Nakon prošlogodišnjeg upoznavanja Krajine – južnog oboda Skadarskog jezera, i izleta na kajaku oko Vranjine, dopunjenog vidikovcima iznad Rijeke Crnojevića, priču o izgubljenom raju zaokružujem obilaskom Riječke nahije, severne strane jezera pod brdom Bobija.
Ovo je priča o ribarskom mestu u kamenu – Dodošima, starom sedištu Crne Gore Žabljaku Crnojevića i živopisnom Karuču.
Dodoši.
Dodoši su staro ribarsko selo zbijenog tipa smešteno na isturenom rtu u podnožju Bobije. Do njih vodi samo jedan kopneni put ako se izuzme prašnjava letnja veza ka Žabljaku Crnojevića. Put do Dodoša je uzan i krivudav ali pleni vrhunskim pogledima na jezero sa Vranjinom i Rumijom u pozadini.
Samo selo ima dva lica, letnje i zimsko.
Preko leta, nivo jezera je nizak, prepuštajući prostor pejzažu rečne šume prožetom brojnim proplancima. Vodeni gorostas jezera se svodi na jedan uzani kanal tačnije reku Karatun. Vodenim putem odavde je moguće kretati se u tri smera: ka centralnom delu jezera, tojest Prevlaci i ušću Rijeke Crnojevića, zatim ka Žabljaku Crnojevića i konačno ka najsevernijem prostranom jezerskom zalivu – Veliko Blato.
Zimi sve izgleda potpuno drugačije, Dodoši su skoro sa svih strana okruženi vodom koja doseže do kamenog bedema samog naselja. I zimski prizori su izrazito atraktivni – ali to ostaje za neku sledeću posetu.
Stanovnici Dodoša se, kao je i za očekivati, tradicionalno bave ribarstvom i vrlo su vešti u tome. Cela oblast „riječke nahije“ je zemlja Ceklina – Ceklin je ratoborno crnogorsko pleme koje u XVII zaposelo istočni deo Skadarskog jezera proterujući odatle tursko stanovništvo.
Žabljak Crnojevića.
Do Žabljaka se iz Dodoša stiže za desetak minuta čamcem dok bi normalnim kopnenim putem to trajalo daleko duže preko Podgorice. Danas je to uspavano ne preterano atraktivno mesto na ušću Male Morače u jezero, a nekada je ovde bilo poslednje sedište srednjevekovne crnogorske države. Obnova države će uslediti nekoliko vekova kasnije na Cetinju.
Od Žabljaka se ka severu odvaja još jedan prelepi jezerski zaliv – Veliko Blato, sa prečistom vodom, stvoren za neko buduće uživanje na kajaku.
Karuč.
Karuč je biser kulturnog nasleđa Skadarskog jezera, mesto gde su se odavnina raspletale ribarske mreže i gde je Petar I Petrović imao svoj zimovnik čije ruševine su i danas vidljive. Karuč sa svojim živopisnim dubokim „karučkim okom“ pleni nesvakidašnjom atmosferom – ovde se treba potpuno opustiti i prepustiti okolini a najbolje mesto za to je ribarska konoba „Karuč“ domaćina Sloba Jovićevića. Na meniju je odlična riblja čorba, pastrmka i jegulje. Cene su pristupačne a posle ručka se možete i provozati Slobinim čunom po jezeru.
Pavlova strana.
Najlepši vidikovac na jezeru i često korišćeni motiv prosto vredi posetiti svaki put kad ste u blizini. Početak juna je, vodostaj je opao taman koliko treba da boje jezerabudu na svom vrhuncu – najpoznatija razglednica Crne Gore blista punim sjajem!
Stop Porto-Lake-Skadar.
Priča o živopisnom Skadarskom jezeru ima i svoju tamnu stranu. Krivolov dinamitom i agregatima je nažalost redovna pojava. Osetljiv ekosistem jezera je posebno ugrožen pogubnom izgadnjom takozvanog turističkog resorta Porto-Lake u blizini mesta Poseljani u srcu nacionalnog parka. Već sada je doslovno iz aviona moguće videti ožiljak koji su načinili bageri i eksploziv razarajući samo tkivo ekosistema: njegove prirodne kamenite obale.
Blog „Nestvarna Mesta“ poziva sve ljude dobre volje koji imaju ekološku svest da potpišu peticiju protiv izgradnje kompleksa „Porto Lake“:
https://www.change.org/p/government-of-montenegro-save-skadar-lake-last-european-wilderness
Turizam na jezeru treba da raste – ali prirodno!
Dopalo Vam se? Ne propustite ni ostale epizode iz Izgubljenog raja:
Prvi deo priče o jezeru: Vranjina, Lučica, Donji Murići, Godinje.
Izgubljeni Raj: Skadarsko Jezero I
Drugi deo priče o jezeru:
Kajakom oko Vranjine, Ušće Morače, Rijeka Crnojevića.
4 mišljenja na “Izgubljeni raj: Skadarsko jezero III”