Miroč. Đerdap 2017.

Nakon prošlogodišnje ekspedicije sa delimičnim uspehom bilo je samo pitanje trenutka kada ćemo se ponovo pojaviti na Miroču. Klasičnu kružnu turu „Mali Prilaz – Veliki Štrbac – Ploča“ smo tada zbog kiše, umora i mraka morali da skratimo za, ispostaviće se, njen najatraktivniji deo.

Pogled sa Ploče na „Gvozdenu kapiju“ Dunava je zaista nenadmašan. Slike govore dovoljno.

Djerdap_Miroc_2017

Kružna tura na Miroču pruža kompletnu sliku grandioznog Dunava i klisure  koju je uklesao na ovom mestu.

Đerdapska klisura je formirana proticanjem Dunava kroz južne Karpate, između Panonske nizije na zapadu i Vlaške (Dakijske) ravnice na istoku. Sa dužinom od preko 100 kilometara, to je najduža klisura u Evropi. Južna strana pripada Srbiji, a severna strana Rumuniji.

Klisura se zapravo sastoji od četiri klisure i tri basena koje se prostiru sledećim redom: Gornja klisura (Golubačka klisura), Ljupkovska kotlina, klisura Gospođin vir, Donjomilanovačka kotlina (Donjomilanovački basen), Kazan, Oršavska kotlina  i Sipska klisura. Naziv Đerdap se nekada koristio samo za Sipsku klisuru, ali kasnije je počeo da se koristi i za celu klisuru.  U svom raznovrsnom geološkom sastavu, stene koje dominiraju su škriljci, krečnjaci i peščari.*

Po Jovanu Cvijiću, Panonski i Vlaško-Crnomorski basen su pre mnogo miliona godina predstavljali vodena prostranstva odvojena planinskim vencem. Kroz ovaj venac je prolazilo nekoliko moreuza, lociranih duž današnjeg toka Dunava, spajajući tako ova dva mora. Kako je nivo mora počeo da opada, voda iz Panonskog se po trasi Dunava vremenom prelila u Crno more a rečne terase Đerdapa su relikt ovog pretapanja.

Djerdap_Miroc_2017
Veliki Štrbac (768m) sa svojim okomitim liticama posmatrano sa vidikovca Ploče.

Utisak koji pruža ova pešačka tura je utoliko veći jer se veći deo vremena krećemo kroz šumu; nakon nekoliko sati hoda, pogled se neočekivano otvara – sledi nagrada u vidu očaravajućeg prizora na reku. I tako barem tri puta na Miroču.

Kao i prošli put, i sada sam se odlučio za smer kretanja Mali Prilaz – Veliki Štrbac – Ploča. Ova varijanta nudi nekoliko pogodnosti pogotovo ako ste u pratnji dece:

  • nešto teži deo uspona ka Malom Prilazu se prolazi odmah na samom početku kad je koncentracija na vrhuncu a telo odmorno
  • smer kretanja prati sunce – što garantuje lepše poglede. Ako se krene oko 10h (april-maj) na Ploču se stiže u magičan sat (17-18h)
  • gradacija prizora: najlepše dolazi na kraju (vidikovac Ploča).

Miroc_Mapa

Kretanje je donekle moguće i bez GPS-a navigacije ali treba imati u vidu da na nekoliko ključnih mesta nedostaju putokazi:

  • Početna tačka uspona iz ovog smera na samoj magistrali je maltene nevidljiva.
  • Skretanje na vidikovac Mali Prilaz nije uočljivo.
  • Skretanje za vidikovac Ploču iz ovog smera je potpuno neoznačeno.

U suprotnom smeru Ploča – Veliki Štrbac – Mali Prilaz, situacija je nešto bolja, ali će isto tako biti potrebno malo njuškanja da bi se potrefio izlaz iz šume na stenoviti vidikovac Malog Prilaza.  Stanje staze na Miroču se u tom smislu jeste popravilo u odnosu na isti period prošle godine: osvanuli su i drveni putokazi i info-table (po pravilu sredstvima stranih donacija – u ovom slučaju austrijske).

Kako pronaći početnu tačku i gde ostaviti auto?

Nekih 20 minuta vožnje od Donjeg Milanovca, neposredno nakon prolaska kroz Tunel Broj 4 (dužine 370m) rečni tok Dunava se naglo sužava. Sa desne strane će se pojaviti parking sa pečurkom i klupama za sedenje pored jedne česme. Tu smo parkirali auto.

Ukoliko hoćete prvo na Ploču (preporučuje se ako idete bez navigacije ili niste sigurni da ćete izgurati celu kružnu turu kondiciono ili vremenski), produžite peške napred magistralom, nakon 500m hoda pojaviće se rampa sa desne strane, iza koje se nazire kolski put i velika info tabla o planinarskoj stazi za Veliki Štrbac. Dalje pratite markacije.

Ukoliko  hoćete da se krećete u gore preporučenom smeru, dakle prvo na Mali Prilaz, treba se vratiti peške nekih 200m magistralom, i dobro obratiti pažnju: uz ivicu puta će se pojaviti dve izbledele crvene tačke – tu se nalazi početak šumske staze na Mali Prilaz.

Do vidikovca na Prilazu ima oko 1,5h hoda. Staza je sve vreme jasno vidljiva, razgažena ali na nekoliko mesta preprečena oborenim stablima.

Kako pronaći Mali Prilaz?

Na samom završetku uspona kroz šumu nalazi se velika stena na kojoj su ispisana neka imena – verovatno potpisi planinara koji su izmarkirali ovu stazu. Neposredno nakon prolaska te tačke, potrebno je uočiti uzak i zarastao šumski puteljak koji zavija ka severu i slediti ga dokle god je to moguće – rastinje na ovom delu može da bude gusto i na prvi pogled neprohodno, prelazi se i preko omanjeg kamenjara prekrivenog travom, da bi se konačno izbilo na stene, tik iznad magistralnog puta.

Miroc-1
Pogled na Dunav sa vidikovca Mali Prilaz.

Otvara se uzdužna perspektiva Kazana – desno se naziru stene vrha Veliki Štrbac (768m), ka horizontu je Ploča, a levo na rumunskoj strani atraktivan plato po imenu Ćiukaru (Ciucaru) Mare.

Na stenama – oprezno! Deca najbolje da ostanu na šumskom obodu. Pogled je jednako dobar.

Miroc-2
Oprezno na stenama.

Nastavak treka ka Velikom Štrpcu je nešto monotoniji i traje oko 2h. Prelazi se preko trnjem zaraslih livada, pored seoskih imanja do završnog uspona kroz netaknutu šumu.

Pogledi su ono zbog čega posećujemo Miroč, ali dugovečna hrastova i  bukova šuma Miroča u svom cvetnom prolećnom izdanju, itekako deluje delotvorno.

Djerdap_Miroc_2017

Veliki Štrbac nudi bočnu perspektivu Malog i Velikog Kazana, Ćiukaru Mare kao na dlanu, uz zeleni šumski tepih i stenovite odseke na obe strane. Spektakularno.

Djerdap_Miroc_2017
Pogled na Mali i Veliki Kazan sa Velikog Štrpca.

Nekada je plovidba ovim delom Dunava predstavljala pravu virtuoznost – zato su se na brodove u oba smera obavezno ukrcavali iskusni poznavaoci reke – čuveni locovi – kako bi bezbedno sproveli plovilo kroz klisuru.

Djerdap_Miroc_2017

Od Velikog Štrpca dalje sledi pretežni spust. Sledeća tačka od značaja je lovačka kuća „Ploča“. Pre izbijanja na livadu gde se nalazi kuća i novosagrađeni dom, pojavljuje se i skretanje za Mali Štrbac – pošto tamo danas ne idemo, produžavamo za Ploču. Kod lovačke kuće postoji i česma gde je moguće dopuniti zalihe vode (zavisno od doba godine).

Nakon prolaska pored lovačke kuće valja oprezno pratiti GPS – nekih 200m podalje, od kolskog puta se neprimetno odvaja jedan livadski put – oznake i putokazi na tom mestu ne postoje.

Ovaj livadski put vodi ka vidikovcu „Ploča“ iz smera Velikog Štrpca i Malog Prilaza. Do istog više nema mnogo.

Desetak minuta kasnije ukazaće se najpre na info tabli a potom i u stvarnosti čuvena dunavska razglednica, ovekovečena na Zamurovićevim monografijama i turističkim brošurama. Najlepši pogled na Dunav na celom njegovom toku – vrlo verovatno da!

Miroc Blog

Osim glavnog vidikovca, kad se nastavi dalje šumskim puteljkom, ukazaće se još dva mesta odakle je moguće posmatrati Dunav i klisuru, sa nešto niže visine.

Djerdap_Miroc_2017
Jedan od manjih vidikovaca na Ploči.

Nedugo zatim, šumska staza se spaja sa kolskim putem, istim onim koji polazi od lovačke kuće. Nakon trideset minuta hoda izbija se na magistralu.

Današnji saldo: 16 kilometara, 800m uspona i nestvarni pogledi sa miročkih vidikovaca.

Djerdap_Miroc_2017

Lege Artis?

Neposredno pred magistralom srećemo i šumara. Ljubazno nam prilazi i pozdravlja nas, da bi nas nakon toga upozorio da smo bili dužni da se “ prijavimo“, jer je u pitanju „I Zona Zaštite“ i da dole na ulasku u šumu postoji znak „Zabranjen ulaz“. Na to odgovaram da smo došli u dobrom planinarskom duhu i nigde nismo ostavili smeće. Ukoliko treba da platimo ulaznice, to ne predstavlja nikakav problem i rado ćemo to učiniti. Šumar mi  ne traži novac, ali mi pruža svoju (privatnu!) vizit kartu, uz napomenu  da se sledeći put obavezno najavimo.

Kome da se najavimo? Šta znači da je planinarenje dozvoljeno samo u pratnji ovlašćenih lica i gde to na svetu ima?

Prizori sa Đerdapskih vidikovaca u velikom stilu krase brošure i prezentacije Turističke Organizacije Srbije.

Glavna ciljna grupa stranih turista na Đerdapu su ciklo-turisti na proputovanju Dunavskom transverzalom. Pokušavam da stavim sebe u njihovu poziciju i zamislim da li bih i kako uspeo da dosegnem do promovisanih lokacija.

Nedavno sam čak tri puta za kratko vreme posetio Narodni Park Triglav u Sloveniji – ponos nacije na prostoru površine od 900 kvadratnih kilometara. GPS  je svakako poželjno, ali ne i neophodno sredstvo da bi se obišle desetine besprekorno označenih planinarskih staza u Triglavu. Nikada me niko nije zaustavljao, zahtevao ulaznicu za planinarenje ili spominjao  „stepen zaštite“.

Zbunjeno pokušavam da pronađem vezu između visokobudžetske promocije ovog prostora na nacionalnom nivou i stvarnog stanja stvari na Miroču: Pristup dozvoljen samo uz najavu(?), nepovezane markacije, ulaznice za planinarenje?

Pitam se, zar ne bi bilo najjednostavnije da se na parkingu ili na ulazu u rezervat napravi civilozovani info-point gde bi se naplaćivale ulaznice ali i ponudile turističke mape (po jasno markiranim stazama) zauzvrat, kao i fakultativna usluga vodiča na licu mesta?

Djerdap_Miroc_2017

Do sledeće posete Miroču – tada za promenu u kontra-smeru (i kontra-svetlu)! Ili možda sa rumunske strane? Videćemo!

Prvi susret sa Miročem i Đerdapom 2016.

Detaljan Trek: Miroč 2017: Mali Prilaz – Veliki Štrbac – Ploča.

Još jedna lepa priča odavde (izvor: Staze i Bogaze).

*izvor: http://www.geopark.npdjerdap.org

3 Comments

Add yours →

  1. sanjaadzic@openmailbox.org maj 14, 2018 — 2:13 pm

    Hvala za tekst, zaista je od velike pomoći kada se prvi put ide na Miroč. Trenutna situacija (maj 2018.) je da je početak staze prema Malom Prilazu sada lako pronaći jer tamo pored magistrale ima pobijena jedna manja tabla gde piše da je ulazak bez pratnje „rendžera“ strogo zabranjen. Ako se ista ignoriše, onda dalje ide kako je opisano. Za prvu polovinu staze, do Velikog Štrpca, navigacija je apsolutno neophodna, pogotovu za lociranje Malog Prilaza, gde je staza potpuno zarasla. Ovde, biti veoma oprezan ako se juri „moje noge nad provalijom“ kadar – pored proplanka sa koga puca prvi pogled na klisuru, nakon što se odvoji prema Malom Prilazu, nalaze se neke stene koje su međutim oštrije i nezgodnije nego one na samom Malom Prilazu, koji je zapravo 50-tak metara dalje, tu se u pokušaju da uhvatimo navedeni kadar umalo nismo strmeknuli. Na kraju staze, na „rendžera“ smo naišli kod lovačke kuće, ostao je prezadovoljan što nam je naplatio ulaz (270 dinara po osobi) bez pisanja priznanice, tako da nije pravio nikakvo pitanje kako smo se tu zatekli. Dodao bih još i da je, po meni, za puni krug obavezno nositi kvalitetne duboke cipele, prva polovina staze je, čak i samo zbog rose, veoma mokra i blatnjava, a pošto je sve zaraslo, nije isključena mogućnost da se nagazi na nekog reptila, pa se čovek oseća ipak prijatnije ako gazi u dubokim cipelama.

    Liked by 1 person

    • Hvala puno što se podelili stanje stvari 2018 sa nama! Da rendžeri…O tome sam pisao prilikom prve posete 2016. koliko je to jedan loš pristup koji neguju turistička zajednica i uprava nacionalnog parka. Mali Prilaz bez treka je nagađanje, slažem se. Oprema se po meni nekako podrazumeva. Svako dobro i hvala još jednom!

      Sviđa mi se

  2. Dragi Nebojša, nakon obilaska vaše rute imao sam želju da se zahvalim na izuzetno lepom predlogu za vikend hajking jer smo se vratili sa Đerdapa prepuni pozitivnih utisaka.

    Stazu smo išli u suprotnom smeru od onoga koji ste opisali na blogu i bilo je zaista izuzetno.

    Ono što bih izvukao kao zaključke:

    – Put ka Pločama, a zapravo ka Velikom Strbcu je sa asfaltnog puta jasno obeležen, definitivno mnogo bolje nego put ka Malom prikazu iz drugog pravca. Kao da je ideja ljudi iz NP prilikom markacije bila da se obeleži samo ta tura i to ne kružno kao što je trek već ka samom vrhu pa nazad istim putem. Table jasno ukazuju na to.

    – Bravo za deo treka koji od Ploča ide paralelno sa grebenom. I tu ima lepih vidikovaca koji se ne vide ako se ide glavnim makadamskim putem.

    – Isto smo prošli kada su u pitanju čuvari NP parka. Čuvar je hteo da nam naplati kartu kod kuće na Pločama.

    – Spuštanje sa najviše tačke (Velliki Strbac) je obeleženo planinarskim markacijama ali velika napomena za planinare jeste da se ne odvajaju od nje jer ona direktno vodi ka Malom prikazu. Razlog je taj što se se od Malog prikaza, pa sve do česme na početku treka nalazi veliki kameni odsek koji predstavlja opasnost ukoliko se dolazi sa gornje strane. Nama je u jednom delu treka delovalo ok da isti presečemo i skratimo put jer nas je hvatao mrak ka česmi pa je dobro što smo ipak išli ka Malom prikazu 🙂
    Iz pravca iz kojeg ste vi išli te opasnosti nema jer staza ide sa donje strane, paralelno sa odsekom i siparima.

    – Put od Malog prikaza do glavnog puta za Vleiki Štbac je upitan i ne markiran te je na tom delu trek obavezan (pored ovog komentara za kretanje u suprotnom smeru)

    Sve ukupno izuzetno lepa ruta i prelepa priroda naše zemlje!

    Hvala od srca!

    Nenad

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: