Шар-планина / Plat i Sreden Kamen.

Još u doba Ptolomeja crtalo se na kartama jedno planinsko bilo (venac) koje se bez prekida pružalo od Istoka ka Zapadu, od Crnog Mora do Alpa. U doba renesanse ono se zvalo Catena Mundi, u XIX veku Zentralkette. Delilo je južne tople balkanske zemlje Grčku, Makedoniju i Trakiju od severnih, hladnih oblasti sa snegovima i mrazevima a koje su, kako govorahu Jelini, naseljavali Varvari. Venac je činio visoku barijeru između divljeg severa i civilizovanog juga. Centralni orografski čvor ovog planinskog venca zvao se Scardus – ili današnja Šar-Planina.

Jovan Cvijić – “Balkansko poluostrvo”.

Šar-planina se prostire u dužini od 80 kilometara od svog najsevernijeg vrha Ljuboten sve do klisure reke Radike i Korabskog masiva na koji se nastavlja ka jugu.

Šara i Korab tako čine jednu celinu sa Pindskim gorjem na severu Grčke i jugu Albanije.

Ovaj venac impozantnih razmera postiže i zavidnu visinu od čak 2750m, sa preko pedeset vrhova koji prelaze kotu 2400. Severni krak od Ljubotena do Kobilice predstavlja usamljeni nazupčeni greben koji se skoro direktno spušta ka Siriničkoj župi na kosmetskoj, odnosno prostranoj Pološkoj kotlini na makedonskoj strani.

Nasuprot njemu, centralni deo masiva južno od Kobilice, a koji u celosti pripada Makedoniji, je razvučeniji i razuđeniji, a krase ga i brojni izvori, rečice, doline i cirkovi od kojih su neki popunjeni ledničkim jezerima.

Ovde su smešteni i neki od najviših vrhova masiva uključujući i najviši, Titov vrh sa nadmorskom visinom 2747 metra. Isti okružuju tek nešto niži Mali Turčin i Bakardan (2701m) sa jedne, odnosno atraktivni Plat (2398m) i Sredni Kamen (2465m)  sa druge strane – glavni cilj moje jesenje ekspedicije na Šari.

Gotovo svi vrhovi masiva su dostupni i penjivi tokom većeg dela godine –  na Šari se tako u prvi mah ne zahteva penjačko umeće, koliko izuzetna fizička spremnost za savladavanje velikih daljina i značajne visinske razlike u jednom danu.

Južno od centralne zone, negde na potezu oko Karanikoličkog jezera, venac menja pravac prostiranja (severoistok – jugozapad) i potpunosti okreće ka jugu.  Između ovog dela Šare i Albanije nalazi se oblast Gora – predeo koji istorijski naseljava jedna od najizolovanijih etničkih grupa na poluostrvu – Goranci. Ovde su locirani vrhovi Rudoka, Mala i Velika Vraca i Borislavec – potencijalni cilj neke buduće avanture…

Baza za otkrivanje centralnog šarskog masiva je ski-centar Popova Šapka, tačnije planinska kuća “Konak” smeštena kod crkve Svetog Nauma (kontakt na dnu teksta). Do Popove Šapke se jednostavno stiže preko Skoplja i Tetova za oko 5 sati vožnje – što ove predele svrstava u najbliže visokogorsko iskustvo Beogradu.

Ove godine dogodio se neočekivani sneg početkom oktobra, koji je odložio putovanje, ali zahvaljući naglom otopljavanju koje je usledilo, stvorio uslove za vanserijske jesenje prizore na planini!

Šaru smo pohodili u tročlanom sastavu (Slaviša, Ljubiša i Nebojša).  Prvi dan je iskorišćen za “momačku turu” koja je objedinila tri vrha, preko 2000m visinske u prvih 18 kilometara, i ukupno 25 kilometara pešačenja.

Popova Šapka 1730m – Plat 2398m – Sredni Kamen 2465m – Titov Vrh 2747m – Popova Šapka.

Vrhovi Plat i Sredni Kamen, te doline Lešnica i Kriva Šija su predeli izuzetne lepote, atraktivniji od samog Titovog vrha.

Mi smo Titov vrh popeli manje više samo iz razloga što smo već bili u njegovoj blizini. Penjati 2747m na kraju dana sa prepunim rancem foto-opreme i zimske garderobe nije baš po pravilima struke. Zato su ovoj akciji prethodile kondicione pripreme prethodna dva mesaca.

Tura je dakle izuzetno naporna, jer pravi usponi počinju tek u drugom delu dana. Treba biti veoma oprezan sa tajmingom – jesenji dan je kratak i ne ostavlja mnogo prostora za greške kad ste na visinama iznad 2500 metara (naša prolazna vremena se nalaze na dnu teksta).

Sa druge strane, pogledi sa Plata i Sredneg Kamena na dolinu Lešnice i ostatak masiva ostavljaju bez daha! Prizori za pamćenje. Boje jeseni u sudaru sa belilom prvom ovogodišnjeg snega.

Selo Vešala (1350m)  – Karanikoličko jezero (2150m) – Guri Šeremetica (2470m) i nazad.

Nakon napornog prvog, glavnog dana u planini valjalo je iskoristiti i sledeće jutro pre povratka kući. Prvobitna želja je glasila atraktivni vrh Kobilica ali smo se kasnije odlučili za ipak nešto blaži uspon do Karanikoličkog jezera i obližnjeg vrha.

Uspon do Karanikoličkog jezera kreće iz albanskog sela Vešala a do koga put vodi kroz druga, takođe albanska sela Šipkovica i Brodec. U pitanju su stara planinska sela zbijenog tipa kroz čije mahale i dalje špartaju natimareni magarci. Atmosfera me je na momente podsetila na grčku Zagorohoriju.

Sela se zapravo nalaze na transverzali starog karavanskog puta Prizren – Tetovo. Prevoj Vrtop (2150m)  je jedna od najnižih tačaka na samom graničnom grebenu Šare i najpogodnije mesto za savladanje goleme planine.

Staza do jezera je perfektno markirana i do istog se stiže za dva i po sata. Obližnji vrhovi nude odličnu grupnu perspektivu predela doživljenih prethodnog dana – mi smo se popeli na vrh koji je na topografskoj karti označen kao Guri Šeremetica 2470m.

Pogled odavde obuhvata Titov vrv kao i sva “tri kamena” Plat, Sredni Kamen i “Treći Kamen”.

Sa druge strane grebena su goranska sela iz okoline Dragaša koja se vide kao na dlanu, sa planinama Paštrik i Koritnik u pozadini kao i dugim vencem Prokletija na horizontu. Tu je i Ošljak – greben sa najlepšim pogledom na Šarski masiv, a koji ujedno razdvaja Kosovsku od Metohijske kotline.

Prolazna vremena na usponu prvog dana:

6:30 Start iz Popove Šapke*

9:00 Dolazak u podnožje Plata, fotografisanje, uživanje u šetnji grebenom i lagani uspon do samog vrha

11:30 Silazak u Gornju Lešnicu i početak uspona na Sreden Kamen

14:00 Sreden Kamen

14:30 Silazak na prevoj i uspon na Titov vrv severnom stranom kroz sneg i kamenje

16:15 Dolazak na Titov vrv, najviši vrh Šar-Planine, kratko zadržavanje

18:30 Silazak via normale markiranom stazom – završetak planinarenja u sumrak na kolskom putu gde nas je sačekao prethodno ugovoreni transfer.*

*preporuka: Mi smo krenuli iz same Šapke. Prvih 6 kilometara je međutim takođe moguće preskočiti ako se prethodno ugovori transfer do bačila tj. početka planinarske staze za Plat (“Entry Point” na karti). Cena transfera na Popovoj Šapci je izuzetno korektna.  Za organizaciju pitati u “Konaku”. 

U planinaranju ove akcije svesrdno i nesebično su mi pomogli dragocenim informacijama i trekovima Trajče Pankovski (Planinarsko društvo, Makpetrol Skopje) i Dragan Đerić (Planinarsko Društvo Jelenak, Pančevo).

Logistička podrška na terenu, organizacija transfera, vrhunski smeštaj i gostoprimstvo na planini: Tihe Anovski –  “Konak” Popova Šapka (tihe_punk@yahoo.com) 

Flickr galerija: Jesen na Šari.

Ostale ekspedicije sa bloga na Šari i Korabu:

Ski Touring grebenom Ceripašine planine.

Šarplaninski Sky-race 2015 od Brezovice do Starog Sela, Livadičko jezero i Ljuboten.

Zimska grebenska tura: Prevalac – Bistra – Jezerska Čuka – Crni Kamen – Brezovica.

Jesenji uspon na Golem Korab.