Trem. Suva Planina.

Suva planina  je najprostraniji planinski masiv jugoistočne Srbije, poslednje istureno odeljenje Karpatsko-Balkanskog planinskog sistema ka zapadu.

Njen glavni greben se prostire u dužini od čak 45 kilometara na potezu od Niške Banje do Babušnice, u pravcu severozapad – jugoistok. Krase ga tri dominantna vrha: Mosor (984m) kao najbliži gradu Nišu, zatim sledi Sokolov Kamen (1523m) i konačno najviši vrh Suve planine: Trem (1809m). Između Sokolovog Kamena i Trema se nalazi planinsko sedlo Devojački grob (1311m).

Dalje iza Trema, planinski greben se širi u krašku površ: pusto i divlje prostranstvo. Na prevoju zanimljivog naziva Pasarelo (1523m) se od površi odvaja severni krak grebena sa isturenim vrhom Divna Gorica (1389m).

Planinarska staza koja spaja Sokolov Kamen i  Trem pruža vanserijsko grebensko iskustvo, a ovaj deo Suve Planine je najlepše doživeti u poznu jesen. Ako se kojim slučajem posreći slučaj temperaturne inverzije, prizori postaju nadrealni kao što je to bio slučaj 5. decembra 2015. godine.

Jako zahlađenje i novembarski sneg a zatim neočekivano ponovno otopljenje su bili idealni uslovi za pojavu guste niske oblačnosti.

Sve je mirisalo na “temperaturnu inverziju”: zbog hladnog vremena koje je prethodilo, zemlja se rashladila. Hladan vazduh kao teži i vlažniji, u odsustvu vetra je ostao prikovan za tlo – (skoro) cela Srbija se pretvorila u jednu džinovsku kotlinu.

Sada treba biti na pravom mestu u pravo vreme! – pomislio sam. Učinilo mi se da ne postoji bolje mesto za “hod po oblacima” od Trema i grebena Suve planine.

Usledila je jednodnevna blitzkrieg akcija, uostalom kao i većina avantura opisanih na ovo blogu: Ustajanje u 3 ujutru i polazak iz Beograda koji minut kasnije. Noćna vožnja do Niša, na svu sreću bez mnogo (guste) magle osim na deonicama oko Paraćina i Ražnja.

Na ulasku u Jelašničku klisuru polako se razdanilo. Stenovite skulpture klisure, nastale vertikalnim usecanjem reke Studene u okolni krečnjak, su delovale sablasno. Dobro poznati put na Bojanine vode kroz sela Donja i Gornja Studena. Autom je moguće produžiti pored doma sve do izvora gde se nalazi početna tačka planinarske staze ka Devojačkom grobu.

Krenuli smo jako. Već se naziralo more oblaka ispod nas i hteo sam da budem što pre na vrhu, kako bih zabeležio ove nesvakidašnje prizore a pre nego što se u nekom trenutku otvori nebo u dolini – tako je barem glasila prognoza za jug Srbije.

Na našu veliku sreću to se nije ni desilo. Ozareni suncem i kristalnom vidljivošću iznad 1300m, ispostaviće se da smo počašćeni celodnevnom šetnjom po oblacima na Tremu.

Za nekih pola sata ismo izbili na Devojački grob. Okean oblaka i sa južne strane planine. Potpuno smo egzaltirani prizorima oko nas. Nigde nikoga. Sunčano i bez daška vetra. Čak ni na samom Tremu. Na grebenu i dalje dominiraju jesenji tonovi, osim inja na severnoj steni, nema snega na Tremu. To nam je ubrzalo hod, ostavljajući više vremena za uživanje.

Dobro smo se osećali i plan je bio da ispenjemo Trem, zabacimo koji metar dalje ka Pasarelu ali bez spuštanja na krašku površ, i zatim okrenemo nazad i produžimo ka Sokolovom kamenu. Posle uspona na Sokola, povratak nazad istim putem kuda smo i došli, preko Devojačkog groba.

Na Tremu zaista nadrealna slika oko nas. Srbija progutana u magli. Osim 5 tačaka na horizontu: Kopaonik na zapadu. Prokletije i Šara na jugu. Čak se i Ljuboten jasno prepoznaje sa svojim trouglastim ivicama. Na istoku i ujedno najbliža vidljiva tačka: Stara planina. I dalje pod snegom. Na severu magična piramida Rtnja.

Nestvarno toplo za decembar za 1800 metara nadmorske visine.

Nema razloga za žurbu. Nakon pauze na vrhu uz mandarine i urne, ponovo silazimo ka Devojačkom grobu, u ritmu niskog zimskog sunca koje se takođe premešta sa Trema na Sokola.

Dalje ka Sokolu ovog puta idemo stazom koja prati samu ivicu grebena, provlačeći se između stena. Sa ovog vrha pogled na Rtanj je još impresivniji.

Mosor, treća karakteristična grba glavnog grebena Suve Planine, je tek posle podneva izronila iz niskog oblaka. Pojavljuju se i Svrljiške planine. Čak se ni one nisu videle sa Trema.

Kratak decembarski dan nas podseća da polako krećemo nazad. Ne bi bilo loše da se uz dnevnu svetlost spustimo u podnožje. Proveli smo 9 sati u prirodi i prešli 19 kilometara sa 1200m visinske razlike.

Oko 16 časova smo stigli do izvora gde smo ostavili automobil, i kroz gustu maglu i po mraku se uz dosta muke spustili do Jelašnice a potom dalje autoputem za Beograd.

Jedan je Trem!

Wikiloc: Bojanine Vode – Devojački grob – Trem – Sokolov kamen i nazad istim putem.