Prvomajsko putovanje Humskom zemljom smo započeli u nevesinjskom kraju. Pre nego što smo krenuli tragom drevnih stećaka, valjalo je prvo pokloniti se skrivenom graditeljskom biseru.
Na reci Zalomki, u selu Bratač, nedaleko od Nevesinja, u pustom hercegovačkom kamenjaru neočekivano će zablistati stari trolučni most. Zove se Ovčiji brod. Gradili su ga Turci u XVIII veku, ali sudeći po ostacima stare via romana u blizini, ovde se od davnina prelazilo preko reke.
Skoro oduvek je dakle tu, da bi se preko njega sigurno prešlo na drugu obalu, jer kako kaže veliki pisac, mostovi su podignuti uvek smisleno, na mestu na kom se ukrštava najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničem što je tajno ili zlo (Ivo Andrić).
Zamišljam dubrovačke karavane kako na tovarnim mazgama prelaze preko njega, noseći komocije sa Mediterana u zamenu za sir i žito.
Ovčiji brod odavno više nikome nije usput, osim osamljenom pastiru nevesinjskog kraja. Nekim čudom još uvek stoji. Ta njegova novonastala nesvrsishodnost i skrajnutost ga je sačuvala u izvornom obliku. Graditeljska besprekornost mu je nadenula novu ulogu: Ovčiji brod je ukras prostora, ponajviše u rano proleće, kada se njegova senka ogleda u smaragdnoj vodi Zalomke.
Tovarne mazge i karavani su davno iščezli, ali se tog dana na mostu ipak pojaviše ljudi od druge obale: bili su to mostarski biciklisti – Alma i Dario. Hercegovina sa svojim pustim predelima je zaista Bogom dana za planinski biciklizam.
Iako je već otkucavao popodnevni sahat, hrabro smo se uputili u još pustija prostranstva – ka visoravni Morine, prateći krivine prašnjavog puta od Nevesinja ka Kalinoviku.
Gore na planini, nakon dobrih 40-tak minuta vožnje i na svežih 1300 metara nadmorske visine, stražare kameni spavači: uz sam put je locirana nekropola stećaka neobičnog imena – “Svatovsko groblje”.
Svatovsko groblje predstavlja jedan od čestih motiva u usmenoj narodnoj tradiciji i glasi otprilike ovako: “svatovi su krenuli preko planine, a na koju se iznenada spustila gusta magla – u nemogućnosti da pronađu put, na planini skončaše”.
Mramorje na Morinama je posebno. Locirano pod planinom Crvanj, podalje od stalnih ljudskih naselja, a poput sličnih planinskih skupina stećaka na Visočici i Zelengori, odiše tom posebnom energijom neiskvarenog prostora.
Čovjek ima osjećaj da stoji nad ruševinom jedne davno potonule Atlantide, koja nam progovara kroz nejasnu koprenu tajanstvenih doživljaja o stvarima danas potpuno nepoznatim (Miroslav Krleža “Ruševine bosanske atlantide”).
Dok se svetlo još nije sasvim izgubilo, uspeo sam nekako da dobacim i do sela Krekovi. Ovde je 1875. odjeknula Nevesinjska puška – početak Velikog ustanka u Hercegovini, a koji je pokrenuo ratove na Balkanu (“Velika istočna kriza”) a koji su okončani Sanstefanskim mirom i Berlinskim kongresom 1878. godine. Srbija i Crna Gora su međunarodno priznate, dok je Austro-Ugarskoj dato pravo da okupira Bosnu i Hercegovinu.
U Krekovima se nalazi i jedna od najvećih nekropola stećaka uopšte – Kalufi, sa oko 450 stećaka, i ujedno jedna od ukupno 28 izabranih nekropola koje su se od 2016. godine našli na listi svetske baštine UNESCO.
Nahranjeni viđenim i doživljenim za nepun sat smo se spustili u Mostar na Neretvi, a potom preko Počitelja produžili u Stolac – raskršće civilizacija.
Nastavak hercegovačkog triptiha: Tajanstvena Hercegovina – Neretva.
Treba požuriti u ove krajeve jer su već u toku kapitalni hidro-energetski zahvati koji će trajno izmeniti sadašnji izgled predela...
Nevesinje, 30.4.2022. godine
NESTVARNA MESTA. 