Durmitorski prsten.

^{Žabljak, oktobar 2020/2021. godine}

“Planinarenje na točkovima” bi bio najkraći opis vizuelnog doživljaja koji pruža epski krug oko Durmitora. Retko gde je moguće dosegnuti prirodne atrakcije ovog kalibra a pritom uopšte ne sići sa asfalta.

Upitno je samo, da li se opredeliti za pogon snagom sopstvenog tela ili se u potpunosti prepustiti hedonizmu na dva ili četiri točka?

Da li krenuti u smeru kazaljke ili obrnuto od istog – dočekati prve zrake sunca na Sedlu ili na Jezeru?

Ako je sportski osećaj ispunjenog cilja dominantna emocija – vožnja bicikla u dugom junskom danu bi bila pun pogodak. Durmitorski prsten je dug 84 kilometra sa 2000m ukupne visinske razlike.

Ako su već nastupili hladniji meseci a planina u zlatnom oktobarskom izdanju – foto safari na četiri točka je možda bolja stvar.

Konačno, krug se može razbiti i na dva dana, čemu žurba. Moguće je zakonačiti negde na pola puta, u Milogori ili Vojnovićima, ili još bolje, napraviti dodatni izlet u Pivu.

Cela trasa je perfekno označena (stanje stvari – oktobar 2020. godine). Nije potrebna navigacija, već je dovoljno pratiti putokaze Panoramskih puteva Crne Gore (ruta broj 2).

Jesen 2020. je bila posebna. Nakon obilnih septembarskih kiša, proradile su podzemne vode Durmitora – u narodu fenomen poznat kao “pucanje čelina”. Gornje i donje Crno jezero su se opet spojili nakon letnje suše, a Sušićko jezero ponovo napunilo vodom.

Kada se ovom vodenom efemerisu pridoda spektar jesenjih boja u kanjonu, kao i zlatna boja visokih pašnjaka, trenutak nije mogao biti bolji za dugo odlagani come-back oko Durmitora.

Panoramski put od Crnog jezera i centra Žabljaka zavija najpre na sever, ka naselju Bosača, odakle produžava ka Momčilovom gradu i starom skijalištu. Odatle kreće blagi uspon ka Štuocu dok se po levoj strani otvara pogled ka severnoj strani Crvene grede.

Sledi atraktivna visoka sekcija prstena oko Velikog Štuoca tik iznad čuvenog kanjona reke Tare. Zapravo za potpuniji doživljaj kanjona, vredi napraviti detour do vidikovca na Ćurovcu (na prethodnom skretanju najpre otići desno u smeru Nadgore).

Nekoliko serpentina niže, put se spušta ka planinskom selu upadljivog imena – (Mala) Crna gora. Mala Crna Gora se nalazi uz samu ivicu kanjona reke Sušice. Sa suprotne strane kanjona je selo Nedajno.

Ova dva mesta su vazdušnom linijom udaljena nekoliko stotina metara, ali njihova kopnena veza je dugačka čak 16 kilometara. Kanjon ih je odavno podelio, i ljudi iz ova dva sela se čak ni ne poznaju. U Maloj Crnoj gori i dalje preko cele godine boravi nekoliko starijih ljudi. Selo je preko zime u potpunosti odsečeno od ostatka sveta. Nekada su žabljački učitelji na skijama travesirali preko Štuoca, kako bi držali nastavu u lokalnoj školi. Otac našeg dragog prijatelja sa Žabljaka, Radeta Šarovića, je bio jedan od njih.

Vidikovci na ovom delu prstena “izviru” iza svake okuke. Prizori se smenjuju kao na traci da bi kulminacija usledila najpre u pogledu od gore a uskoro i iz samog kanjona – na nestvarno Sušićko jezero – ispunjeno vodom u jesen (oktobar 2020.)

Kad ima vode – nema boja, a kad su tu boje – nema vode; po pravilu je tako ali se ove godine priroda poigrala, pukle čeline kad im vreme nije, i jezero se ukazalo u svom najraskošnijem ali efemernom izdanju.

Sušica je ujedno najniža tačka prstena, biciklisti će dugo pamtiti izlazak iz kanjona, posebno ako su došli od smera Nedajnog. Do Velikog Štuoca ima preko 700m skoro pa neprekidnog uspona!

Kada se grandiozni kanjoni od Nedajnog poslednji put isprate pogledom, sledi umerenija sekcija za vožnju preko planinske visoravni. Put prolazi pored starog sela Trsa, dok se u susednoj Milogori odvaja put za Plužine.

Put od Trse ka Žabljaku okreće nazad ka istoku, prolazi kroz seoce Pišče i postepeno se penje u masiv. Na uzvišenju iznad Pišča se nalazi nekropola stećaka.

U Todorovom dolu će se ukazati Prutaš, ukras planine, sa svojim nesvakidašnjim vertikalnim prutovima – slikoviti relikt vertikalnog otapanja lednika na Durmitoru.

Nakon Todorovog dola sledi Dobri do. Južno-durmitorskim horizontom samouvereno dominiraju vrhovi blizanci Sedlene grede.

Sedlo 1906m je najviša tačka prstena. Nazad ka Žabljaku, preostaje pretežan spust iznad Valovitog jezera ispod markantne Stožine.

Nakon provozanog prstena oko najpoznatije crnogorske planine, osećaj na kraju dana takav, kao da je od svitanja do sumraka prošlo tri dana umesto jednog. Durmitor je neprevaziđen kada su u pitanju prirodni kontrasti na relativno malom geografskom prostoru.

Uz južni obod Skadarskog jezera i legendarne serpentine Kotor – Lovćen, ovo je najspektakularniji komad asfalta na ovim prostorima za dvotočkaše. Biciklistička poslastica koja će se dugo pamtiti ali kojoj treba prići sa maksimalnim respektom – na odmorne noge – a nikako drugi ili treći dan posle planinarenja. Idealni tip bicikla za ovaj poduhvat je ciklokros (CCX) konfiguracija sa gravel gumama i disk kočnicama. Alternativno drumski bicikl sa disk kočnicama (u toku suvih letnjih meseci). U kanjonu Sušice odroni su redovna pojava. Deo od Nedajnog ka Trsi delom prolazi kroz šumu, asfalt ovde može biti vlažan i klizav. Obući se slojevito. Duž trase postoji i nekoliko restorana (Nedajno, Milogora), pršut i sir će poslužiti kao savršena okrepa i pogonsko gorivo!

---

Wikiloc: Nebojša Atanacković i Veroljub Zmijanac na biciklu jun 2014