Nivište – Kabaš po južnoj strani.

Inspiration Information: Ivan Dinkov, Кабаш – Р. Скала, “Фалшив” М. Кораб – Голем Кораб