Tu iza zidina Svetog Ivana leži ta dugovekovna granica svetova: tu se sudaraju pitoma mediteranska i surova kontinentalno planinska klima, istočni i zapadni krst, bogatstvo i aristokratija Venecije sa kamenitim kršom Balkana.
Kako objediniti planinsko trčanje i kulturološko istraživanje ovog mitskog prostora?
Vanvremenski pogledi na Bokokotorski zaliv, napuštena sela Katunske nahije, prolazak kroz dve klimatske zone i delimice jedan kanjon – to sve nudi ovaj epski krug oko Kotora.
Nakon njega stenovite bedeme Lovćena više nećemo promatrati istim očima, jer smo, dokle god doseže pogled sa mora, sve prošli svojim nogama!
Za razliku od prošlogodišnjeg uspona sa Krstca, uspon započinjemo u Dobroti, iznad naselja Sveti Stasije. Iza poslednjih kuća naziru se markacije, koje su članovi PD Vjeverica iz Kotora vredno postavili na ovom delu primorske transverzale.
Uska zarasla staza se blagim i kratkim serpentinama penje se od mora ka zaledju. Nekada su ovi, kako ih je Jovan Cvijić nazivao “transverzalni” putevi bili žila opstanka u ovom slučaju, Katunske nahije – ili uopšte Zagore, kraškog dela Dinarskog pojasa, koji se direktno naslanja na Jadransko more. Planine ovog pojasa se po pravilu veoma strmo spuštaju ka Primorju čineći morski pojas izrazito uskim – baš kao ovde u Boki Kotorskoj.
90 minuta je potrebno da se sa nulte nadmorske visine stigne do prevoja i prevali visinska razlika od skoro 800 metara. Čim se sa mora “zađe u kontinent” nailazimo na “uspavano” selo zanimljivog imena, Mali Zalazi.
U ovom ljutom kršu, na samo kilometar od mora rađale su se i umirale generacije do pre samo 20 godina, kada je savremeni svet izbrisao Zalaze sa mape života.
Već nakon Drugog svjetskog rata počelo je postepeno iseljavanje, a sela su potpuno napuštena početkom 90-tih godina.
Oblačan dan samo pojačava utisak boravka na ovakvom mestu. Povlačim paralelu sa sličnim mestima koje sam obišao. Sassi di Matera u Pulji, napušteni Pripjat pored Černobila, delovi Detroita ispod osme milje. Ljudski habitat, neočekivano napušten, i kao i u slučaju nesrećnog Pripjata, ponovo prepušten prirodi.
Kružna “gumna” daju napuštenim Zalazima tu posebnu čar i fotogeničnost.
Gumna ili guvna – su kružne kamene konstrukcije koje su služile za vršidbu žita. Gumno je, sem primarne funkcije imalo i veoma važnu socijalnu i društvenu ulogu kao mjesto za okupljanje stanovnika.
Zimski prizori bi bili još upečatljiviji. Neki drugi put. Kuće u Zalazima su zidane tradicionalnom suhozidnom tehnikom – bez veziva. Pronalazimo i zazidanu bistijernu, jedini izvor pitke vode na krasu. Koliko je ovde život bio težak dok je trajao?
Pored bistijerne je jedina kuća u neraspadnutom stanju, pokrivena crvenom opekom, refugijum za pastire, ili verovatnije, planinare koje dohvati nevreme.
Nastavljamo dalje kroz okrutni krš, stazom ka Velikim Zalazima koju su ljudske ruke nekada davno slagale kamen po kamen. Uskoro dosežemo najvišu tačku današnjeg kruga: Prevoj Luk na 1020m iznad mora, odakle se pruža i najlepši pogled na Male Zalaze sa jedne a Perast sa Gospom sa druge strane.
U tišini stojimo na ivici i promatramo ova dva sveta.
Sa Previje sledi spust u Velike Zalaze. Za razliku od Malih, Veliki Zalazi su potpuno zarasli u trnje, goli kameni zidovi se jedva i razaznaju u nabujalom majskom rastinju.
Dolazimo do napuštene crkve Svetog Vrača iz XVIII veka, jedinog vidljivog traga da su ovde nekad boravili ljudi.
Živopisni ikonostas iz 1902. godine još svedoči o živom duhu prošlih vremena. Zatičemo crkveni inventar u lošem stanju. Ispred, u minijaturnoj porti, u polju kamenih krstova upada u oči i jedna petokraka na neobičnom mestu.
Do Velikih Zalaza su nas dovele uredne i precizne markacije koju produžavaju ka brdu neposredno iznad crkve gde izlazimo na nedovršeni kameni put iz doba Austrougarske. Poznati teren za mene. Narednih 3 kilometra sve do skretanja za Pestingrad markacija nema. Valjda pošto sa puta nema gde da se skrene. Koristimo priliku da se “rastrčimo”.
Skretanje za Pestingrad je označeno putokazom. Prolazimo pored oronule kasarne Lanište. Do Pestingrada ima još oko tridesetak minuta hoda šumskim puteljkom koji nažalost nije uočljivo označen kod same kasarne.
Prilaz stenovitom vrhu je malčice eksponiran uz stepenastu liticu.
Pogledi sa Pestingrada na zaliv i stari grad su jedinstveni.
Naš današnji virtuelni vodič po kotorskim vrletima, Sandra Kapetanović, kaže da je oblast oko Pestingrada vezana za legendu o vili Alkimi koja prvim stanovnicima nije dozvolila da tu osnuju grad već ih je uputila dole na primorje.
Sa Pestingrada ne idemo nikako dole kroz “Vilina vrata” već izokolo kuda smo i došli. Stižemo na Krstac – raskrsnicu puteva ka Trojici, Njegušima i Ivanovim koritima.
Nakon kratkog boravka na asfaltu ponovo smo u kamenjaru. Označena staza prolazi kroz gornji deo kanjona reke ponornice Škurde (u koji ću se ja već koliko sutradan spustiti sa Extremecanyoning ekipom).
Iz kanjona preko Špiljara izbijamo na stari karavanski put iznad Kotora i “vladikinim stopama” trčimo ka zidinama Svetog Ivana.
“Napuštena sela kroz koja smo danas prošli bude u meni osećaj divljenja i poštovanja pomešan sa setom. Nemo svedočanstvo o fascinantnom spoju čoveka i prelepe ali izrazito negostoljubive prirode. Avantura koja ostaje duboko urezana u secanju.” Vladimir Savić.
Dok trčimo dole, Dragan nas iskusno nišani kroz svoj tele-objektiv. Savršen tajming. Nakon 6 sati trčanja i koji minut više njuškanja po Zalazima stižemo na kotorske zidine.
Vrućina i val turista sa kruzera deluju kao neprijatni šok.
Za današnju akciju smo koristili GPS trek ali samo delimice. Prvenstvo su ovaj put imale markacije kao i Sandrine upute u pisanoj formi.
Detaljan GPS zapis današnjeg kruga:
https://www.wikiloc.com/wikiloc/view.do?id=17771171
Akciju je moguće odraditi bez navigacije sledeći markacije ukoliko se obrati pažnja na sledeće kritične tačke:
1. Sveti Stasije – pronalaženje početka staze (naše iskustvo: kotorski taksisti mahom znaju gde kreće staza za Zalaze).
2. Veliki Zalazi – doći do crkve a potom pratiti markacije koje iznad crkvice idu u brdo i vode na makadamski put
3. Napuštena kasarna Lanište – puteljak ka Pestingradu je jedva vidljiv i nalazi se negde po sredini kasarne – treba se spustiti na plato ispod udesno – suprotno od brda iznad kasarne, i potom markacije ponovo vode u šumu preko stena.
4. Asfaltni put Krstac – Trojica, planinarska staza za Kotor je obeležena, početak se nalazi par metara dalje od glavne Zip-Line stanice.
5. Sveti Ivan – Za izlazak na kotorske zidine dolazeći odozgo sa karavanskog puta, kod usamljene kuće skrenuti levo, ovo je ujedno način da se izbegne bespotrebno plaćanje ulaznice od 3 eur čak iako idete samo na zidine. Karavanski put odozdo kreće od gradskog vodovoda kod sporednog ulaza u Stari Grad preko mostića na Škurdi.
Skyrunneri iznad Kotora: Vlada Savić (aktuelni državni rekorder Srbije u triatlonu na IRONMAN distanci), Nebojša Atanacković (autor bloga Nestvarna Mesta).
Fotografije iznad Kotora: Dragan Stojkić (Portrait of An Athlete).
Logistička podrška: Aleksandar Bzdušok.
Posebna zahvalnost Sandri Kapetanović (EXPEDITIO Kotor) za detaljne instrukcije i kulturološku potporu u pisanju ovog teksta.
U Kotoru se svakog marta održava “Vertikalni kilometar” trka od Starog Grada do Pestingrada kroz Vilina vrata.
NESTVARNA MESTA. 
1 thought on “Kotor. Pestingrad. Mali Zalazi.”