Prenj. Zelena Glava i Otiš.

Iako vrhovi Prenja nisu dramatično visoki i blago premašuju 2000mnm, ova planina sa punim pravom nosi epitet dragulja BH planinarstva. Pejzaži su neočekivano alpski: Lednički dolovi prožeti klekama i borićima, neobični krečnjački vrhovi.

Sam masiv Prenja naglo se uzdiže oivičen dolinom Neretve koja protiče na prosečnoj nadmorskoj visini od svega par stotina metara. Zbog tako velike visinske razlike vrhovi Prenja su dugo vremena bili teže dostupni i zahtevali višednevne uspone. Da li zbog poslednjeg rata koji nažalost nije zaobišao ovu planinu ili opet zbog nezadržive eksploatacije šuma, prokrčeni su šumski putevi koji izbijaju na kote preko 1300 metara i omogućavaju jednodnevne uspone u „alpskom stilu“.

Kako je Matias Gomez naveo u svojoj knjizi „Zaboravljena Ljepota“ (Buybook 2005.) sam masiv Prenja se može podeliti na dve celine: centralni i zapadni Prenj. Centralni Prenj obuhvata vrhove  Velika Kapa, Zelena Glava i Otiš i do ovih vrhova se dolazi od strane Konjica. Zapadnom delu pripadaju „dvotisočnjaci“  Lupoglav, Herač, Vjetrena Brda i pristupna tačka je sa magistralnog puta Jablanica – Mostar. Najviši vrh celog masiva je Zelena Glava 2115 mnm.

Kada sam se  u pozno proleće obreo na Prenju, nisam ni slutio da ću dva meseca kasnije ponovo biti tu.

Povod za moj treći odlazak u BiH za kratko vreme je osvojena I nagrada za fotografiju na Outdoor festivalu 3Fok u gradiću Kreševu.

Kada živite u Beogradu svaki odlazak negde “gde su blizu planine” predstavlja povod za planinarenje, pogotovo kad se kockice sklope i okupi prava “raja”.

Naš triglavski pajtos Ivo je, delimično inspirisan ovim blogom, upravo krenuo na godišnji odmor u potpunosti posvećen “Peaks of The Balkans” i prva tačka tog niza je, gle koincidencije, Prenj.

Goran je uvek spreman na akciju i nas dvojica smo skrojili pakleni trek kojim ćemo u samo jednom danu obići 4 ključne tačke centralnog Prenja.

Svega toga ne bi bilo bez lokalne podrške  sjajnog “Dino The Guide-a :)” iz Sarajeva koji je velikodušno preuzeo ulogu našeg vodiča na Prenju!

Kako bi ambicioznu akciju izveli u jednom jedinom danu, Dino nam je organizovao prevoz iz Konjica koji će nas ranom zorom odvesti do tačke A (Planinski dom Rapte) a popodne pokupiti na tački B  – na izlasku iz mesta Idbar.

Rapte – Velika Kapa – Vrutak – Zelena Glava (i Otiš) – Vrutak – Tisovica – Idbar.

Ova akcija je obuhvatala 26 km planinarenja sa 1300m penjanja i 2100m(!) silaska.

I to nije sve. Goran i ja smo nakon silaska odmah produžili nazad za Beograd – odakle smo krenuli prethodno jutro. U 36 sati je tako spakovano 10 sati planinarenja, oko 15 sati vožnje i 3 sata spavanja. “Nema labavo”.

Prespavali smo u Konjicu u hostelu “Stećak” i već u 4:30 bili na zbornom mestu kod restorana Han. Vozač je kasnio. Nakon pola sata tapkanja u mestu oko 5 krećemo u planinu. Vožnja po makadamu je trajala skoro sat vremena, tako da uspon započinjemo u 6:10 po lokalnom vremenu ali sa značajnih 1400m nadmorske visine.

Prvi deo uspona je tipičan grebenski – sa sjajnim pogledima na obe strane. Kao na dlanu u jutarnjoj izmaglici nam se otvara Bjelašnica i Visočica sa leve, a vrhovi Prenja sa desne strane. Impozantna dolina Tisovica je ispod nas, tuda planiramo da prođemo nazad u popodnevnim satima.

Tempo je osrednje jak, nema mnogo prostora za fotografiju, sve što slikam hvatam u hodu. Nakon dva sata stižemo na Veliku Kapu. Vreme za doručak.

Pogled sa Kape hvata ceo venac Prenja na jugu. Potpuno impresivan u jutarnjem svetlu.

Sledi nešto zamorniji spust ka planinskoj kolibi Vrutak gde pravimo sledeću pauzu i ostavljamo ženski deo ekipe. Staza ka Zelenoj Glavi se nedaleko od Vrutka ukršta sa onom sa Jezerca – kuda smo Patrik i ja prošli pre dva meseca. Uskoro izbijamo na sedlo.

Sedlo na Prenju je čarobno. Minijaturnih dimenzija u gorskom amfiteatru dva vrha blizanca Otiš i Zelena Glava i pogledom koji pleni.

Nema snega u gorskom amfiteatru za razliku od prolećnog uspona, i pristup vrhu Zelena Glava je sada jednostavan. Ostajem nešto duže na vrhu – obilazim i južni deo grebena. Ostatak ekipe odlazi prekoputa na Otiš, koji preskačem ovaj put jer sam tamo bio pre dva meseca.

Povratak do Vrutka istom trasom. Pogled puca na kameno polje Zakantar, vrhove Crnoglav, Cetina i visoke pašnjake Tisovice.

Dan je za poželeti.

U povratku od Vrutka, produžavamo ka Tisovici.

Pogled na Prenj sa Tisovice zaista nema sebi ravnog na ovim prostorima!

Poslednji segment današnje akcije podrazumevao je dug i naporan silazak (od čak 2100m visinske razlike). Sa Zelene Glave 2105m konstanto spuštamo do krajnjeg odredišta na svega 600m nadmorske visine.

Temperatura je rasla, noge i stopala su bivali sve umorniji a teren nimalo jednostavan (neprekidne serpentine kroz šumu, kamenito korito suvog potoka i slično).

Oko 15:30 konačno stižemo do puta.

Sve je proteklo savršeno.

Međutim  čekala me je duga vožnja do Beograda. Pivo s nogu, pizza za poneti u Sarajevu.  Noć nas stiže na Romaniji, oko 22 časa smo u Zvorniku i pola sata iza ponoći u Beogradu.

Ovo se zove vikend akcija. Krenuli smo u subotu oko podneva.

Zaključne misli.

Najviše vrhove centralnog Prenja sam ove godine obišao i sa južne i sa severne strane. Današnji uspon objedinio je dve rute u jednu.

Sledi uporedni prikaz za sve koji bi želeli da se upute na Zelenu glavu u jednom danu:

Crno Polje – Jezerce – Zelena Glava i Otiš – Kopilica – Jezerce – Crno Polje.

Ovaj prilaz može se reći sada predstavlja klasičan jednodnevni uspon na Prenj po utabanoj stazi. Preporuka za prvo upoznavanje sa ovom planinom. Savršeno izmarkirana, delimice kružna staza, detaljno opisana u majskoj priči sa Prenja.

Rapte – Velika Kapa – Vrutak – Zelena Glava (i Otiš) – Vrutak – Velika Kapa – Rapte.

Fantastični grebenski pogledi koji nadmašuju prilaz od Cnog Polja i Jezerca. Zauzvrat duža, napornija varijanta sa preko 1000m penjanja. Sekcija od Vrutka do Velike Kape nema marku. Oko Vrutka opreznije, označeno potencijalno minsko polje u šumi ispod planinske kuće.

(Idbar) – Tisovica – Vrutak – Zelena Glava (i Otiš) – Vrutak – Tisovica – (Idbar).

Pogled iz Tisovice oduzima dah. Biti na Prenju a ne doživeti ga – nije kompletan utisak. Ali kako doći do Tisovice? Uspon iz Idbara je izrazito naporna opcija. Druga opcija 4/4 vozilom sa Rapta – produžiće makadamsku vožnju ali uštedeti dragocene sate. Izvodljivo samo u letnjim mesecima.  Oko Vrutka opreznije, označeno poencijalno minsko polje u šumi nadomak staze.

Priča centralnog Prenja je koliko toliko zaokružena. Lupoglav i ekipa vrhova na drugoj strani prizivaju u nove pohode. Do neke sledeće prilike i ponovnog povratka na Planetu Prenj!