Cetina.

Šta je to kanjoning i otkud mi ovde?

Kanjoning je “planinarenje” kroz rečno korito kanjona planinske reke.

Kanjoning mnogi doživljavaju kao ekstremnu aktivnost.

To je delimično tačno s obzirom da kanjoning često podrazumeva savladavanje raznih prepreka korišćenjem alpinističkih sredstava. Boravak u kanjonu je takođe sam po sebi ekstreman, temperatura vode i vazduha u većini kanjona je po pravilu niska. Za kanjoning se zato koriste debela neoprenska odela, sa ojačanjima na kolenima, kao i neoprenske jakne i prsluci.

Dalmatinska reka Cetina gradi živopisan kanjon na svega desetak kilometara od svog ušća u Jadransko more kod grada Omiša. U toplim letnjim mesecima, klima u kanjonu je mediteranska, a boravak u vodi u neoprenu deluje osvežavajuće na spoljnih 35 stepeni. Kanjon je veoma atraktivan, osunčan i prostran za nesmetani prolazak.

Zbog svega toga, Cetina je prepoznata kao top atrakcija za “turističku” varijantu kanjoninga, i kao takva pogodna i za decu (stariju od 8 godina).

Kada smo dolazili na more, putovali smo preko Bosne  gde smo planinarili na Visočici i splavarili na Neretvi. Na Visu smo plivali, penjali stene, vozili bicikl i veslali kajak.

Na povratku kući ćemo isprobati kako izgleda kanjoning u porodičnoj varijanti i na taj način zaokružiti dve sedmice porodičnog godišnjeg odmora u aktivnom duhu.

O samoj trasi. 

Nekoliko agencija iz Splita, Omiša i Makarske ima licence za kanjoning u Cetini. Atraktivni deo kanjona koji se pohodi se nalazi u “ataru” sela Zadvarje na svega par kilometara od autoputa Split – Makarska – Ploče. U Zadvarju je ujedno i meeting point za učesnike kanjoninga. Za avanturu smo se prijavili preko interneta,  putem emaila. Cena kanjoninga je 35 eur po osobi i u tu sumu ulazi sva potrebna oprema (neoprensko odelo, prsluk i kaciga). Na kanjoning gotovo isključivo dolaze stranci, i to mahom mlađa 20/30 ekipa. Kako nam je naš vodič kasnije rekao mi smo tek drugi gosti od maja meseca sa ExYu područja. Za mene gotovo neverovatan podatak.

Trasa kanjoninga je duga oko 4 kilometra i za prelazak nekim osrednjim tempom sa kratkim pauzama za skokove i fotografije je potrebno oko 3 i po sata. Ispostaviće se idealna doza, jer voda u patikama i neoprenu posle izvesnog vremena prestaje da bude prijatna.

Trasa je izrazito dinamična. Sam silazak u kanjon je veoma strm, ali obezbeđen sajlama i konopcima za lakši silazak.

Prvi deo kanjona je za mene lično ujedno i najaktraktivniji. Obla erozija kamena, strme litice kanjona, i prirodne kadice ispunjene smaragdno zelenom vodom. Tropski momenti.

Nakon toga sledi sekcija sa nešto dubljom vodom pogodna za plivanje ili bolje reći plutanje rekom. Današnji kanjoning nije ekstreman ali daleko toga da je u pitanju šetnja. Potrebno je strpljenje i volja za 3 sata skakutanja sa kamen na kamen, i valjanja kroz vodu.

Iako predeo ostavlja utisak divlje netaknute prirode, nije baš tako. Ljudska ruka probila je tunel kroz stenu još daleke 1912. godine kada je ovim prostorima carevala Austrougarska. Tunel je probijen za potrebe izgradnje hidrocentrale, jedne od prvih na svetu. Tuneli koji su tada probijeni nisu više u upotrebi, i vešto su iskorišćeni za atraktivnu ne-klasičnu deonicu kanjoninga.

Kada se izađe iz tunela sledi jedan od veličanstvenijih prizora na celoj trasi, velelepni vodopad Gubavica visok 50 metara.

Ekstremna varijanta kanjoninga umesto silaska iz tunela kozjom stazom, praktikuje spuštanje užetom odmah ispod vodopada. Ništa komplikovano, ali sa decom ipak neizvodljivo.

Kanjon se zatim širi a korito je ispunjeno stenama velikih dimenzija.

Sledi još jedan uski prolaz koji zaobilazimo kopnom a gde ekstremna opcija nudi još jedan atraktivan spust u vodu. To je ujedno jedina razlika “basic” i “extreme” paketa na Cetini. U “extreme” paket dobijete kao bonus dva gore-pomenuta osigurana spusta užetom na već pripremljenim lokacijama.

Konačni pogled na završetak kanjona izgleda podjednako spektakularno. Još jedan atraktivan vodopad sa desne strane. Poslednju deonicu prelazimo peške a do asfaltnog puta sa druge strane reke preplivavamo Cetinu još jedan put.

Utisci.

Fascinantno lepi prizori u svega par sati planinarenja, idealno doziran napor prošaran aktraktivnim mestima za skokove, plivanje.

Drugim rečima – Kanjoning na Cetini vredi svaku paru!

Kanjoning smo započeli oko 11 časova. U 16 časova smo bili nazad u svom automobilu, a pola sata iza ponoći istog dana smo već bili u Beogradu. Povratak preko Bosne – granični prelaz Bijača, a potom preko Međugorja, Čitluka, Mostara, Konjica, Sarajeva, Romanije i Zvornika. Osam i po sati.

Kako sam plivao sa aparatom?

Kanjoning je predstavljao izazov u fotografskom smislu. Ne posedujem bezobrazno skupo vodeno kućište za DSLR fotoaparate tako da sam koristio dvostruku zaštitu za svoj foto-aparat marke Canon: Najpre bih ga stavio u nepropusnu MARES-ovu vrećicu a potom skupa sa ostalim stvarima u kajakački Dry-Bag marke ORTLIEB. Svako slikanje je značilo ponovno ponavljanje cele procedure gustog namotavanja kako vreće tako i celog ranca. Objektiv sam namerno držao bez zaštitnog poklopca i bez UV filtra kako se ne bi stvarala kondenzacija koja bi narušila kvalitet snimaka.

Lokacija kanjoninga.

http://www.wikiloc.com/wikiloc/view.do?id=14207501

Do atraktivnih kadica u početnom delu trase moguće je doći i “na suvo” bez kanjoning opreme i potom se vratiti na početnu tačku.

Zabranjeno je svako neovlašćeno korišćenje teksta i fotografija sa ovog bloga bez izričite pismene saglasnosti autora. Neautorizovana upotreba celokupnog materijala ili bilo kog njegovog dela sa ovog bloga u bilo koje svrhe smatra se povredom autorskog prava.