Šar Planina. Bistra.

Štrpce. Sirinička župa. Šar Planina.

Prvi kontakt sa ovim predelima dogodio se zahvaljujući Šarplaninskom Sky-Race 2015, o čemu sam ranije pisao. Ivan i ja smo proveli dan u Prizrenu, dok smo kroz Štrpce nažalost samo proleteli uoči i posle trke. Nismo stigli da bliže upoznamo i osetimo taj starinski srpski duh koji još uvek vlada na ovim prostorima. Štrpce, tojest Sirinička župa kojoj pripada, predstavlja jedinstven mikrosvet – geografski izolovan i uklješten pod severnim obroncima Šare.

Trka koju sam tada pratio (nisam učestvovao zbog povrede) prolazi severnim delom šarskog grebena od Piribrega, sa impozantnim pogledima na Livadičko jezero i prelaskom preko vrha Ljuboten. Marko iz Skyrunning Srbija tima mi je već tada ubacio crv da ono najlepše leži nešto južnije, tojest desno od Piribrega, odakle se otvaraju neverovatni vidici ka plejadi šarskih vrhova u Makedoniji…

Šara Blog Title
Šarski vidici.

Impresivne prizore sa Šare u zimskim uslovima sam posle sasvim slučajno video u  albumu Mitrovčanina Miroslava  Lazarevića Ćele. Ovo moram što pre da vidim svojim očima – rekao sam sebi. I sve bi ostalo samo na priči da Tanja Stojanovski nije (opet) uradila savršeni networking: Njeni drugari planinari Đera i Goran planiraju da idu na Šaru koliko već za prvi vikend februara. Vrlo su radi da nas povedu. Vremenska prognoza radi za nas. Samo još da dobijemo informaciju sa licu mesta da li je sneg dovoljno „nalegao“.

Ako je taj uslov ispunjen, predeo Šare nije rizičan za zimsko pohođenje u tehničkom smislu. U Štrpcu žive dva sjajna momka i vrsna poznavaoca ovih predela, Aranđel i Siniša, planinari, avanturisti ali pre svega prirodnjaci – oni žive sa prirodom, na način koji srećemo kod autentičnih starosedelaca bilo gde na planeti.

Imali smo dakle domaćine i osećali se kao svoji među svojima. Štrpce je idealna baza za pohodjenje Šar planine, a  kao bonus nudi pogled na ceo masiv sa susedne planine Ošljak. To je ujedno bio i naš plan: prvog dana popećemo se na Bistru i produžiti dalje severnim krakom grebena. Sledećeg dana  ćemo hodati po grebenu Ošljaka sa pogledom na ceo šarski masiv preko puta.

Obično se trudim da u svojim postovima podelim što više praktičnih informacija kako bi ljudi u sopstvenoj režiji lako mogli da posete mesta koja ih zanimaju. Ovde stvari stoje ipak nešto drugačije. Teorijski može da se ide solo, uz gps trek ili bez njega, ali nema mnogo smisla. Ipak je ovo osetljiv predeo. Gore nema signala. Sa druge strane, Aranđel i Siniša žive za planinu i ne propuštaju priliku da se otisnu gore i rado se odazivaju pozivu da podele iskustvo sa svojim zemljacima.

Dan prvi. Prevalac – Bistra 2651m – Jezerski vrh 2604m, Jezerska čuka 2586m, Crni kamen 2536m, Rafša – Brezovica.

Dar sa neba je stigao u vidu lepog sunčanog dana, sa minimalnim vetrom i ne preterano niskim temperaturama. Po rečima domaćina, takvih dana nema puno u godini.

Krenuli smo pristojno rano. U 4:50 nas je pokupio taksi u Štrpcu i doveo do mesta Prevalac, odakle kreće jak uspon za Bistru. Kosovska Šara zapravo je jedan masivan greben, bez drugog i trećeg „dvorišta“: Ovde se praktično direktno sa magistralnog puta Štrpce-Prizren  uzdiže gromada sa vrhovima od preko 2500 metara. Uspon započinjemo po mraku, vedro nebo i mesečina obasjavaju vidljive tragove.

Bistra-1

U podnožju nam se pridružuje i simpatični „džule“ Šarplaninac kome je ovde prirodno stanište. Dali smo mu ime Murat. Pratio nas je u stopu 18 kilometara po snegu i po vrhovima. Spustio se sa nama u Brezovicu 12 sati kasnije. Nije nam bilo jasno kako će se adaptirati na tu neplaniranu migraciju.

Bistra-2

Uskoro sviće dan, purpurna boja na horizontu ukrašava vrhove Prokletija sa Đeravicom. Do Bistre gazimo jak uspon koji sa pauzama traje 4 sata – kasnije mora i da se prti, sneg je međutim dobro nalegao, tako da nije toliko teško kao na Rtnju. Već u podnožju smo navukli dereze. Tokom penjanja uglavnom smo prolazili kroz mokar sneg, na grebenu i vrhovima kristalizovan u igličaste kristale. Led je bio minimalan, i u tom pogledu uboli smo dan, svođenjem svih rizika na minimum. Koliko već sutradan, Šara će prikazati svoje mračno lice, u naletu crnih oblaka i orkanskog vetra duž grebena…

Bistra-5

Uskoro sunce prevaljuje na našu stranu planine, azurno plavo nebo savršeno kontrira beličastim padinama.

Bistra-6

Bistra-4

Mi koji smo prvi put ovde željno iščekujemo ono o čemu svi pričaju: pogled na makedonsku stranu i plejadu vrhova iznad 2500m uz Titov vrv i ekipu. Taj momenat nastupa neposredno pre stupanja na sam vrh Bistra, na prevoju Peskovi, zaista veličanstveni prizor i naravno kulisa za brojne fotografije tog dana.

Bistra-10

Bistra-9

Bistra-13

Bistra-19

Bistra-16

Bistra-12

Za razliku od grebenske sekcije  koja je poligon Šarplaninske trke u avgustu, gde imamo samo jedan ali vredan uspon na piramidu Ljubotena, potez od Bistre do Piribrega prolazi preko nekolicine strmijih vrhova iznad 2500m: Jezerski vrh 2604m, Jezerska čuka 2586m, Crni kamen 2536m. Sukcesivno penjanje tih vrhova uz već odrađenih 1100m uspona do same Bistre, čini današnju turu izrazito napornom. Ukupno penjanje će izaći na 1800m u zimskim uslovima.

Bistra-15

Idući ka severu predeo postaje kamenitiiji i monolitniji. Snega nema preterano mnogo što dosta olakšava kretanje, ali i pored toga umor je sve prisutniji kod nekih članova tima.

Bistra-24

Bistra-26

Bistra-25

Konačno na vetrometini koja na karti nosi naziv Rafša srećemo još nekoga danas na Šari, borderi iz Švajcarske i Prištine koji se spremaju za free-ride spust. Imali smo korektan susret, ustupili smo nam motorolu i vezu sa podnožjem ski centra, za svaki slučaj, pošto je svetla bilo sve manje.

Bistra-31

Bistra-30

Do Ski centra Brezovica silazimo opustelom ski stazom po mraku. Do pre samo sat vremena iste su vrvele od skijaša. Imajući u vidu da je Brezovica samo sat vremena vožnje od Prištine, vikendom je ovde haos. Tako da ako pomišljate da spustite koju žicu na Brezi neka to bude radnim danom.

U Brezovici se grejemo u kafiću kod Daneta gde srećemo i Sinišu koji tamo radi. Dane lično nas vraća u motel Lovac gde stižemo oko 19 časova. Dug dan iza nas.

Dan drugi: Prevalac – Ošljak – Sevce.

Planina Ošljak  je prirodna međa između Kosova i Metohije i prostire se paralelno sa Šarskim grebenom i logično, pruža fantastične poglede na ceo šarski masiv sa kosovske strane, od Ljubotena preko Bistre i Kobilice dalje ka jugu.

Bilo bi sve isuviše lepo da smo i u nedelju imali sunčan dan: usledila je promena vremena, na grebenu Ošljaka je divljao vetar, a kako je duvao na Šari možemo samo da slutimo.

Bistra-33

Prošetali smo Ošljakom, podigli se iznad 2000m i nakon tri sata odlučili da se sklonimo sa vetrometine – Aranđel nas je spustio kroz dubok sneg i četinarsku šumu u smeru zapada ka selu Sevce. Usput nam je objašnjavao razne tragove i svoje dogodovštine prateći medvede i divokoze po Šari…

Zaključne misli.

Pre samo pola godine planinarenje graničnim grebenom između Kosova i Makedonije za mene je predstavljalo misaonu imenicu. U sklopu Šarplaninske nebeske trke upoznao sam najseverniji deo  od Ljubotena do Piribrega.
Sada smo prošli i potez od Piribrega do Bistre i to u zimskim uslovima. Već razmišljam o sledećoj avanturi na ovim prostorima – upoznavanje grebena južno od Bistre pa skoro do tromeđe sa Albanijom. Sve to sa današnje tačke gledišta, uz  prave ljude i dobre domaćine  izgleda izvodljivo.

Bistra-22

Ekipa za planinarenje: Tanja, Đera, Goran, Vesna, Ćela, Aranđel i šarplaninac Murat.

 

 

One Comment

Add yours →

  1. Rado bih bila deo ovakvih tura. Pozdrav, Zorica

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: