Trem. Suva Planina.

Nismo mogli da odaberemo bolji trenutak da ponovo posetimo omiljenu Suvu planinu nego tog 5. decembra 2015. godine.

Nakon nezaboravnih jesenjih boja na Korabu početkom novembra, negde krajem meseca pao je i prvi sneg. Kopkalo me je da osetim belilo i razmišljao sam o prvom zimskom usponu ove godine. Bio sam veoma ograničen vremenom  tako da je u obzir dolazila samo jednodnevna akcija.

Početak decembra donosi novo otopljenje: sneg se ubrzano topi a dolaskom anticiklona najavljeno je stabilno vreme i to bez vetra. Samim tim stvaraju se uslovi za pojavu guste ili celodnevne magle u nižim predelima i kotlinama.

Sve je mirisalo na „temperaturnu inverziju“: zbog izuzetnog hladnog vremena koje je prethodilo, zemlja se rashladila. Hladan vazduh je teži i vlažniji i u odsustvu vetra ostaje prikovan za tlo – (skoro) cela Srbija se pretvara u jednu džinovsku kotlinu.

Sada treba biti na pravom mestu u pravo vreme – pomislio sam. Čini mi se da ne postoji bolje mesto za „hod po oblacima“ od Trema i grebena Suve planine. Imao sam već sliku u glavi grebena koji izranja iz mora oblaka…

Above The Clouds.

I dok smo letošnju akciju spakovali u dan sa noćenjem u Nišu, sada je trebalo to isto odraditi u jednom jedinom danu iz Beograda: Ustajanje u 3 ujutru i polazak iz Beograda koji minut kasnije –  u tročlanom sastavu (Ivan, Tanja i ja). Noćna vožnja do Niša na svu sreću bez mnogo (guste) magle osim na deonicama oko Paraćina i Ražnja. Na ulasku u Jelašničku klisuru polako se razdanilo. Stenovite skulpture oko nas delovale su sablasno. Dobro poznati uspon na Bojanine vode kroz sela Donja i Gornja Studena. Ovde smo treći put za samo pola godine i dobro poznajemo put. Iskusno pronalazimo izvor i početnu tačku staze ka Devojačkom grobu. „Brza tranzicija“ u planinarske dresove. Snega ni u najavi.

Trem Suva Planina-5

Krećemo jako. Već se nazire more oblaka ispod nas i hoću da budem što pre na vrhu kako bih zabeležio ove nesvakidašnje momente. Kapiram da će se u nekom trenutku otvoriti nebo u dolini – tako je barem glasila prognoza za jug Srbije. Na našu veliku sreću to se nije desilo. Ozareni suncem i kristalnom vidljivošću iznad 1300m ispostaviće se, bićemo počašćeni celodnevnom nebeskom šetnjom!

Trem Suva Planina-2

 

Za nekih pola sata izbijamo na Devojački grob. Okean oblaka i sa južne strane. Potpuno smo egzaltirani prizorima oko nas. Nigde nikoga. Sunce sija, i što je još neverovatnije, ni daška vetra. Čak ni na Tremu. Na grebenu i dalje dominiraju jesenji tonovi, osim inja na severnoj steni, nema snega na Tremu. To nam olakšava stvari i ubrzava hod. Ostavlja više prostora za uživanje.

Trem Suva Planina-3

 

Dobro se osećamo i plan je da se ispenjemo na Trem, zabacimo koji metar dalje ka Pasarelu ali bez spuštanja na krašku površ, i zatim okrenemo nazad i produžimo ka Sokolovom kamenu. Posle uspona na Sokola, povratak nazad istim putem kuda smo i došli preko Devojačkog groba.

Trem Suva Planina-10

 

Na Tremu nadrealna slika oko nas. Srbija progutana u magli. Osim 5 tačaka na horizontu: Kopaonik na zapadu. Prokletije i Šara na jugu. Čak se i Ljuboten jasno prepoznaje sa svojim trouglastim ivicama. Na istoku i ujedno najbliža vidljiva tačka: Stara planina. I dalje pod snegom. Na severu magična piramida Rtnja.

Trem Suva Planina-4

Nestvarno toplo za decembar za 1800 metara nadmorske visine. Sunčamo se i trebimo mandarine i urne. Fotografišemo se po liticama Trema koje su neverovatna kulisa same po sebi, a pogotovo u okolnostima danas.

Nema razloga za žurbu. Veoma lagano silazimo nazad ka Devojačkom grobu. U ritmu sunca koje se takođe premešta sa Trema na Sokola, tako da uvek imam pravo osvetljenje.

 

Trem Suva Planina-18

Trem Suva Planina-19

Gore ka Sokolu idemo pravolinijski – grebenom, provlačimo se između stena. Sa ovog vrha pogled na Rtanj je još jasniji.

Trem Suva Planina-21

Mosor, treća grba na grebenu Suve Planine izranja iz magle, tek posle podneva. Pojavljuju se i Svrljiške planine. Čak se ni one nisu videle sa Trema.

Trem Suva Planina-24

Kratak decembarski dan nas podseća da polako krećemo nazad. Ne bi bilo loše da se uz dnevnu svetlost spustimo u podnožje. Proveli smo 9 sati u prirodi, prevalili oko 19 kilometara sa 1200m visinske razlike.

Oko 16 časova stižemo do automobila i kroz gustu maglu i po mraku se uz dosta muke spuštamo do Jelašnice.

Trem Suva Planina-22

Kad smo se dokopali autoputa sve je bilo lakše – magla je zapravo bila niski oblak – put do Beograda nije previše zahtevan. Jedina prepreka je umor, tu su drugari da uskoče i preuzmu volan tako da u 19 časova bezbedno stižemo u Beograd.

Jedan je Trem!

Još priča sa Suve planine:

Sokolov Put 2016: 

https://nestvarna.blog/suva-planina-trem-sokolov-put-2016/

Divna Gorica – Preslap – Pasarelo:

https://nestvarna.blog/suva-planina-divna-gorica-pasarelo/

 

3 Comments

Add yours →

  1. aleksandra terzic decembar 7, 2015 — 5:36 pm

    Neb, ovo je velicanstveno. Hvala! Nadam se da cu nekada moci da se pridruzim.

    Sviđa mi se

  2. Predivno, veličanstveno, božanstveno… a opet sve te reči su malo za tu lepotu! Kako divno iskorišćen dan, kako fantastično obogaćen život! Hvala za slike i reportažu. I, slažem se sa Aleksandrom Terzić – bilo bi predivno zaista i biti tamo…

    Liked by 1 person

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: