Lazarev Kanjon.

Tajanstvena pukotina u krasu istočne Srbije, nemi svedok davno prohujalih epoha, Lazarev kanjon se nalazi nedaleko od sela Zlot, blizu Bora, izmedju obronaka istočnog Kučaja (planina Malinik) i kraške visoravni Dubašnica.

Kovej-7

Pogledi na kanjon sa nekoliko sjajnih vidikovaca svrstavaju ovo mesto u veliku četvorku prvorazrednih atrakcija istočne Srbije (uz Miroč, Rtanj i Veliki Krš).

kovej remix-1

Lazarov Kanjon Spektakl-6

Sam kanjon grade, ni manje ni više, nego četiri reke:  Tri sastavnice Mikulj, Demižlok i Vej se ovde susreću i formiraju Lazarevu reku.

U pitanju je izrazito zanimljivo područje sa nekoliko geoloških kurioziteta od kojih je možda najupečatljiviji fenomen „fosilnog kanjona“.

Naime, Mikulj i Demižlok su reke ponornice – korito kanjona ovih reka je uvek suvo i predstavlja relikt pradaleke prošlosti kada je tuda nekada davno proticala voda. I Vejska reka je delom ponornica, njeno korito prihvata samo višak vode koji ne propušta kraški predeo kroz koji teče.

LK-10

Evo šta na tu temu kažu vodiči i pasionirani istraživači ovih krajeva Gordana Atanasijević i Aleksandar Veljković u članku za „Nacionalnu Geografiju“ (obavezno pročitati ceo članak, link se nalazi na na dnu ovog teksta):

Nestašne vode Mikulja i Demižloka  su se nekim tajanstvenim putevima zauvek sakrile duboko u podzemni tok, a svoja stara korita – fosilne (suve) kanjone – ostavile za sobom poput monumentalnih spomenika, da bude maštu i podsećaju koliko su, iako male, ove reke moćne. 

Središnji ulazni krak Lazarevog kanjona počinje upravo na mestu gde rečica Demižlok ponire u izuzetno živopisnom spletu tunela i lučnih stena presvučenih mahovinom. Voda se ponovo pojavljuje na svetlosti dana na samom kraju Lazarevog kanjona, odnosno njegovom izlaznom kraku – na vrelu ispod Lazareve pećine, do kojeg, mereno koritom reke, ima 7,5 kilometara. Put njegovog podzemnog toka, od ponora do vrela, za čoveka je ostao tajna čuvana duboko u krečnjačkim masama, lavirint o kojem može tek da se sluti.

Lazarev Kanjon Revisited-3

Fosilni kanjon Demižloka, njegovo staro korito kojim je tekao milionima godina ranije je tako suv preko cele godine i niko od meštana iz okoline ne pamti kada je voda njime tekla.

Pošto voda njime ne teče, veći blokovi stena i oštro kamenje čine ga teško prohodnim, kao i debeli slojevi lišća i stabala koja se tu raspadaju.

Severni ulazni krak predstavlja kanjon reke Mikulj, leve pritoke Lazareve reke, u najužem delu širine 1,5 metara! Njegove strane su vertikalne; usečen je kao u sir u krečnjačke terase Dubašnice, visoke 700-800 metara, i tu pukotinu gotovo da nije moguće videti sve dok se ne dođe do same ivice tog stenovitog grotla.

Kovej-17

Lazarevim kanjonom vode teku stalno, ali se nestašno kriju. Za razliku od fosilnih kanjona Demižloka i Mikulja, kojima vode možda hiljadama godina ne teku, kroz jugozapadni krak, koji se pruža iz pravca Malinika, periodično protiče reka Vej u svom kanjonu, kao desna sastavnica Lazarevog kanjona, što je ipak ne čini manje ćudljivom od prethodne dve. Ova reka je najveći vodotok koji prodire u Dubašnički kras. Tokom leta njene vode gutaju ponori, kamuflirani rečnim nanosom, dok u vlažnom periodu teče celom svojom dužinom, a zatim koritom Lazareve reke sve do ušća u Zlotsku reku….(„Kroz prostor i vreme: Lazarev Kanjon, Nacionalna Geografija)

Kovej-2
Mikuljski kanjon (desni krak) i kanjon Demižloka (levi krak) na mestu spajanja u Lazarevu reku.

Pored geomorfoloških kuriozeta, prostor Lazarevog kanjona predstavlja zatvoren ekosistem. To znači da su se ovde održale razne endemske vrste koje su na drugim mestima odavno nestale. Od stoletnih borova, preko surog orla, ljubičastog cvetića – simbola iz I svetskog rata (Ramonda Serbica) do brojne populacije poskoka zbog kojih se ne preporučuje silazak u kanjone tokom toplih meseci. Pećina Vernjikica predstavlja zimovnik za populaciju od preko 50.000 slepih miševa – jedna od najvećih kolonija u Evropi tog tipa.

Kovej-1

Vidikovci iznad kanjona. Dubašnica i Kovej.

Do Lazarevog kanjona se stiže izrazito jednostavno – selo Zlot je udaljeno samo 16km od brzog magistralnog puta Paraćin – Zaječar.

Lazarev-Kanjon-Topo

Glavni vidikovac na Dubašnici  se nalazi na samom kolskom putu koji vijuga po kraškoj visoravni iznad kanjona (crvena boja). Do njega se može prići 4/4 vozilom ali i peške prekom stazom (crna boja) od same Lazareve (Zlotske) pećine, a do koje vodi asfaltni put.

Prilaz vidikovcu Kovej (plava boja): Prvih 1,5 kilometra od pećine do Koveja sa suprotne strane kanjona se mogu preći svakim vozilom. Auto je moguće ostaviti u okolini poslednjeg seoskog domaćinstva na početku planinarske staze.

kovej remix-2

Odatle do vidikovca ima oko 80-100 minuta hoda zavisno od tempa, a visinska razlika iznosi oko 400 metara. Ukoliko dozvole okolnosti, može se ispenjati i obližnje sedlo ka vrhu obližnje planine Malinik koje nudi dodatnu perspektivu kanjona.

Zahvaljujući PD Dubašnica iz Boljevca, staze i kolski putevi u celoj oblasti Lazarevog kanjona.su vidljivo označeni putokazima i markacijama.

LK new-1

Naravno, za potpunu sliku ovog intrigantnog prostora nedostaje prolazak kroz sam kanjon ili makar jedan njegov deo.

Takva vrsta avanture se preporučuje samo tokom hladnih meseci i za vreme nekog dužeg suvog perioda i za istu je potrebno odvojiti čitav dan – vreme koje ove jeseni prosto nisam imao na raspolaganju. Kao ni za ulazak u samu Lazarevu pećinu koja je za posetioce otvorena do 31. oktobra i to samo od 10 do 16 časova.

Stoga, nastavak priče iz Lazarevog kanjona svakako sledi…

Lektira: 

„Lazarev Kanjon: Kroz prostor i vreme“ – autori Gordana Atanasijević i Aleksandar Veljković.

„Lazarev Kanjon:“ Ispričaću vam sve! autor Gordana Atanasijević

Trekovi koji mogu biti od koristi:

Lazarev kanjon: Zlotske pećine i Kovej.

https://www.wikiloc.com/wikiloc/view.do?id=21185199

Preka staza do Velikog vidikovca od Lazareve pećine.

https://www.wikiloc.com/wikiloc/view.do?id=21185033

Lazarev kanjon: Dubašnica do Mikuljske reke.

https://www.wikiloc.com/wikiloc/view.do?id=20715271

One Comment

Add yours →

  1. Divan tekst, sutra idem tamo i jedva cekam 🙂 Dosta korisnih informacija i hvala za trekove!

    Liked by 1 person

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: