Izgubljeni Raj: Skadarsko Jezero.

Skadarsko jezero predstavlja poslednju netaknutu oazu mediteranske Crne Gore.

Južna strana jezera od Virpazara prema Albaniji još uvek nije izložena talasu masovne eksploatacije sa primorja. Krivac za to je slaba saobraćajna veza sa ostatkom sveta a verovatno i blizina samog mora koje je daleko veći magnet za narodne mase. Sa planinarskog aspekta ovi prelepi prostori su više nego lako dostupni. Po brdima iznad jezera krivuda uzani put koji ne razara prirodno tkivo prostora već neprimetno prati  konturu crnogorskog krša – kako i dolikuje.

Atmosfera na ovom delu jezera je morska.

Skadarsko
Skadarsko Jezero, Murići, Golubije ostrvo, Velika Gorica.

Čaroliju prostora dopunjuje arhipelag ostrvaca po južnom obodu. Na nekima od njih se nalaze drevni hramovi i manastiri. Ja sam posetio onaj najpoznatiji: Beška na ostrvu Velika Gorica. Prokletije se odavde vide kao na dlanu.

Skadarsko-27
Velika Gorica, Skadarsko jezero, Albanija, Prokletije.

Drugi deo jezera zapadno od Virpazara krase kontinenalne, zelene, močvaraste facete. Razlog za to su dve reke koje se slivaju u ovaj deo jezera: Morača i tajanstvena Rijeka Crnojevića. I ovde se nalazi nekoliko zanimljivih ostrva, manastira i pregršt istorijskog nasleđa prošlih vremena.

Skadarsko-2
Ostrva Čakovica, Kamenik i Liponjak u Skadarskom jezeru.

Skadarsko jezero je mesto gde se susreću tri religije na malom geografskom prostoru. Na severnoj strani jezera je nekada bio centar crnogorske srednjevekovne državnosti – Žabljak Crnojevića. Na Cetinjskoj strani jezera se nalaze pitoreskna ribarska sela Rijeka Crnojevića, Poseljani, Karuč. Na Obodu iznad Rijeke Crnojevića otvorena je prva štamparija u ovom delu sveta, još krajem XV veka.

Odakle krenuti u otkrivanje ovog mitskog prostora? Da li sa vode, kopna ili vazduha? Za šta god se odlučili, jedno je sigurno: vremena neće biti dovoljno. Toliko toga da se vidi, oseti, doživi. Imao sam jedan dan na raspolaganju da zavirim u ovaj izgubljeni raj ali i jaku želju da ga iskoristim u celosti.

Vazduh. 6:45.

Skadarsko-6
Skadarsko jezero u proleće.

Volim da stvari prvo sagledam i upoznam sa visine, sa nekog prostranog vidikovca. Takvih „Sweet Spots“ ima nekoliko oko Skadarskog jezera a mene je unapred najviše zaintrigirala Vranjina: dvogrbo brdo koje zauzima centralno mesto jezera i do čijeg vrha ne postoji čak ni kozja staza. Velji vrh Vranjine je visok 305m.  Nadmorska visina Skadarskog jezera je svega nekoliko metara iznad nivoa mora zavisno od vodostaja.

Uspon do Vranjine u ovo doba godine predstavlja ozbiljan poduhvat. Teren je nepristupačan, krševit, a vegetacija nakon majskih kiša gusta i teško prohodna. Kombinacija kamena i meditaranskog rastinja je prirodno stanište i za neke zmije otrovnice.

Sve to me nije odvratilo od pokušaja da se krajem maja meseca uspenjem na vrh Vranjine a sve zarad pogleda koji pleni. Na Wikilocu sam pronašao nekoliko trekova koji kreću od info centra Nacionalnog Parka i spuštaju se u ribarsko selo Vranjina suprotnom stranom brda. Odlučio sam da pratim jedan od njih.

Kada skinete nečiji trek treba imati na umu doba godine. Vegetacija menja sliku iz korena. Zimski trek koji sam pratio mi je davao samo grubi smer kretanja, upotrebljavao sam ga više kao kompas a put sam morao da krčim sam, zaobilazeći nabujalo trnovito grmlje.

Uspon sam započeo dovoljno rano, nakon nepunog sata vožnje iz Budve gde sam bio smešten.  Penjao sam se strmijom jugozapadnom stranom – ali sam zahvaljujući ranom startu sve vreme uspona bio u senci: dobra stvar kako zbog vrućine tako i zbog zmija. Naoružao sam se dugim štapom i gazio polako, bez žurbe,  kako bih umanjio verovatnoću da naletim na iste.

Napredovao sam izuzetno sporo.

Rastinje i travuljina su bili neprijatno visoki, na momente i preko pojasa. Trudio sam se da idem što više preko stena, prelazeći s kamena na kamen kao da se krećem po stenovitoj obali. Sporije ali prijatnije za psihu. Štap sam upotrebljavao i da proverim „dubinu“ terena kada sam morao da zagazim u rastinje često i ne znajući gde gazim. Na par mesta prolaz kroz trnje je bio neizbežan, ali sam na sreću prošao samo sa lakim ogrebotinama.

Maksimalno koncetrisan i oprezan nakon 80-tak minuta penjanja konačno izbijam na vrh…Pogled i boje su takvi da vrede svaki gram uloženog truda.

Vreme prethodnog dana je bilo sivo i oblačno. Duvala je bura. Danas je sinulo sunce, bura je pročistila zrak, vidljivost je savršena. Uslovi za fotografiju su onakvi kakve sam potajno priželjkivao…

Skadarsko-5
Skadarsko jezero sa Vranjine.
Skadarsko-3
Čarobne boje proleća na jezeru.
Skadarsko-7
Brdo i selo Vranjina, Skadarsko jezero.
Skadarsko-23
Vranjina, Veli Vrh.

Silazak sa Vranjine je podjednako komplikovan kao i uspon. Trek me vodi postepeno dole, najpre u smeru obližnjeg manastira Svetog Nikole, a potom zavija nazad ka jezeru.

Skadarsko-8
Mediteranski krš u proleće.

Vrućina postaje neumoljiva. Polako mi ponestaje vode. Nakon sat vremena konačno izbijam iznad samog sela, od koga me deli strm teren prekriven gotovo nepristupačnom makijom. Jedva uspevam da se probijem i pronađem put do obližnjih kuća.

Voda. 11:00.

Oko 11 časova sam ponovo na jezeru. Obnavljam zalihe vode na obližnjem izvoru. Sada treba magistralom da prepešačim nazad do parkinga na ulazu u Info Centar nacionalnog parka Skadarsko jezero.

Skadarsko-24
Ribarsko selo Vranjina.

Prolazim pored momka u čamcu na pristanu i krajnje spontano menjam plan:

„Da li znate nekoga ko bi mogao da me provoza po jezeru“ glasilo je moje retorsko pitanje.

Za tridesetak evra u prilici sam da osetim prostor i sa vode. Nimalo naivan iznos ali današnji dan mi je suviše dragocen da bih se opterećivao novcem.

Skadarsko-9
Plivajući pakmeni.

Provlačimo se kroz vrbake Morače,  kroz lokvanjska polja i pravimo krug oko obližnjih ostrva: Čakovica, Kamenik, Liponjak sve do poluostrva Prevlaka. Galerija fotografija iz ptičje perspektive Vranjine sada je upotpunjena neposrednim prizorima sa vode.

Skadarsko
SKadarsko Jezero.
Skadarsko
SKadarsko Jezero, lokvanjska polja.
Skadarsko-25
Skadarsko jezero, Čakovica i Kamenik.

Zemlja. 13:00.

120 minuta vožnje čamcem su dovoljna tek toliko da osetim stvari oko sebe. Zvuk motora narušava  zvučnu kulisu živog sveta koji me okružuje. Zato odustajem od ideje da se odvezem skroz do Karuča vodenim putem, biće prilike da to uradim na kajaku nekom sledećom prilikom.

Dalje nastavljam autom. Sa glavnog puta Podgorica – Bar skrećem levo u Virpazaru. Nedelja, sunčani dan, u Virpazaru opšti metež vozila i ljudi u potrazi za slobodnim restoranskim stolom. Čim sam izašao iz mesta slika se menja iz korena – pusti predeli, impresivni pogledi na tirkizno zeleno jezero, autentična sela i stare ambijentalne celine. Moj cilj je selo Donji Murići odakle ću probati da se prebacim čamcem do manastira Beška na obližnjem ostrvcetu.

Put me najpre vodi pored nestvarno lepog zaliva Lučica. Zastajem na svakoj krivini u potrazi sa savršenim kadrom. Na ulazu u zaliv nazire se i tajanstveno ostrvce sa ruinom – Grmožur, nekada zatvor, „crnogorski mini Alkatraz“.

Skadarsko-26
Zaliv Lučica. Godinje, Skadarsko jezero.

Pogledi na jezero se nižu i dalje, prolazim i kroz živopisna sela Godinje i Seoce, sve do spusta u Muriće, prateći spektakularne serpentine. Osećaj je kao da ste na nekom egejskom ostrvu.

Skadarsko
Skadarsko Jezero, Murići, Gorica E Omerit.

Plaža u Donjim Murićima je zbilja tropska i pusta. Potpuno mi je neverovatno da ovakvo mesto postoji na samo 90 minuta od glavnog grada.

Skadarsko-15
Tropski momenti u donjim Murićima.

Ne mogu da odolim a da ne uskočim u hladnu majsku vodu. Vidanje rana sa Vranjine u pravom smislu te reči.

Skadarsko-28
Zaslužen osveženje.

Nakon predaha na plaži, prebacujem se i do manastira na obližnjem ostrvu. Dan je upotpunjen duhovnim iskustvom na mestu očaravajuće lepote…

Skadarsko
Manastir Beška.
Skadarsko-17
Manastirski pristan na ostrvu.

17:00 Ni na nebu ni na zemlji.

Na putu nazad zaustavljam se ponovo u Godinju. Kod starice pored puta kupujem bocu domaćeg Vranca i usput slušam zanimljive priče vezane za ovo mesto.

U brdu je očuvana stara ambijentalna celina koja je opustela 1979. nakon zemljotresa kada se većina stanovnika spustila na jezero i sagradila nove kuće.

Kada je crnogorski kralj Nikola putovao u audijenciju engleskom kralju namesto poklona poveo je najlepšeg Crnogorca i Crnogorku, i to upravo iz Godinja (doduše mlada je bila poreklom iz Danilovgrada na kraju iskreno dodaje ipak moja sagovornica).

Druga zanimljiva priča kaže da manastir Svetog Nikole mimo koga sam prošao silazeći sa Vranjine je isti kralj Nikola namenio svojim kćerima, za slučaj da neka od njih ostane neudata.

I u Godinju postoji crkva Svetog Nikole  do koje odlučujem da se popnem. Pored crkve na brdašcu sa još jednom čarobnim pogledom na jezero nalazi se i seosko groblje. Nikači, Perazići i Lekovići imaju izuzetno mesto za svoj večni počinak…

Skadarsko-30
Stara ambijentalna celina Godinje.

Oko 18 časova se spuštam nazad u Virpazar. Odatle bih mogao da presečem do Rijeke Crnojevića i potom se preko Cetinja spustim u Budvu. Tim putem sam poslednji put prošao davnih dana kada sam prvi put otkrivao ove prostore devedesetih godina. U sećanju mi je lep prizor na vijugavu Rijeku Crnojevića sa Vranjinom u pozadini.

Magistralni put Cetinje – Budva je međutim u fazi rekonstrukcije i na snazi su obustave saobraćaja. Ne bih stigao na vreme da se spustim u Budvu gde sam te večeri imao zakazan DJ nastup u Casperu. Ne preostaje mi ništa drugo već da kroz Sozinu krenem lagano nazad.

Rijeka Crnojevića, pogled iz Poseljana, Pavlova strana i pogled na Karuč ostaju za neki drugi put. Kao i neizbežna vožnja kajakom (isti se mogu iznajmiti u Info centru Nacionalnog parka).

A što se morskog dela Skadarskog jezera tiče i tu je ostalo toliko toga da se vidi istočno od Murića prema albanskoj granici.

Nastavak priče: Izgubljeni Raj: Skadarsko Jezero II

Wikiloc Trek: Uspon na Vranjinu.

ZABRANJENO JE SVAKO NEOVLAŠĆENO KORIŠĆENJE TEKSTA I FOTOGRAFIJA SA OVOG BLOGA BEZ IZRIČITE PISMENE SAGLASNOSTI AUTORA. NEAUTORIZOVANA UPOTREBA CELOKUPNOG MATERIJALA ILI BILO KOG NJEGOVOG DELA SA OVOG BLOGA U BILO KOJE SVRHE SMATRA SE POVREDOM AUTORSKOG PRAVA.

4 Comments

Add yours →

  1. Svidja mi se i to IZUZETNO! Hvala 🙂

    Sviđa mi se

  2. Savršeno! Skadarsko jezero je jedno od mojih omiljenih mesta. Potpuno je nestvarno. Kao srpski Lord of the rings. Ne samo priroda, već i energija predela toliko je čarobna, da smo suprug i ja pre 3 godine odlucili da se venčamo u crkvi Svetog Nikole na Vranjini. Bilo je kao u bajci. Imali smo sreće da je tada nastojatelj manastira bio naš dragi prijatelj, jeromonah Petar Dragojlović, te smo tako i došli u dodir sa ovim nestvarnim mestom, i upoznali se sa njegovom istorijom. Hvala na interesantnim tekstovima i divnim, predivnim fotografijama koje savršeno prenose čarolije Skadra! Jesu li slike napravljene sa Fujifilm xt-10 ili sa Canon 7D? Ja sam nedavno postala ponosni vlasnik xt-2, pa mi se čini da prepoznajem tu lepotu i istinitost fuji boja. Radujem se novim izveštajima!

    Pozdrav, Saška

    Liked by 1 person

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: