Šar Planina. Ljuboten.

Drugog avgusta 2015 na Svetog Iliju, na Šar Planini je održana prva prekogranična trka na ovim prostorima. Ivan Dugandžić i Nebojša Atanacković prenose utiske.

Skyrunning Srbija predstavlja istinsko osveženje za trkačku i outdoor komunu. I kako stvari stoje prilično se poklapa sa fokusom mojih interesovanja koji sa age-group triatlona polako klizi u smeru boravka u prirodi, planinarenja…

Na planinarenje obično volim da idem u ličnoj režiji. Nisam član planinarskih društava, i loži me da sam skrojim putanju i postepeno gradim svoje iskustvo u planini. Bez vodiča oslanjajući se na markacije, dobru pripremu i logistiku.

Raditi sve sam ima jednu fundamentalnu manu, polazna i krajna tačka se mahom poklapaju ako nemate pomoć trećih lica. To u praksi znači da se vreme provedeno na nekim istinski lepim lokacijama prepolovljuje.

Veliki deo divljih predela na Balkanu nije označen, i logistički je izrazito nepristupačan. A tu su i komplikovana pogranična i politički trusna područja.

Sve je to scenario na Šar planini. Planinariti ili još bolje trčati grebenom Šar Planine između Kosova i Makedonije zaista ne znam kako bih sam izveo. Bez oklevanja smo se medju prvima prijavili za ovu avanturu.

Livadičko jezero i Ljuboten u pozadini.
Livadičko jezero i Ljuboten u pozadini.

Putešestvije po Kosovu.

Bogorodica Ljeviška.
Bogorodica Ljeviška. Eleusa na grčkom znači milosrđe…

Više puta sam bio u Mitrovici, Prištini, Gnjilanu. Ali nikada van poslovne sfere i uobičajnih ruta. I ovoga puta sam spojio posao sa hobijem, tako da krećemo na put u sopstvenoj režiji. Petak 1. Avgust, vrhunac letnje turističke sezone. Iskusno izbegavamo Merdare i Končulj i preko manje poznatog administrativnog prelaza Mutivode stižemo u Prištinu bez značajnih zadržavanja. Dan u Prištini i Gračanici protiče u najboljem redu. Sutradan, u subotu treba da se pojavimo u Race Centru u Štrpcu u večernjim satima. Imamo dakle ceo dan i odlučujem da posetimo Prizren.

Kosovo i Prizren spaja novizgrađeni moderan auto-put. U Prizrenu ne znam šta da očekujem, znam samo da je to realno jedini “lep” grad na Kosovu, da ima čaršiju i stari most po uzoru na Sarajevo, Mostar, Skoplje. I da je nažalost 2003. ovde teško stradala srpska zajednica i kulturno nasleđe. Putujemo sa BG tablama, definitivno smo egzotičan primerak po putevima i ulicama Kosova, ali zaista bez ikakvih problema. U Prizrenu parkiramo na nekom privatnom parkingu koji smo slučajno pronašli na glavnoj ulici uz Bistricu. Takvih parkinga je mnogo, mi smo prosto izabrali prvi na koji smo naišli. “Dobar dan, dobrodošli, kako ste, ja sam Šaban” na tečnom srpskom pruža nam čovek ruku dok nas usmerava na parking mesto.

Krećemo da otkrivamo grad, prolazimo kroz centar. Idemo prvo ka Crkvi Svetog Spasa na brdu iznad grada.

Pogled je veličanstven ali su tragovi Pogroma 2004. na sve strane. Čovek ne može da ostane ravnodušan. U centru Prizrena je čuvena Milutinova zadužbina Bogorodica Ljeviška. U Svetom Spasu nam kažu da je crkva zaključana i da ne možemo da uđemo ali su trenutno u Prizrenu dva momka koja uz blagoslov vladike fotografišu crkve na Kosovu za potrebe monografije, pa možemo da ih sačekamo i pridružimo im se. Ubrzo se pojavljuju Vule i Miljan sa kojima ćemo ispostaviće provesti ostatak dana i posetiti ne samo Ljevišku već i sve ostale crkve u gradu uključujući i Manastir Sv. Arhangela u kanjonu Bistrice…Prepuni utisaka i “duhovno pročišćeni” napuštamo srpski Jeruzalem i krećemo dalje za Štrpce.

Dušanov grad, iznad Prizrena. Metohija.
Dušanov grad, iznad Prizrena. Metohija.

Šarplaninski Sky Race.

Štrpce je izolovana i ušuškana župa na obroncima velike planine. Osećamo se kao kod kuće i nakon kratke noći u potkrovlju pansiona Lovac ustajemo oko 5 i spremamo se za akciju. Podelili smo uloge. Ivan učestvuje kao trkač koji će isprašiti 35 kilometara sa 2500m penjanja. Ja sa foto aparatom u ruci krećem ranije, vožen terencem do Brezovice, nastavljam pešaka dalje i trudim se da pohvatam što bolje kadrove Livadičkog jezera, Ljubotena i Kozje stene. Vreme nam ide na ruku, jutro je vedro ali se oblaci polako skupljaju i prognoza čak nagoveštava moguće padavine.

Autentični planinar peške iz Tetova.
Autentični planinar peške iz Tetova.

Već oko 7 ujutru ja sam na Piribregu, na preko 2500m nadmorske visine, gde izbija i najviša žica Ski centra Brezovica. Piribreg je samo izbočina na velikom planinskom grebenu Šar Planine čiji severni deo treba da pratimo sve do sedla pod Ljubotenom. Već nakon par kilometara hoda, ukazuje se i najlepši prizor na celoj trasi: Štrbačko ili Livadičko jezero.

Livadičko jezero.
Livadičko jezero.

Sveti Ilija je danas, i dosta mladog sveta kampuje na jezeru uz piće i zabavu. U momentu kada ostavljam jezero iza sebe, oblaci naviru na greben, i dodatno dramatizuju ionako moćnu sliku planinskog džina. Kroz maglu se spuštam ka Sedlu pod Ljubotenom i ne vidim mnogo toga. Na sedlu se oblaci malo bistre, tu je i kontrolna tačka za trkače, ali i vod makedonske pogranične policije, za svaki slučaj. Sledi uspon na Ljuboten 2499m, nagib skoro pa 30%, oko 300m visinske na samo 800m dužine. Zaista nije lako.

Šara od Piribrega ka Ljubotenu.
Šara od Piribrega ka Ljubotenu.

Na Ljubotenu me konačno sustižu i trkači koji su krenuli iz Štrpca u 8 ujutru, sa 800m nadmorske visine. Na Piribregu su penjali 2500m da bi se spustili na 2100m i sada ponovo penjali na 2400m. Šarplaninski Sky-Race je brutalno teška trka, verovatno najteža u ovogodišnjem kalendaru.

Prva dvojica na sedlu pod Ljubotenom.
Prva dvojica na sedlu pod Ljubotenom.

 

Sara-36a
Ljuboten 2499m. Težak uspon.

Odlučujem da dalje ne idem trasom trke, već silazim ponovo dole na sedlo i produžavam ka Makedoniji putem sveže markirane staze ispod Kozje stene. Dok je dosadašnji deo Šare više podsećao na gromadni masiv, Kozja stena i okolni sipar nude alpski doživljaj. Usput nailazim i na uspavanog pastira sa stadom, pod budnim okom Šarplaninca.

Kozja stena.
Kozja stena.
Sara-31b-2
Maskota planine.

Kod planinskog doma ispod Ljubotena staze se ponovo spajaju. Dalje ka Starom selu ide makadamski put kroz šumu ne preterano zanimljiv. Iako sam se prvobitno prijavio kao učesnik trke, na godišnjem odmoru i nekom pentranju sa klincima uspevam da sredim svoj skočni zglob. Poslednji kilometri po makadamu mi nikako ne prijaju. Nailazi kombi tetovskih registracija koji me dovozi do Starog sela u pravom trenutku da ne propustim vojnički pasulj i kupus.

U Starom selu nakon okrepe i ručka autobus nas vraća nazad preko granice na Kosovo. Već isto veče smo na putu nazad za Beograd. U glavi se mešaju duhovni utisci Prizrena i svega tamo doživljenog izmešani sa proređenim planinskim vazduhom golemog džina. Kratak boravak u Makedoniji zagolicao nam je maštu…Šarsko-korabski masiv nas priziva u nove avanture već koliko na jesen…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: