Šar Planina. Bistra.

Prvi kontakt sa ovim predelima dogodio se zahvaljujući prvom Šarplaninskom Sky-Race 2015, o čemu sam ranije pisao. Ivan i ja smo proveli dan u Prizrenu, dok smo kroz Štrpce nažalost samo proleteli uoči i posle trke. Nismo stigli da bliže upoznamo i osetimo taj starinski srpski duh koji još uvek vlada na ovim prostorima.

Štrpce i  Sirinička župa kojoj pripada, predstavljaju jedinstven mikrosvet – geografski izolovan i uklješten pod severnim obroncima Šare.

Trka koju sam tada pratio prolazi severnim delom šarskog grebena od Piribrega, sa impozantnim pogledima na Livadičko jezero i prelaskom preko vrha Ljuboten. Ono najlepše međutim leži nešto južnije, odakle se otvaraju neverovatni vidici ka plejadi šarskih vrhova u Makedoniji.

Impresivne prizore sa Šare u zimskim uslovima sam posle sasvim slučajno video u albumu Mitrovčanina Miroslava Lazarevića Ćele. “Ovo moram što pre da vidim svojim očima!” – rekao sam sebi. I sve bi ostalo samo na priči da Tanja Stojanovski nije uradila savršeni networking: Drugari Dragan Đerić i Goran Stamenković planiraju da idu na Šaru koliko već za prvi vikend februara. Vrlo su radi da im se priključimo. Vremenska prognoza radi za nas. Samo još da dobijemo informaciju sa licu mesta da li je sneg dovoljno “nalegao”.

Ako je taj uslov ispunjen, predeo Šare nije rizičan za zimsko pohođenje u tehničkom smislu. 

U Štrpcu žive dva sjajna momka i vrsna poznavaoca ovih predela, Aranđel i Siniša, planinari, avanturisti ali pre svega prirodnjaci – oni žive sa prirodom, na način koji srećemo kod autentičnih starosedelaca bilo gde na planeti.

Imali smo dakle domaćine i osećali se među svojima. Štrpce je idealna baza za pohođenje Šar planine, a  kao bonus nudi pogled na ceo masiv sa susedne planine Ošljak.

To je ujedno bio i naš plan: prvog dana popećemo se na Bistru i produžiti dalje severnim krakom grebena i spustiti se na Brezovicu. Sledećeg dana  ćemo hodati po grebenu Ošljaka sa pogledom na masiv preko puta koji smo pohodili prethodnog dana.

Dan prvi. Prevalac – Bistra 2651m – Jezerska čuka 2586m, Jezerski vrh 2604m – Crni kamen 2536m – Rafša – Brezovica.

Dar sa neba je stigao u vidu lepog sunčanog dana, sa minimalnim vetrom i ne preterano niskim temperaturama. Po rečima domaćina, takvih dana nema puno u godini.

Krenuli smo pristojno rano. U 4:50 nas je pokupio taksi u Štrpcu i doveo do mesta Prevalac, odakle kreće jak uspon za Bistru.

Metohijska Šara je jedan masivan greben, bez drugog i trećeg “dvorišta”: Ovde se praktično direktno sa magistralnog puta Štrpce-Prizren uzdiže gromada sa vrhovima od preko 2500 metara. Uspon započinjemo po mraku, vedro nebo i mesečina obasjavaju vidljive tragove.

U Prevalcu nam se pod okriljem mraka pridružio i simpatični šarplaninac. Dali smo mu ime Murat. Pratio nas je u stopu 18 kilometara po snegu i po vrhovima. Spustio se sa nama u Brezovicu 12 sati kasnije. Nije nam bilo jasno kako će se adaptirati na tu neplaniranu migraciju.

Uskoro je svanulo. Do Bistre gazimo jak uspon koji sa pauzama traje 4 sata – kasnije mora i da se prti, sneg je međutim dobro nalegao, tako da nije toliko teško kao na Rtnju pre par nedelja.

Već u podnožju smo navukli dereze. Tokom penjanja uglavnom smo prolazili kroz mokar sneg, na grebenu i vrhovima u obliku igličastih kristala. Led je bio minimalan, i u tom pogledu uboli smo dan, svođenjem svih rizika na minimum. Koliko već sutradan, Šara će prikazati svoje mračno lice, u naletu crnih oblaka i orkanskog vetra.

Ubrzo je sunce prevalilo u Prevalac, tojest na našu stranu planine: azurno plavo nebo u savršenoj kontri beličastim padinama.

Mi koji smo prvi put ovde željno iščekujemo ono o čemu svi pričaju: pogled na makedonsku stranu i okean vrhova iznad 2500m. Taj momenat nastupa neposredno pre stupanja na sam vrh Bistra, na prevoju Peskovi, zaista veličanstveni prizor i naravno kulisa za brojne fotografije tog dana.

Centralni masiv Šar-planine se odavde vidi kao da dlanu: Titov vrv, Bakardan, Plat, Ceripašina i Popova Šapka, sve se da razaznati posmatrano sa ovog mesta. Na horizontu su i Koritnik i Đalica u Albaniji, kao i Prizrenska sa zapadne, odnosno Pološka (Tetovska) kotlina sa istočne strane masiva.

Za razliku od severne grebenske sekcije od Piribrega do Ljubotena, gde imamo jedan ali vredan uspon na piramidu Ljubotena, potez od Bistre do Piribrega prolazi preko nekolicine strmijih vrhova iznad 2500m: Jezerski vrh 2604m, Jezerska čuka 2586m, Crni kamen 2536m. Sukcesivno penjanje tih vrhova uz već odrađenih 1100m uspona do same Bistre, čini današnju turu izrazito napornom. Ukupno penjanje će izaći na 1800m u zimskim uslovima.

Idući ka severu predeo postaje kamenitiiji i monolitniji. Snega na grebenu nema preterano mnogo što dosta olakšava kretanje, ali i pored toga umor je sve prisutniji kod nekih članova tima.

Konačno, nakon nekoliko sati “grebenarenja”, približili smo se tački spuštanja iznad Brezovice. Pre toga, na vetrometini a koja na karti nosi naziv Rafša, srećemo još nekoga danas na Šari, borderi iz Švajcarske i Prištine se spremaju za free-ride spust. Imali smo korektan susret, ustupili smo nam motorolu i vezu sa podnožjem ski centra, za svaki slučaj, pošto je svetla bilo sve manje.

Nedaleko odatle, do ski centra silazimo opustelom ski stazom po mraku. Do pre samo par sati, iste su vrvele od skijaša. Imajući u vidu da je Brezovica samo sat vremena vožnje od Prištine, vikendom je ovde velika gužva. Tako da ako pomišljate da spustite koju žicu na Brezi neka to bude radnim danom.

Dan drugi: Prevalac – Ošljak – Sevce.

Planina Ošljak  razdvaja Kosovsku i Metohijsku kotlinu i prostire se paralelno sa grebenom Šare i logično, pruža fantastične poglede na veliki masiv.

Bilo bi sve isuviše lepo da smo i u nedelju imali sunčan dan: usledila je promena vremena, na grebenu Ošljaka je divljao vetar, a kako je duvao na Šari možemo samo da slutimo.

Prošetali smo Ošljakom donekle, podigli se iznad 2000m i nakon tri sata hoda, odlučili da se sklonimo sa grebena – Aranđel nas je spustio kroz dubok sneg i četinarsku šumu u idilično metohijsko selo Sevce. Usput nam je objašnjavao razne tragove i svoje dogodovštine prateći medvede i divokoze po Šari…

Autori fotografija: Miroslav Lazarević, Aranđel Davidović,
Nebojša Atanacković.

Wikiloc: Grebenska transverzala Bistra – Jezerski vrh – Crni Kamen – Brezovica

“Nestvarna mesta” u severnom delu Šare 2015-2019:

Povratak na Brezovicu: Ski Touring Zima 2019: Crni Kamen, Piribreg, Gužbaba.

Kako doći? Najbrži put od Beograda je autoputem do Bujanovca a potom preko Gnjilana i Vitine dalje do Štrpca. Ukoliko je na prelazu Končulj velika gužva, postoji i alternativni prelaz preko Velikog Trnovca (Breznica).