Krčin.

_{Bituše, novembar 2020. godine}

Krčin je planina koja se nalazi u zapadnom delu Makedonije, uz samu granicu sa Albanijom. Ovaj venac južno od Šare nema neko jedinstveno ime, već figuriše kao celina njegovih segmenata: Korab-Dešat-Krčin.

Nešto prostraniji Korab, se ka jugu naglo sužava u singularni planinski greben Dešata i Krčina. Uski greben je oivičen kanjonom reke Radike na istoku i dolinom Crnog Drima i Debarskom župom na zapadu. Sa druge strane kanjona Radike je planina Bistra, dok se na Krčin južno nadovezuje Stogovo. 

Makedonija obiluje planinskim vrhovima iznad 2000 metara nadmorske visine, uostalom kao i Albanija i Crna Gora. Ipak, geološki slojevi su ovde nešto stariji, vrhovi pristupačniji, a planinarski putevi prohodniji.

Ugao novembarskog sunca na 41. paraleli čini se kao da koincidira sa padinama planinskih grebena Makedonije – čineći posetu ovim prostorima u poznu jesen esencijalnim foto-planinarskim iskustvom.

Geografski prostor oko kanjona Radike kroz vekove naseljava specifična etnička grupa (pleme Mijaci). Za vreme duge Otomanske vlasti, jedan deo stanovništva u ovim oblastima, prima islam i “turska” imena, ali zadržava maternji makedonski jezik. Iz tog perioda potiče i naziv Torbeši, a koji je poslednjih decenija zamenjen politički korektnijim pojmom – Makedonci muslimani. Torbeši su slični Gorancima a koji nastanjuju planinske župe zapadno od Koraba i Šare u Albaniji i na Kosovu. 

Planinska sela zapadne Makedonije su po pravilu živopisna – to su doslovno “lebdeće mahale”. Uspon na Krčin polazi upravo sa vrha jedne takve, to je selo Bituše a gde je smešten i manastirski skit Ćirila i Metodija.

U Bituše smo se pojavili čitav sat pre svitanja. S obzirom da uspon započinje dosta nisko, sa svega 1020m nadmorske, utabanu šumsku stazu smo u njenom početnom delu odradili po mraku, kako bi što više vremena ostalo za osunčani greben. To i jeste poenta planinarenja u ova doba godine: Planinski grebeni su u novembru puno prijatnija mesta od vlažnih i manje bezbednih severnih strana u strmijim masivima.

Prognoza je obećavala dosta sunca, ali je prethodnog dana preko Balkana ipak prošao slab ciklon koji je doneo i nešto padavina, taman da omađija prizore.  Na visini od 1800m prestaje šumski pojas. Mraz je potrefio sličnu visinu – a kako lišće još nije u potpunosti otpalo, Krčin nas je dočekao “season blend” koktelom dobrodošlice jeseni i zime.

Izlaskom pod magloviti vršni greben produžili smo pastirskom stazom koja prati izohipsu ka jugu.

Staza obilazi oko vrha sa jugoistočne strane i izlazi na sedlo između vrhova Crvena ploča i Rudina. Primetili smo hitru grupu planinara na grebenu. Njihovi tragovi će nam posle olakšati travesiranje istog – uslovi oko stenovitog vrha Rudina su bili pravi zimski: magla, nakvašeni sneg, miks klizave trave i kamenja , klizava stena. Da tog jutra neće manjkati avanture, potrudio se i jedan medved, koji se pojavio posred staze, samo pedesetak metara iza nas. Putevi su nam se srećom opet brzo razišli, strah je bio preveliki, da bih se usudio da mu priđem i fotografišem ga.

Kako to na sreću obično biva, vremenska slika se na vrhu promenila za neko minuta. Ples oblaka oko vrhova se umirio a otvorili pogledi ka Debarskom jezeru u dolini. Na vrhu se posle nas pojavljuje i grupa planinara iz Skoplja.

Prvi metri silaska sa Rudine su predstavljali kratkotrajni tehnički izazov u trenutnim uslovima na planini. Nakon toga smo mogli u potpunosti da odahnemo i prepustimo se čarima grebenarenja između dva godišnja doba i dve države. Korak levo, ka Albaniji, niti jedne pahulje, a samo par koraka udesno, u Makedoniji, pravi vetroviti zamrzivač.

Za nepunih pola sata smo se iz podnožja Rudine (2238m) grebenom prebacili do podnožja Golemog Krčina. Uspon na travnati Golem Krčin (2341m) je za razliku od Rudine veoma jednostavan. Grebenom se može produžiti još dalje na sever ka Velivaru (Dešat).

S obzirom da je već otkucavalo posle podne, a valjalo je stići isti dan kući, krenuli smo lagano nazad, u društvu skopskih planinara. Ukupan saldo dana je izašao na 18,5km sa 1500m visinske razlike i ukupno 9 sati provedenih u planini.

Pravo sa uspona smo krenuli nazad za Beograd (iz koga smo krenuli kasno popodne prethodnog dana i prespavali u blizini Mavrova). Blitzkrieg akcija na jugu je značajno olakšana odličnom saobraćajnom vezom između Makedonije i Srbije.

Krčin je u sudaru jeseni i zime ostavio snažan utisak. Susedne planine Stogovo, Bistra, Dešat i južni Korab čekaju da budu otkrivene na stranicama bloga. Do nove epizode sa 41. paralele ne bi smele da prođu nove tri godine.

Ljubiša Mićanović i Nebojša Atanacković, Mavrovo i Rostuša, 20. novembar 2020. godine.

Flickr: Golem Krčin i Rudina u sudaru jeseni i i zime.

Wikiloc: Gornje Bituše – Rudina (Mali Krčin) – Golem Krčin.