Kapetanovo jezero.

^{Lukavica, jun 2017. i 2021. godine}

Kapetanovo jezero i Moračke planine se nalaze u geografskom srcu Crne Gore. U pitanju je nestvaran predeo koji objedinjuje puno toga različitog na malom prostoru, gorski dragulj koga čini nekoliko potcelina.

Prvi utisak na posetioca ostaviće vanvremenska Lukavica. Livada i dolina ima svuda, ali rajska cvetna polja Lukavice su posebna, dok njen horizont ukrašavaju neobični vrhovi, “prizmoliki” Veliki Žurim i “troglavi” Mali Žurim.

Nekoliko kilometara istočnije nalazi se veliko planinsko jezero. Trebješko ili Kapetanovo jezero ledničkog je porekla, a svoje drugo ime duguje nikšićkom kapetanu Mušoviću – ovi su predeli za vreme osmanske vlasti bili rezervisani za ispašu stoke vladajućeg sloja stanovništa, dok se pravoslavni živalj morao sklanjati dublje u planinu;

Deo Moračkih planina oko jezera nosi ime Stožac. Posebno je atraktivan njegov greben iznad Kapetanovog i Manitog jezera – Brnjičke grede, a tu je i nekolicina pitkih vrhova koji nude poglede na gotovo celu Crnu Goru od Lovćena do Komova.

Skriveno gore u planini nalazi se još jedno “gorsko oko”.

Brnjičko ili Manito jezero treba posmatrati iz najmanje tri perspektive sa okolnih visova – to je pravo mesto za meditaciju na kraju planinarskog dana.

Kako stići?

Do Lukavice se stiže iz pravca Nikšića. Na ulazu u dolinu je katun Bojovića Bare do koga vodi asfaltni put u odličnom stanju i koji dalje produžava do Zagaračkog katuna ispod samih Žurima. Od Nikšića do Bojovića Bara ima oko sat vremena vožnje.

U Barama se odvaja put koji vodi do Kapetanovog jezera (5km).

Put do jezera je u periodu nastanka ovog teksta bio još uvek makadamski, ali je u potpunosti asfaltiran 2022. godine.

Lukavica je, malo je reći, očaravajuće lepote. Svaki trenutak proveden ovde vredi stostruko, tako da od bara do jezera vredi prepešačiti.

Za svebouhvatno i nezaboravno iskustvo iz crnogorskih planina, vredi produžiti i dalje, i od Kapetanovog jezera se spustiti u selo Velje Duboko. Markirana pešačka staza iz Velje Dubokog vodi dalje kroz kanjon Mrtvice i na kraju izlazi u Međurečje, na magistralni put Kolašin – Podgorica. Ova legendarna pešačka transverzala od Lukavice do Međurečja je opisana u posebnoj priči.

Gde se smestiti?

Gostoljubiva porodica Minić nudi smeštaj u planinarskoj kućici nadomak jezera kao i svežu domaću kuhinju po prijateljskim cenama. Moguće je dogovoriti i asistenciju oko transfera od i do samog jezera.

Predviđen je i prostor za besplatno kampovanje uz samo jezero.

Ukoliko kod Minića nema mesta, uz samo jezero je katun porodice Vuković, sa kafanicom na samoj ponti jezera, mestu pogodnom i za kupanje.

Katuni oko jezera proizvode i vrhunski lisnati sir koji obavezno treba probati.

Na jezeru nema struje kao ni signala mobilne telefonije.

Na planinama oko Kapetanovog jezera ne postoje markirane planinarske staze. U najvećem delu masiva ne postoje nikakve staze, ali je predeo uglavnom pregledan, prohodan i jednostavan za orijentaciju.

Nadmorska visina jezera iznosi oko 1650m. Obližnji vrhovi ne prelaze 2200m – dakle nema dugih jakih penjanja – pogodno za decu ali koja imaju određeno iskustvo u planinarenju. Teren je ovde kraški, kombinacija kamena i trave i kao takav srednje zahtevan za mlađu pratnju. Treba se kretati oprezno i sporije kako bi se izbegle povrede ali i eventualan susret sa zmijama. Nema eksponiranih tačaka (ako ne penjete Mali Žurim).

Prvi dan: Zagarački Katun – oko Malog Žurima – Ilijin vrh – Nikolin vrh – Kapetanovo jezero.

Zahvaljujući ljubaznosti našeg domaćina Dragana Minića, prvi dan smo mogli da isplaniramo kao turu od tačke A do tačke B umesto “tamo i nazad” ili kružne ture za koju verovatno ne bismo ni imali vremena, jer smo na Bojovića Bare stigli tek oko podneva.

Pešačenje smo započeli na polupustom Zagaračkom katunu, a zatim produžili kozjom stazom koja obilazi oko Malog Žurima ka napuštenom Piperskom katunu. U katun se nismo spuštali već smo se držali izohipse i zavili oko Malog Žurima sa severne strane.

Dalje ka Ilijinom vrhu smo se kretali kroz kraško polje između Malog Žurima, Živaljeve glave sa pogledom na “zid od planine” koga čine Štit, Lastva i Kapa Moračka na severu.

Netaknuti, pusti predeli i potpuna tišina oko nas. U nekom trenutku smo naišli i na grupu divljih konja.

U nastavku smo popeli Ilijin vrh držeći se treka, a potom produžili ka obližnjem Nikolinom vrhu odakle smo i prvi put ugledali jezero iz ptičje perspektive.

Saldo prvog dana: 6 sati hoda, 8 kilometara uz obilje pauza.

Drugi dan: Kapetanovo jezero – Manito jezero – grebenom ispod Stožca – Mliječno ždrelo – Orlojevac – Manito jezero – Kapetanovo jezero.

Dug dečiji san je preduslov za uspešan dan sa decom u planini. Pešačenje i vetar prethodnog dana i britak planinski vazduh su učinili svoje: 11 sati sna za najmlađe, od 9 uveče do 8 sati ujutru. Zdrava osnova za drugi glavni dan u planini! Nije bilo potrebe da se mnogo rani jer junski dan je dug.

Vreme kakvo se samo poželeti može. Sunce, slab vetar bez i jednog oblačka.

Prženice, domaći lisnati sir i kiselo mleko domaćice Zorice će obezbediti dovoljno energije za današnju avanturu.

Krećemo prvo ka Manitom jezeru do koga nas deli nešto više od sat vremena hoda.

Ušuškano u potpunoj divljini između Jablanovca i strmih greda Stožačkog masiva, Manito jezero je praktično nevidljivo dok mu se sasvim ne primaknete.

Tog dana smo ga posetili dva puta – i u odlasku i u povratku a veći deo planinarenja promatrali iz ptičje perspektive kretajući se grebenom Stožca.

Nedaleko od jezera se nalazi i izvor pitke vode gde obavezno prvo treba dopuniti a kasnije obnoviti zalihe.

Od izvora se krećemo nazad u smeru odakle smo došli, samo sada prateći kozju stazu koja prolazi ispod greda i lagano penje u gornji deo masiva. Nakon pola sata strpljivog penjanja, staza iščezava u lavirintu škrapa i vrtača.

Odlučujem da ne pratim trek ka samom vrhu Stožac, već da sledim liniju grebena sa pogledom na Manito (Brnjičko) jezero i dolinu Lukavica odgore. Nižu se jedan za drugim nekoliko “sweet spots” za promatranje i fotografisanje.

Nastavljamo preko prostranih livada Mliječnog ždrela podno Stožca. Sam vrh Stožac 2141m i obližnju stenu sa krstom odlučujemo da danas ne penjemo, već hvatamo kurs ka Orlojevačkom visu, koji je predstavljao glavni cilj današnje akcije.

Orlojevac pleni pogledima na sve strane; Odavde se, za početak, vide i Manito i Kapetanovo jezero.  Ka severo-istoku, neposredno ispred se nalazi vrh zanimljivog oblika i još zanimljivijeg imena Bodiguz, poslednje parče travnatog masiva Stožca nad šumama kanjona Mrtvice.

Iza Bodiguza, koji je i dalje u odori žutih tonova jeseni, uzdiže se blistava, zelena padina Lubanja glava, u čijem produžetku je trouglasti vrh, Lukanje čelo, a iza njega proviruju mistične Tali.

Maganik sa svojim Treštenim i Međeđim vrhom priziva sa druge strane kanjona Mrtvice, dok su na horizontu dežurni divovi Komovi i Prokletije, delimično još uvek pod snegom i oblacima.

Nakon uživanja u svoj ovoj lepoti, spontano odlučujemo da se ka Manitom jezeru spustimo direktno sa sedla pod Orlojevcem kroz travnati kuloar.

Na omiljenom Brnjičkom jezeru vredi provesti još koji trenutak u meditativnoj tišini divljine.

Saldo drugog dana: 9 sati u planini, 700m uspona i oko 10-tak kilometara po kraškom terenu.

Zaključne misli:

Kapetanovo jezero i Moračke planine – Raskoš majke prirode na malom prostoru. Predeli koji ni po čemu ne zaostaju za jednim moćnim Durmitorom a gde nećete sresti ni blizu tako veliki  broj turista i planinara u leto. Ako uopšte nekoga i sretnete.

Mi smo na katunu sreli tada devetogodišnju Jelenu sa katuna, jedinu učenicu škole od I-IV razreda u selu Velje Duboko, jednom od najizolovanijih mesta u Crnoj Gori. Ona je željno iščekivala svoje dve “letnje” drugarice čije porodice takođe izdižu na Kapetanovo jezero.

Institucija izdiga stoke po crnogorskim i hercegovačkim vrletima još uvek živi.

Povedite svoju decu da upoznaju život svojih predaka i osete čarobne prostore Dinarskih planina…

Wikiloc:

Prvi dan: Zaragački Katun – oko Malog Žurima – Ilijin vrh – Nikolin vrh – Kapetanovo jezero.

Drugi dan: Kapetanovo jezero – Manito jezero – grebenom ispod Stožca – Mliječno ždrelo – Orlojevac – spust kroz kuloar – Manito jezero – Kapetanovo jezero.