Тали.

^{Ropušnica, septembar 2019. godine}

Prolazeći kroz predele centralne Crne Gore, jedan vrh zaokuplja posebnu pažnju. To su mistikom obojene Tali. Dok se veći deo venca uz Moraču prostire pravolinijski u smeru od zapada ka istoku, nabusite Tali, isprečene u smeru sever jug, kvare tu harmoniju.

Iako je u pitanju usamljeni greben, on nosi ime u množini, što već po sebi nagoveštava nešto posebno.

Gde se nalaze Tali?

Kad se od Kolašina magistralom produži dalje na jug, i prođe preko prevoja Crkvine, po desnoj strani kanjona Morače će se ukazati markantna planina prošarana stenovitim naborima – to su Tali.

Istočna strana ovog vrha je posebno zanimljiva, izdiže se okomito sa proplanaka Ropušnice, ispresecana neobičnim terasama naizmeničnih slojeva stene i trave.

Kakvi su dramatačni geološki procesi doprineli do ovakvog spektakularnog nabiranja tla? Posmatrane odozdo, Tali deluju nepenjive.

Najbolji pogled na Tali se ipak pruža sa susednog planinskog sedla Prelijes: Tali odavde podsećaju na nasukanu galiju.

Sa druge strane se uzdižu Lukanje Čelo (2049m) i u produžetku istog grebena Lubanja glava. Ispod grebena je udolina Subotišta. Dalje je moguće produžiti ka planini Stožac iznad Kapetanovog jezera. Iako su savremenim putevima komunikacije ove lokacije na prvi pogled veoma udaljene (preko Podgorice i Nikšića), starim pešačkim vezama zapravo su u susedstvu jedna drugoj.

Greben Tali ima tri markantne kreste. To su najviši vrh Kule 2063m, zatim Kokošija glava 2060m u sredini, i Ruda glava 2020m na suprotnom kraju. Samo do Rude glave postoji markirana staza (i to zahvaljujući Kolašincu Darku Kujeviću).

Popeti vrh Kule i potom proći ceo greben Tali do Rude glave, prava je planinarska poslastica – ali zahtevna i opasna.

Izazovi su brojni. Gotovo cela ova trasa, izuzev najniže kaskade i pristupa kroz retku šumu, nema metra utabane staze. Uspon ka najvišem vrhu Kule je celom dužinom strm, gotovo direkt kroz stenovite terase. Markacije ka vrhu ne postoje, GPS uređaj će dati samo grubi smer kretanja, sve ostalo je stvar direktne procene na licu mesta: svako bira svoju stazu i put do gore.

Podloga na Talima je veoma nezahvalna: u većem delu to je mešavina trave i krušljive stene na strmoj podlozi. Uspon se zato preporučuje samo kada je izrazito suvo vreme. Ne treba raniti gore, bolje je pričekati da sunce prosuši travu nakon jutarnje rose. Orijentacija planine je srećom takva da je strana odakle se penje okrenuta ka istoku, i prvi zraci sunca padaju na nju.

Na Tali je zbog svega nabrojanog najbolje ići sa nekim ko je tamo već bio, i dobro poznaje teren. Grebenski prelaz u suprotnom smeru od Rude glave ka Kulama ne bih preporučio.

Kada se posle dva časa fokusiranog cik-cak penjanja kroz kamene procepe i terase konačno izbije na Kule, sledi nagrada u vidu sjajnog pogleda. Tali se nalaze u geografskom centru Crne Gore. Moračke planine i Sinjajevina se posebno lepo vide izbliza, ali pogled dopire do Prokletija, Komova, Durmitora…

Na vrhu se ne treba “previše ohladiti”, jer tek predstoji savladavanje grebena. Sa Kula se valja spustiti desetak metara niže “u ambis” po zapadnoj ivici grebena. Preko krupnih komada izlomljenog kamenja silazi se na sedlo minijaturnih dimenzija ispod Kokošije glave.

Prostora je ovde jako malo, obe strane planine su izrazito eksponirane, i do Kokošije glave se penje doslovno po “ivici noža”.

Eksponiran teren je najmanji problem na Talima. Veću nepoznanicu predstavlja sama terenska podloga, pogotovo njeni pretežno travnati delovi. Upravo takav je detalj silaska sa srednjeg vrha – Kokošije glave dalje ka Rudoj glavi. Sam vrh je travnat, ali je 350 stepeni okružen stenovitim odsecima, koji su potpuno nevidljivi sa samog vrha. Krenuti dole u pogrešnom smeru, može da bude fatalno.

Postoji samo jedan travnati kuloar po istočnoj strani Kokošije glave (ona strana koja gleda ka pristupnoj dolini – katunu Ropušnica), koji pruža mogućnost silaska i produžetka dalje grebenom ka poslednjem vrhu.

Kuloar smo potrefili “preklapajući u glavi” gpx trek sa fizičkim opisima i fotografijama koje je uoči uspona sa mnom podelio planinar Dragan Glišić, a koji je mesec dana ranije prošao ceo greben. Bez slikovito ucrtane trase, nabadanje putanje bi i dalje bilo rizično, jer gps nema potrebnu preciznost u ovakvom okruženju. Tolerancija gps uređaja od nekoliko metara levo-desno na malom prostoru grebena Tali prosto je suviše velika.

Kada se pažljivo, korak po korak, siđe kroz travnati kuloar sa Kokošije glave, može malo da se odahne. Teren polako popušta na eksponiranosti, dok na samom grebenu sada preovlađuju krupni komadi stena, pouzdaniji za oslonac i prelazak.

Preostali uspon na Rudu glavu posle je prava pesma. Tek na tom poslednjem vrhu pravimo dužu pauzu, jer su svi glavni izazovi sada iza nas.

Do podnožja vodi markirana, ali u gornjem delu slabo uočljiva staza.

Za uspon na sva tri vrha Tali sa grebenskim prelazom potrebno je odvojiti 6-7 sati fokusiranog planinarenja. Uspon smo započeli u 8 časova ujutru, da bismo se na početnoj tački uspona, na livadi Kotla (1450m) ponovo zatekli u 15:30.

Planinarski ostvareni, poželeli smo da preostala tri sata iskoristimo za dodatni uspon na susedno Lukanje čelo i uživamo u najlepšem pogledu na Tali, koje smo upravo ispeli.

Još sa uspona na Kule smo uočili pastirsku stazu na padini sa suprotne strane doline.

Staza vodi ka sedlu Prelijes. Od sedla dalje do vrha Lukanje čelo su moguća dva pristupa – atraktivniji, ali naporniji je uspon po samoj ivici grebena – jednostavna travnata podloga će se u gornjem delu transformisati u strm, krušljiv stenovit teren, nezgodan i naporan za kretanje, nalik usponu na Kule.

Jednostavnija varijanta i svakako jedina valjana za silazak je cik-cak travesiranje preko strme travnate livade desetak metara od samog vršnog grebena Lukanjeg čela.

Lukanje čelo osim vanserijskog pogleda na Tali i udolinu Subotišta ima još jedan skriveni adut: izvanredan pogled na kanjon Mrtvice sa suprotne strane planine.

U produžetku grebena Lukanjeg čela je izbočina Lubanja glava, do koje nažalost nismo imali ni vremena ni snage da dobacimo. Saldo današnjeg drugog dana u planini (prvi dan je za mene na programu bila Sinjajevina) je na kraju iznosio 15km sa 1400m, dobrim delom tehničkog, uspona i na momente još napornijeg silaska.

Prilaz Talima vodi preko katuna Ropušnica to jest njegove poslednje livade koja nosi naziv Kotla. Od magistrale do Ropušnice ima 13km pri čemu se savlađuje preko 1000m visinske razlike iz kanjona. Samo prva tri kilometra su asfalt, u srednjem delu put je solidan zemljani put, dok u višim delovima prelazi u lošiji tucanik. Preko sat vremena pažljive vožnje je potrebno od magistrale do poslednje livade.

Uspon na Tali i Lukanje čelo smo izveli 21.9.2019. u slovenačko-srpskom tandemu (Marjan Trampus i Nebojša Atanacković). Za Marjana je to bio prvi, ali zasigurno ne i poslednji susret sa crnogorskim planinama uopšte.

Flickr: Tali, Lukanje čelo (Moračke planine)

Wikiloc: Kotla (Ropušnica) – Kule – Kokošija glava – Ruda glava – Kotla – Prelijes – Lukanje čelo – Kotla.