Kotor, maj 2017.
U par reči bi se misija ovog bloga mogla izreći kao “demistifikacija odlaska u prirodu” sa ciljem da pokaže kako su dobra volja i solidna fizička kondicija u većini slučajeva sve što vam treba da se otisnete “tamo negde”.
Nestvarna mesta koje sam posetio u proteklih par godina su mahom planinski vrhovi, otvoreni prostori, mora i jezera i prostrani vidikovci.
U dubini planinskih masiva međutim, krije se još dosta toga nestvarnog. Pećine, kanjoni, skriveni teško pristupačni zatvoreni prostori nude gotovo ekskluzivne prizore koje je komplikovano i nebezbedno obilaziti u ličnoj režiji i bez dovoljno iskustva.
Dobrodošli na prvu pravu priču o kanjoningu.
Kanjoning bi se mogao definisati kao „planinarenje“ kroz rečno korito kanjona planinske reke koje podrazumeva savladavanje raznih prepreka hodanjem, preskakanjem i plivanjem.
Ekstremni kanjoning uz sve to znači i obaveznu dodatnu upotrebu alpinističkih sredstava po eksponiranom terenu.
Predrag Vučković – Extreme Canyoning dugi niz godina unazad organizuje kanjoning ekspedicije po regiji. Peđa, osim što je fotograf, je opsesivan zaljubljenik u kanjone. Evo i zbog čega:
“Tirkizno zelena voda, neverovatni vodopadi, uski hodnici, vertikalne litice, različiti oblici kamenih figura i skulptura zidova koje je oblikovala voda godinama, raznolikost biljnog, a i životinjskog sveta predstavljaju pravi estetski doživljaj što ovaj sport čini jedinstvenim, atraktivnim i zabavnim.”
Peđine vanserijske fotografije kanjona po Srbiji i Crnoj Gori su bile dodatni podsticaj se nađem i okušam na takvom mestu.
Gde se nalazi Škurda?
Škurda je reka preko koje ste verovatno i prošli a da to toga niste ni bili svesni. To je reka ponornica koja izvire na Lovćenu a uliva se u Kotorski zaliv razdvajući stari i novi deo grada Kotora.
Na svom kratkom i strmom toku, Škurda je usekla planinsko rečno korito sa sa mnogim slapovima, izvajanim zidovima i prelepim vodopadima kroz lovćenski kras, čineći ga idealnim za kanjoning aktivnosti.
Dok se u većini slučajeva kanjoni nalaze na veoma udaljenim i izolovanim mestima u unutrašnjosti dinarskog područja, kanjon Škurde je uslovno govoreći na dohvat civilizacije – svega nekoliko stotina metara od Starog grada u Kotoru.
Hod do tačke ulaska u kanjon podjednako je zanimljiv jer se krećemo serpentinama legendarnog karavanskog puta Kotor – Njeguši.
U tehničkom smislu Škurda je ekstremna, gotovo u svakom pogledu. Veliki broj vertikala i neprestano korišćenje užadi čine ovaj kanjon veoma zahtevnim i ne baš najpogodnijim za nas početnike. Izazovi su brojni kako u pogledu prolaska i savladavanja prepreka tako i u pogledu fotografisanja u ovakvim uslovima.
Maj mesec je, vodopadi u punoj snazi – žive boje mahovine i kamena deluju čarobno, ali itekako otežavaju spuštanje i kretanje.
Interesantno kako kanjoni, koliko god bili nepristupačna mesta koja se retko pohode, mahom već imaju pripremljena “sidrišta” – to su klinovi koji su prethodno već fiksirani u kamenu – od strane neke iskusne kanjoning družine.
Kroz sidrišta se provlače užad i zatim “abseil” tehnikom otpenjava litica kanjona. Potrebno je puno strpljenja ali čini mi se i vežbe i iskustva prilikom spuštanja uz nebrojene vertikale koje se nižu jedna za drugom.
Prizori su naravno više nego nestvarni. Ambijent netaknute prirode potpuno van domašaja svakog ljudskog uticaja i delovanja. Vodopadi, kadice, kuloari.
Vajarsko delo majke prirode.
Danima sam bio pod utiskom boravka u kanjonu. Zakoračio sam u jedan novi mikrosvet. Surov, ekstreman ali izazovan u svakom pogledu. Zahvalan sam Aleksandru Bzdušoku koji me je posebno motivisao da uđem u ovu priču.
U Kotoru, 14. maja 2017. godine.
NESTVARNA MESTA. 