Babin zub, novembar 2016. godine
Stara Planina predstavlja najduži planinski venac u Srbiji i zapravo je samo deo dugog planinskog bila koje se proteže od Vrške Čuke na zapadu pa sve do Crnog Mora na istoku i nosi ime Balkan.
Celo poluostrvo svoje ime duguje upravo ovom planinskom vencu: sama reč je turskog porekla i označava nešto poput šumovitih planina. Najviši vrh Balkana je Botev (Връх Ботев 2376m) i nalazi se u njegovom centralnom delu, u Bugarskoj.
Midžor (2169mm) je najviši vrh Stare Planine i pripada knjaževačkom delu ovog prostranog masiva. Po visini i atraktivnosti slede vrhovi Dupljak, Tri Čuke i Kopren – potonja dva su locirana podalje, u pirotskom delu masiva.
Babin Zub – Žarkova Čuka – Midžor – grebenom nazad – Babin Zub.
Selo Crni Vrh u podnožju Stare Planine predstavlja zgodnu bazu za obilazak zapadnog dela Stare Planine. Do istog se putuje tačno 3 i po sata iz Beograda preko Svrljiga i Kalne.
Od smeštaja do početne tačke planinarenja (PD Babin Zub) ima je još 15-tak minuta vožnje (sledeće jutro – pre uspona).
Midžor u pogledu orijentacije i terena spada u jednostavne planinarske ciljeve, do njega ne vodi samo utabana planinarska staza, već čitav jedan put.
Otkud ovde put uopšte? Ceo greben Stare planine je nekada bio osetljiva pogranična zona, pod strogim režimom vojne uprave – vrlo slično Prokletijama ili Korabu. JNA je na nekada tvrdoj granici sa Bugarskom prokrčila put kao liniju snabdevanja za karaule koja su se ovde nekada nalazile. To je bio svojevrsni graditeljski podvig.
Put od završetka asfalta najpre silazi kroz bukovu šumu. Nakon prelaska preko ski staze, izbija na goli deo planine. Iako je uspon do Midžora tehnički jednostavan, ne treba ga potceniti u kondicionom pogledu: do vrha ima 7 kilometara u jednom smeru sa 700m visinske razlike. Uspon je mahom blag i neprimetan osim prvog dela uspona do Žarkove čuke (1850m).
Put obilazi istočnom stranom oko Žarkove čuke, da bi koji kilometar dalje, ispod vrha Tupanar, dohvatio golemu južnu padinu samog Midžora.
Vrh je sve vreme tu, čovek ima utisak da će za pola sata već biti gore. U sporijem, dečijem ritmu međutim, itekako ima da se hoda. Put se veoma blago penje celom južnom stranom, a Midžor je gromada od planine. Od Babinog zuba do Midžora treba računati sa 3-4h hoda u odlasku 1,5-2h u silasku.
Pod samim vrhom kod ruševine stare karaule, odvaja se kozja staza ka samom vrhu na kome se nalazi kameni stub.
Sa najviše tačke Stare Planine i cele istočne Srbije ukazaće se raskošan pogled ka svim relevantnim planinama južne Srbije i Bugarske.
U pozadini Babin zub, a iza njega duga linija na horizontu – greben Suve planine sa vrhovima Trem i Sokolov Kamen. Evo kako izgleda i inverzan, decembarski pogled od Trema ka Midžoru preko Divne Gorice:
Pogled na drugu stranu neposredno ispod vrha: Severna Bugarska i dobar deo istočne Srbije su okovani gustom maglom i niskim oblacima. Na Midžoru i oko njega, iznad 2000 metara – temperaturna inverzija – sunčano, toplo i bez vetra. Ukoliko se odabere pravi dan, pozna jesen je možda i najlepše doba godine za odlazak u planinu.
Od Midžora nazad dole ili ka Midžoru gore, se u završnom delu od Tupanara, može kretati i samim graničnim grebenom: po lepom danu, u odsustvu jakog vetra ili magle to je bolja i atraktivnija opcija od starog vojnog puta.
Midžor je ostavio jak utisak čemu su doprineli senzacionalni vremenski uslovi na planini. Nakon hoda po oblacima na Suvoj Planini, zatekli smo se slični scenario i na Staroj Planini. Kako li je današnji dan izgledao na Rtnju? Ceo dan nas je posmatrao Šiljak odupirući se šlagu od oblaka…
Midžor, Stara planina, novembar 2016.
Povratak na Midžor (preko Dupljaka): Stara Planina, oktobar 2020. godine
Wikiloc: Babin Zub – Midžor (dolazak patrolnim putem, povratak grebenom)
NESTVARNA MESTA. 