“U trenutku kada je prekoračivala granicu između dve večnosti, prošle i buduće, Delfa Dorijanović se setila gde je pogrešila. Prema latinskom slovu L merila je ugao od 90 stepeni a Joan Užević očigledno je merio ugao prema grčkom slovu Lambda koje zatvara ugao od 35 stepeni. Pročitati grčko slovo kao latinsko očigledno je u ovom slučaju značilo smrt.”

Milorad Pavić – Aerodrom u Konavlju

Na svega pola sata od mora, po obodu dalmatinskog Zaleđa, a ispod padina Južnog Velebita smestio se nesvakidašnji kanjon reke Krupe.

Ova zelena oaza, zbog nesvakidašnjeg kontrasta u okolnim kamenjaru, s pravom predstavlja jedno od najlepših pešačkih iskustava u regiji.

Ceo prostor zapravo čine ne jedan, nego tri rečna kanjona, Krupa, Krnjeza i Zrmanja. A kao da ni prirodne lepote predela nisu bile dovoljne, u sred ovog minijaturnog raja smestiili su se i jedan prastari most i srednjevekovni manastir, dodajući celoj priči element pavićevske fantastike.

U dinarskoj Zagori, grčki i latinski krst se mrse i prepliću vekovima, još pre dolaska Osmanlija i formiranja zaštitnog pojasa vojne Krajine.

Nemi svedok epoha je istoimeni manastir Krupa podignut u XIV veku od strane kralja Milutina. Uz kistanjsku Krku to je duhovni svetionik koji čuva brojna istorijska svedočanstva vezano za život Srba u Dalmaciji.

Život na kamenu je kroz vekove težak i prožet borbom za opstanak. Prostor Like i Dalmacije je istorijski posmatrano, rasadnik istinskih boraca za slobodu, od uskoka do partizana bez obzira na versku pripadnost. Nažalost, sudbina ovih prostora je trajno zapečećena 1995. godine. Od tada ispražnjenom i opustelom Krajinom ne vladaju više ljudi nego požari, jer nema ko da gradi kamene ograde i otima i to malo zemlje od neumoljivog krša.

Najatraktivniji deo kanjona Krupe se proteže od zaseoka Ravni Golubić, preko ušća Krupe u Zrmanju, pa do vanvremenskog Kudinog mosta i kaskadnog vodopada Devetarac. Reku je moguće pratiti dalje uzvodno sve do samog manastira prolazeći pored ušća i kanjona reke Krnjeze.

Početkom juna 2018. smo prešli sekciju kanjona od ušća do mosta (5h). Tri godine kasnije, krajem maja 2021. priča iz Krupe je konačno zaokružena, prolaskom kroz uzvodni deo kanjona, od mosta do manastira (3h).

Ravni Golubić – Ušće Krupe u Zrmanju – Kudin most.

Planinarska staza koja polazi od Ravnog Golubića je dobro označena i utabana. Silazak u kanjon vodi preko kozjih staza niz brdo slikovitog naziva Vratolom – odavde se pružaju vrhunski pogledi kako na kanjon Krupe, koja upravo tu formira zavidljivi meandar, ali isto tako i na kanjon Zrmanje, a u koju se Krupa uliva neposredno ispod Vratoloma.

Nakon silaska sa ljutog kamenjara sledi neočekivani prelazak u potpuno drugu klimatsku zonu zelene oaze reke. Prateći stazu nizvodno, stiže se do Visokog buka na Zrmanji.

Zrmanja u ovom gornjem delu toka nije ni nalik sebi tridesetak kilometara nizvodno, na potezu od Obrovca do njenog estuarskog ušća u Novigradsko more.

I pred morem ova reka formira kanjon ali u potpuno drugačijim, gotovo pustinjskim tonovima – ali o tome u posebnoj priči!

Nakon pogleda izbliza na zrmanjski buk, markacije nas za kratko vreme vraćaju istim putem nazad, a zatim nastavljaju uzvodno prateći Krupu.

Prohodnost ovog dela staze zavisi od perioda godine. U proleće, kada je vodostaj na vrhuncu, biće potrebno forsirati susedni sipar kanjona kako bi se prošlo dalje.

Bolji scenario glasi gaziti bos preko potopljenog dela staze, ako to okolnosti dozvole, kao što je bilo u našem slučaju,  početkom šestog meseca 2018. godine.

Staza se dalje na par mesta ponovo račva, pa je moguće birati putanju blago uzbrdo kroz kamenjar ili alternativno kroz visoku travu močvaraste obale. Prva varijanta svakako nudi bogatije poglede uz nešto više vertikalnih metara uspona u ukupnom skoru.

Nakon dobra dva sata hoda prateći rečno korito, ukazaće se i mesto gde je u leto i ranu jesen moguće pregaziti samu reku i dospeti do Kudinog mosta suprotnom stranom.

Via normale i dalje prati reku po levoj obali da bi se strmo uzdigla iznad samog kanjona blizu osamljene kuće Veselinovića. Potom sledi spust ponovo veoma utabanom stazom a prožet pogledima koji plene, kako na Kudin most, tako i na spektakularni kaskadni vodopad Deveterac.

Od Golubića do Kudinog mosta potrebno je između 4 i 5 sati hoda, većim delom po zahtevnom kraškom terenu.

Kudin most potiče iz XVII veka i sastoji se od 13 lučića od tesane sedre. Nesvakidašnje mesto koje zaslužuje da čovek na njemu provede što više vremena i prepusti se ambijentalnoj i zvučnoj kulisi nestvarnog okruženja. Voda koja protiče ispod mosta je prečista i pogodna je za piće (barem smo je mi obilato pili – bez ikakvih naknadnih posledica).

---

Golubić – Kudin most – Manastir Krupa.

Tri godine kasnije, krajem maja 2021. u društvu prijatelja iz Hrvatske, ponovo smo posetili Krupu i kompletirali ceo trek kroz rečno korito od ušća do manastira.

Početna tačka planinarenja je kuća Veselinovića u Golubiću. Spustili smo se do nestvarnog Kudinog mosta, i potom nastavili uzvodno ka ušću Krnjeze u Krupu.

Kudin most, ovaj put obasjan prvim zracima sunca, je mesto na koje se vredi vraćati. Vanvremenski poseban a svaki put iznova drugačiji. Teško je odvojiti se od njega, čovek bi mogao da provede sate na mestu koje zrači posebnom energijom.

Otprilike je tako i bilo. Tek nakon dva sata meditativnog uživanja nakanili smo se na pokret dalje uzvodno. Nakon prolaska pored vodopada Deveterac, usledila je i najatraktivnija sekcija na celom treku kroz Krupu – minijaturna via ferata uz stene iznad samog rečnog korita.

Kasnije, do ušća Krnjeze, staza se probija kroz ogoljeni kamenjar uz povremene silaske do reke. Na ušću Krnjeze u Krupu ukrštaju se staze od manastira i od kuće Veselinovića (stari prilaz koja zaobilazi stene i novu feratu). Krnjezu treba preskočiti “s kamena na kamen” i to kroz gustu vegetaciju.

Nakon prelaska ove minijaturne reke, teren polako “popušta”. Otvaraju se cvetne livade a kamenitog pojasa je sve manje kako se približavamo manastiru.

Najbolji period za posetu nestvarnoj Krupi je maj mesec. Zelena boja kanjonske oaze je na svom vrhuncu. Dobar deo treka kao i na samom mostu obiluje hladom.

Prečista Krupa mami da se čovek baci u nju ali je voda veoma sveža i tokom letnjih meseci. Maslenica i Novigradsko more su na samo pola sata vožnje – ništa lepše kada posle planinarenja čovek može da se baci međ’ morske talase!

Pristupne tačke.

Ravni Golubić.

Do Golubića i Krupe se dolazi prateći magistralni put Obrovac – Gračac. Nakon odvajanja sa glavnog magistralnog puta, sporedni put se polako spušta. Treba uočiti planinarski putokaz “Ušće Krupe” i pratiti isti. Na završetku puta vidljive su planinarske markacije koje vode ka Vratolomu.

Golubić / Kuća Veselinovića.

Kada se nastavi dalje asfaltnim putem dolazi se do stare škole u Golubiću. Ovde je postavljen putokaz za Kudin most. Asfaltni put vodi sve do kuće nad kanjonom, odakle ima svega 20 minuta laganog spusta do Kudinog mosta.

Kome je previše da prelazi ceo trek kroz korito reke, može veoma jednostavno da se spusti do Kudinog mosta i nazad.

Manastir Krupa.

Manastir je po pravilu izlazna tačka planinarenja – i teško da postoji lepši način da se zaokruži pešačenje kroz atraktivni krajolik nego na istorijskom mestu uzvišene duhovnosti.

Wikiloc:

Ravni Golubić – Vratolom – Visoki Buk – Krupa – Kudin Most – Kuća Veselinovića

Golubić – Kuća Veselinovića – Kudin most – Ušće Krnjeze – Manastir Krupa

Smeštaj na samoj lokaciji: Kuća za odmor – “Dolovi”

Još jedna priča iz ovih krajeva:

Kanjon Zrmanje od Obrovca do Ušća.