Berim. Mokra Gora. Ibarski Kolašin.

^{Ibarski Kolašin, decembar 2017. godine}

Poslednja akcija u 2017. godini je bila rezervisana za dugo planiranu posetu severnom delu Kosmeta.

Povoljni vremenski uslovi i, uprkos snegu, mogućnost izbijanja automobilom na skoro 1600 metara nadmorske visine, su otvorili prostor za novu dimenziju avanture: Zimski noćni uspon na plato Mokre Gore do isturenog grebena Berim (1731mnm).

Planinarenje ove godine mahom uklapam u pukotine svakodnevnice tako da je decembarska instant akcija u snegu izgledala ovako:

20:00 Dolazak u Kosovsku Mitrovicu nakon 5 sati vožnje iz Beograda

23:00 Noćenje u Mitrovici

01:45 Ustajanje

2:15 Polazak na uspon

3:45 Uspon automobilom preko jezera Gazivode i Previje do platoa Mokre Gore (1500mnm)

3:45 – 5:45 Noćno planinarenje na krpljama do Berima i čekanje jutra

12:00 Završetak akcije i silazak u Mitrovicu (13:45)

14:00 Polazak nazad za Beograd

Moj domaćin na Kosovu je bio Miroslav Lazarević – Ćela. Miroslav je svojevrsni ambasador Mokre Gore i Ibarskog Kolašina na društvenoj mreži. Upravo njegove fotografije i prizori sa Berima iznad mora oblaka nad Kosovom su me motivisali da obiđem ove, planinarskoj zajednici ne tako bliske predele.

Gde se nalazi Mokra Gora?

Kao što je poznato u Srbiji postoje barem dve planine sa ovim imenom. Ona” poznatija” se nalazi u njenom zapadnom delu (“Šarganska osmica”) dok se ova druga Mokra Gora nalazi na severu Kosova, i geografski se smatra završetkom severnog kraka dugog Prokletijskog masiva.

Mokra Gora se dalje ka severu nastavlja na nešto nižu planinu Rogoznu, a koju opet klisura reke Ibar odvaja od južne strane Kopaonika. Istočno od Mokre Gore je smeštena kosovska kotlina, koja se odavde vidi kao na dlanu. Negde južno od Mokre Gore počinje i prostrana metohijska kotlina oivičena metohijskim Prokletijama. Na horizontu se ocrtava i Ljuboten – najseverniji vrh Šar-planinskog masiva.

Kad se podvuče crta, odavde se pružaju jasni pogledi na tri najznačajnija masiva ovog dela Balkana: Prokletije, Šara i Kopaonik.

Ova planina nema izražene vrhove, u pitanju je uzvišeni plato sa prostranim livadama, raštrkanom borovom šumom i nazupčenim grebenom čiji istočni završetak nosi naziv Berim i predstavlja karakterističnu formaciju planinskog pejzaža Mokre Gore.

Severna strana Berima je od pre par godina poznata i po svojoj ferati a sam greben nudi odlične uslove i za paraglajding.

Na Berimu smo se tog kratkog zimskog decembarskog dana pojavili već u 5:45 ujutru i promatrali osvit zore nad Kosovom ravnim…

Priželjkivao sam niske oblake i maglu nad kotlinom ali se taj scenario nažalost nije obistinio. Zauzvrat smo imali kristalnu vidljivost, plavo nebo i ceo dan bez ijednog oblačka u planini. I to je nešto!

Berim smo pohodili u petočlanom sastavu – dok smo se Ćela, Milan i ja mrzli fotografišući na grebenu, Marinko i Dimitrije su se pobrinuli za logorsku vatru uz neizbežnu domaću rakijicu i grilovane sudžukice. Dragi domaćini iz Mitrovice su se bratski potrudili da mi boravak na njihovom terenu ostane u izuzetno lepom sećanju!

U povratku nazad, a kada se već razdanilo – čekali su nas prizori iz zimske bajke.

Odsustvo jakih penjanja, vertikalnih uspona i mahom horizontalno kretanje su bili idealan teren da se isprobaju krplje.

U krpljama (snow shoes) se manje propada kroz dubok sneg a planinarska cipela ostaje suva. Nisu pogodne za strme terene već se preporučuju upravo za ovaj scenario: proplanci i šume prekriveni mekanim snežnim pokrivačem bez leda.

Obišli smo i Makve – predeo periodičnih jezera, koja su ovo doba godine, očekivano okovana ledom. Ovako zamišljam Laponiju i arktički sever evropskog kontinenta!

Kratak zimski dan smo okratili još više – jer valjalo je isti dan vratiti se za Beograd, a put od Mitrovice je dug i naporan, pogotovo po mraku.

Pogledi sa Berima na južni Kopaonik prizivaju na sledeću avanturu na severu Kosova – uspon na vrh Šatorica. Nadam se da neće dugo potrajati do ponovnog susreta sa ovim krajevima…

Do tada, velika zahvalnost domaćinima i nada da će ovaj tekst motivisati čitaoce da posete Mokru Goru i sever Kosova uopšte. Bezbednosni rizici? Ne postoje. 

Ko preferira grupna putovanja može se obratiti agenciji “Outdoor In” iz Zubinog Potoka koja inače stoji iza projekta Via Ferata Berim i koja nudi organizovane izlete tokom cele godine.

Fotografije: Miroslav Lazarević i Nebojša Atanacković.

Flickr galerija: Svitanje na Mokroj gori.

Berim, Mokra Gora i Kosovska Mitrovica 7.12.2017.