Karavanke – Košuta.

Karavanke su planinski venac na granici Austrije i Slovenije. Protežu se u dužini od 120 kilometara u smeru zapad – istok što ih čini najdužim planinskim vencem u Sloveniji (“gorska veriga Karavanke”).

Uz Julijske i Kamniško-Savinjske Alpe, Karavanke su treća velika alpska grupacija u Sloveniji.

Vrhovi ovog masiva su nešto niže nadmorske visine (Stol 2238 m), a južne padine su travnate do ispod samog vrha – faktori koji Karavanke čine pristupačnijim od gore pomenutih masiva.

Venac se može podeliti na zapadni i istočni deo.

Zapadni deo se proteže od tromeđe sa Italijom i Austrijom do prevoja Ljubelj (Loibl Pass). Tu spadaju vrhovi Peč (Dreilaendereck / Monte Forno), zatim najviši vrh Karavanki, Stol (Hochstuhl), te vrhovi Golica, Vrtača, Begunjščica…

Istočne Karavanke se prostiru istočno od prevoja Ljubelj i nadovezuju se na venac Savinjskih Alpa sa severne strane. Njihov najzapadniji deo nosi naziv Košuta (Koschuta) i obuhvata nekoliko grebenskih vrhova (Veliki Vrh – Hochturm, Kladivo i Košutnikov Turn.

Zimski Uspon na Košutu: Matizovec 1150m – Kofce 1488m – Veliki Vrh 2088m – Kofce Gora 1967m – Malo Kladivo 2050m – Veliko Kladivo 2095m – Kofce Gora – Kofce – Matizovec. 

Za prvi susret sa Karavankama opredelio sam se za zimski uspon upravo na Košutu, pre svega iz razloga dostupnosti ovog dela planine iz same Ljubljane (50 minuta vožnje odličnim putevima).

Sve potrebne informacije o usponu uz obilje detalja sam lako pronašao na fantastičnom portalu Hribi.net – u pitanju je prava riznica detaljnih opisa uspona do svih slovenačkih vrhova! Isti su potkrepljeni fotografijama, trekovima, topografskim kartama – za svaki mogući pravac. Na forumu se mogu pročitati informacije iz prve ruke od ljudi koji su nedavno posetili opisana mesta.

Sve staze i putevi u Sloveniji su po pravilu označeni bez greške tako da je moj GPS uređaj bio samo dodatna mera sigurnosti a ne glavno sredstvo orijentacije kako sam inače navikao po balkanskim vrletima.

Pristupna tačka za Košutu (“izhodišče”) je uređeni parking za posetioce ispod kmetije Matizovec (1150mnm), do koga vodi dobar makadamski put iz mesta Podljubelj (Tržič) (pratiti putokaze za Kofce).

Naravno, ukoliko okolnosti dozvoljavaju, poželjno je prespavati u lepo uređenom planinarskom domu Kofce (1488mnm), ispod samog grebena, a koji je otvoren svaki dan od maja do oktobra, a u toku zime vikendom i praznicima (link na dnu teksta).

Alpski zimski solo uspon i kratak dan značili su obavezni noćni start – zanimljivo novo iskustvo za mene.

U početnom delu uspona, po mraku sam sledio markiranu stazu kroz šumu, koja je većim delom pratila kolski put – bez većih izazova u pogledu orijentacije i srećom bez snega, barem u ovom delu uspona.

Na Kofce sam stigao nakon sat vremena hoda i savladanih 500m visinske razlike. Iznad doma, na prostranom vidikovcu se ukazao pogled na Triglav i okolne vrhove u daljini – u magičnom jutarnjem svetlu.

Na samom vidikovcu, na nadmorskoj visini od oko 1600m, je bila i snežna granica tog jutra. Nastavak uspona bio je daleko naporniji ali i uzbudljiviji.

Sneg je bio mekan – pršić – zahtevan za hodanje. U kombinaciji sa travnatom podlogom i relativno strmim terenom ne baš najbolji uslovi tog jutra uz postojanje rizika od snežne lavine.

Nakon 90 minuta napornog ali i opreznog trasiranja kroz sneg, konačno sam izbio na greben Karavanki. Sa druge strane, ukazala se i Austrija.

Nastavak planinarenja do Velikog vrha je pratio “grebensku pot” ka zapadu. Nakon 4 sata planinarenja stigao sam na vrh -glavni cilj moje današnje akcije.

Nakon ispenjanog Velikog Vrha uputio sam se nazad i nastavio da pratim greben ka istoku. Kopkalo me je da popnem i najviši vrh ovog dela masiva – Kladivo (2095m). Za razliku od Velikog vrha, prilaz Kladivu je tehnički zahtevan u zimskim uslovima. Imao sam svu potrebnu opremu (cepin i dereze) ali nisam bio siguran da li sam treba da se upustim u tako nešto na nepoznatom terenu.

Na delu grebena označenom na karti kao Kofce Gora, srećom sam naišao na “lokalca” iskusnijeg od sebe. Tone iz Ljubljane, inače pilot u penziji, ispostavilo se, se baš uputio na Kladivo.

To su čari planinarenja u Sloveniji, gotovo je izvesno da ćete sresti ljude u planini ma gde se uputili!

Prateći samu ivicu grebena, i nakon prelaska najpre preko prolaznog cilja Malo Kladivo, uspešno smo ispenjali i sam vrh Veliko Kladivo (2095m) u zimskim uslovima!

Ubrzo zatim, dogodila se promena vremena. Oblaci iz doline su počeli da se podižu. Situacija kakvoj sam se potajno nadao. Nisam hteo da žurim dole, iako me je uspon do Kladiva dodatno iscrpeo. Mrznuo sam na grebenu skoro do sumraka kako bih zabeležio ove magične trenutke na planini.

Magla je ubrzo prekrila i sam greben. Pre nego što ću se konačno uputiti dole, neočekivano sam ugledao muško-ženski par planinara. U Sloveniji je zaista frekventno iznad 2000m čak i kad je magla! – pomislio sam. Nakon upoznavanja sa Špelom i Markom, koji su toga jutra neplanirano zašli u zonu snega, zajedno smo se uputili  ka planinarskom domu. Na grebenu se više nije video ni prst pred okom.

Bio sam umoran i gladan – saldo tog dana je iznosio 1300m visinske razlike u snegu, 17km planinarenja, 10 sati u planini.

Hrana u domu Kofce je bila izvrsna – sa punim pravom je Kofce u toplijim mesecima omiljena destinacija Kranjčana i Ljubljančana  – na meniju su tradicionalna planinarska jela: jota, riček, klobasa, ajdovi žganjci i štruklji. Ne pamtim da sam skoro bolje jeo negde na planini.

Zaključak: Košutu i ovaj deo Karavanki sam pohodio zimi – u letnjim uslovima ovo je savršena destinacija za porodični izlet sa klincima planincima. Dom na Kofcah je odlična baza za boravak u ovom delu Slovenije, sa vrhunskom kulinarikom i dečijom igraonicom na sred planine. 

Razlgednica za kraj: Jutarnja panorama Triglava sa vidikovca iznad doma Kofce (hvala Ivo Kavčić za dopunu detekcije vrhova).

https://www.wikiloc.com/wikiloc/view.do?id=21184142

Karavanke – Košuta, Slovenija 11.11.2017.