Kanjon Drine.

Sve su Drine ovog svijeta krive; nikada se one neće moći sve ni potpuno ispraviti; nikada ne smijemo prestati da ih ispravljamo. (Ivo Andrić, Znakovi pored puta).

Rimsko carstvo, decenijama slabljeno upadima Varvara, je 395. godine podeljeno na Istočno i Zapadno. Granica carstva je presecala Balkansko polustrvo u smeru sever – jug, a prateći tok reke Drinus

Zapadno carstvo nije odolelo napadima duže od jednog veka, dok je istočni deo, kasnije poznatiji kao Vizantija, u prvim vekovima postojanja čak uspevao da proširi svoj uticaj na veći deo Sredozemlja sa okolnim zemljama. Sedmi vek je obeležio dolazak Slovena, koji ubrzo primaju hrišćanstvo (Ćirilo i Metodije).

1054. se ispostavlja kao sledeća ključna godina za ove prostore. Linija verskog razdora Rima i Carigrada, pape i patrijarha, upravo je prolazila kroz današnju Bosnu, ostavljajući prostora za čudesnu pojavu zvanu „Crkva Bosanska“ i tajanstvene stećke.

Dolazak Turaka i Osmanskog carstva dodatno doprinosi bogatstvu religija na karti Balkana, najizraženije upravo u Bosni i Hercegovini…

Nestvaran Kanjon 2

Od davnina tako Drina spaja i razdvaja. Krivuda i zavija. Izvornice Drine su planinske lepotice, Tara i Piva. Naročito u svom gornjem toku, i Drina je izrazito planinska reka, uostalom kao što kaže veliki pisac:

Većim delom svoga toka reka Drina protiče kroz tesne gudure između strmih planina ili kroz duboke kanjone okomito odsečenih obala. Samo na nekoliko mesta rečnog toka njene se obale proširuju u otvorene doline i stvaraju, bilo na jednoj bilo na obe strane reke, župne, delimično ravne, delimično talasaste predele, podesne za obrađivanje i naselja. (Ivo Andrić, Na Drini Ćuprija).

Nažalost, u novija vremena, na tri mesta je grubo ukroćena – to su hidrocentrale Višegrad, Perućac i Zvornik.

Na potezu od Žepe pa do veštačkog jezera Perućac, Drina nailazi na bedem od planine, Zvijezdu i visoku Taru. Upravo tu formira svoj najlepši kanjon, praveći čudesan zaokret oko planina. Posmatrano sa bosanske strane, ova krivina deluje nestvarno lepo.

Drina Kanjon-21

I pre nego što se čovek zatekne ovde, sam pogled na geografsku kartu nagoveštava tako nešto, ali fotografije sa ovog mesta skoro da i ne postoje. To je motivisalo kolegu planinara Gorana Stamenkovića da se uputi u istraživački poduhvat.

Kako sam kaže, na internetu je naleteo na prizor kanjona slikan negde sa bosanske strane, ali bližih informacija nije imao. U maniru istinskog istraživača, bez značajne asistencije trećih lica i bez terenskog vozila na raspolaganju, uspeo je da izbije do ove tačke, sledeći približan trek, koji je kod kuće sam sebi iscrtao na karti.

Drina Kanjon-13
Vidkovac na Drini – istraživačko čedo Gorana Stamenkovića.

Zar je moguće da ovako nešto postoji – tu nadohvat ruke? A da već uveliko ne krasi turističke brošure kao brojna slična mesta u okruženju?

Vrhunski pogled je samo jedan deo priče. Devičanski netaknuta priroda u punom smislu te reči. Samonikle šume sa obe strane reke, bez ijednog vidljivog ožiljka koji je načinio čovek, makar to bila i šumska staza.

Drina Kanjon-26

Da li će tako ostati ili još bolje pitanje, da li tako treba da ostane?

Istinski zaljubljenici u prirodu, složno će reći „Da“ jer njima nisu a priori neophodne utabane staze da dosegnu atrakcije. Šta više, u odsustvu istih, satsisfakcija „gore na vrhu“ je utoliko veća.

Ovaj predeo je od nedavno i zvanično proglašen kao Nacionalni Park „Drina“. Na terenu još uvek nisu vidljive bilo kakve oznake ili restrikcije koje bi ukazivale tako nešto.

Da li će u bliskoj budućnosti to značiti i turističku valorizaciju ovog mesta, uz krčenje staze, izgradnju vidikovca, naplatu ulaznica? Da li će nas sutra ovde spopadati „rendžeri“ kao na Miroču? 

Ostaje da se vidi.

Drina Kanjon-18

Na vidikovcu smo se pojavili rano, već oko 6:30 ujutru. Nakon skoro četiri sata provlačenja kroz šikaru i šipražje, u potrazi za prizorima, i istinskog uživanja u celoj akciji, oprostili smo se od ovog spektakarnog mesta.

Uputili smo nizvodno prateći loše kolske puteve ka ruini srednjevekovnog utvrdjenog grada Klotjevac, a koji je pripadao plemićkoj lozi Pavlovića, starih vladara istočne Bosne, u periodu neposredno nakon Kosovske bitke, a pre konačnog pada Bosne pred Turcima 1463. godine.

Drina-26

Prizori sa tvrđave nude dopunsku perspektivu kanjona, sa nešto niže tačke osmatranja. Ka severu se već polako otvara jezero Perućac.

Drina Kanjon-33

Obilazeći ove predele zatičemo i ratom opustošena područja. Kulturološko bogatstvo građeno vekovima na Balkanu u sebi nažalost nosi i to kobno prokletstvo malih razlika. Poslednji rat je imao devastirajuće dejstvo u Podrinju. Sama lokacija nestvarnog vidikovca nad kanjonom Drine katastarski pripada opštini Srebrenica.

Osetili smo ovaj prostor iz ptičje perspektive. Preostaje da se manji od makovog zrna nekako provučemo i kroz sam kanjon – tiho, na kajacima…

Drina-5

 

One Comment

Add yours →

  1. Zaista nestvarno!

    Liked by 1 person

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: