Prokletije.

Nacionalni park Prokletije, jun 2017.

Prokletije su najimpozantniji planinski venac Balkanskog poluostrva, koji planinarskim sladokuscima ne treba posebno predstavljati.

Izreka “Sve planine na jednu a Prokletije na drugu stranu” nije nastala slučajno. 

Prokletije plene prostranstvom, surovošću i mistikom. Golem i pust prostor prožet alpskim pejzažima kao gotovo nigde u Dinarskom području: duboke doline, nazubljeni teško pristupačni vrhovi i lednička jezera. 

Prokletije na srpskohrvatskom ili Bjeshket e Nemuna na albanskom, značenje je isto: Proklete ili uklete planine.

Današnje shvatanje prokletijskog prostranstva ne slaže se sa narodnim. Prokletije odnosno na albanskom “Bješka e Njemuna” predstavljao je za gorštake teren gde nije bilo uslova za život. Čak i za ovce i koze uslovi su bili surovi. Radi toga i takvo ime. To su krečnjačke planine Bjeliča i Karanfila na našoj strani, a Krasnićkih, Klementskih i drugih kamenih skupina u Albaniji. Ostale planine današnjih Prokletija su pune trave, vode i šume pa za stočare nisu bile proklete.

Branko Kotlajić i Radonja Šekularac “Grbaja”

Za razliku od Alpa, planinarska infrastruktura u Prokletijama gotovo da ne postoji. Broj posetilaca je i dalje minoran u poređenju sa prostranstvom koje zauzimaju. Prokletije predstavljaju poslednji bastion netaknute divljine na kontinentu.

Sve do poslednjih deset godina, Prokletije su bile zabranjeni prostor za slobodno kretanje – zona mrtve straže na granici Jugoslavije i Albanije. Konačnim slabljenjem tenzija između suseda, otvorio se prostor i za nesmetane prekogranične transverzale i uspone. 

Skoro sagrađeni panoramski put kroz Albaniju od Skadarskog jezera do Vermoša, nadomak Gusinja, trebalo bi dodatno da doprinese popularizaciji ovog prostora: smanjuje vreme putovanja iz centralne i južne Crne Gore za čitav sat. Od jula 2021. u funkciji je i put kroz kanjon Cijevne i granični prelaz Grabom. Prokletije su nadohvat ruke posetiocima sa mora, bliže od Durmitora, vladara letnjeg planinarskog turizma južno od Triglava.

Prokletije Dolina Grbaje Grbaja

Tri dana u Prokletijama:

Prvi dan: Božanska kombinacija stenovitih vrhova i zelene čoje Montenegra! Pogledi na Karanfile sa susedne Popadije i Valušnice.

Prokletije Popadija Talijanka

Drugi dan: Buni i Jezerces – Čarobna Dolina jezera: Gorski amfiteatar koga čini šest periodičnih jezera ispod najviših vrhova Prokletija. Spektakularna netaknuta priroda u poslednjem dvorištu Albanije.

Treći dan: Klasičan uspon na Karanfile: Severni vrh i kružna tura kroz Šuplja vrata.

Prokletije Šuplja Vrata

Pristupne tačka masivu sa crnogorske strane su duboke doline Grbaja (Grebaje) i Ropojana. U pitanju su zaista duboke doline na nadmorskoj visini od svega 1100m dok okolni vrhovi dosežu 2500m visine.

To u prevodu znači da u Prokletijama ništa ne dolazi poklonjeno. Za svaki od prizora potrebno je dobro se potruditi i za početak odraditi vertikalni kilometar uspona da bi se uopšte izbilo na kote iznad 2000m. 

Prokletije Krošnja Severni Vrh

1. dan:  Grbaja – Talijanka – Popadija – Volušnica – Grbaja.

Čak iako nemate nameru da uopšte zalazite u kameni masiv Prokletija, planinarenje grebenom Popadije je doživljaj za sva čula.

Alpskih dolina na svetu je bezbroj, Grbaja je posebna u jednom: Izrazito uzana i asimetrična, jer sa jedne strane se podiže surov kameni bedem Karanfila a sa druge potpuno suprotna slika: pitoma i zelena Popadija.

Ovde treba doći popodne a ne ujutru kako to (pogrešno) čini većina planinskih društava na svojim akcijama, obično poslednjeg dana pred povratak.

Sunce nad Karanfilima tek posle podne prevaljuje na drugu stranu, a oblaci se često razilaze: Karanfili se otvaraju u savršenom svetlu svakim metrom uspona!

Staza je dobro obeležena, logična i kružnog je oblika (kada se izađe iz šume na proplanke i greben).  Stazu obilazimo obrnuto od smera kazaljke na satu: bliža Volušnica na kraju, dalja Talijanka na početku.

Slede poznojunski prizori sa Popadije, Talijanke i Volušnice koji govore više od reči!

Saldo prvog dana: 12 kilometara sa 1000 metara visinske razlike.

2. dan: Ropojana – Karaula Zastan – Dolina Jezera – Ćafa Jezerce i nazad.

Drugi dan se automobilom prebacujemo iz Grebaje, preko Gusinja i Vusanja u dolinu Ropojana koja leži sa one strane Karanfila, koje smo sa uživanjem promatrali prethodni dan sa Popadije.

Put od Vusanja ka Ropojani je dosta kritičan i pogodan samo za podignuta vozila (pogon na 4 točka ovde nije presudan faktor jer put nije strm, samo je loš).

Trasa koju smo sledili pripada klasičnom usponu na najviši vrh masiva, samo smo mi u nekom trenutku skrenuli kamenitom stazom za Maja Bojs, ka prevoju Ćafa Jezerce koji razdvaja dolinu jezera (Buni i Jezerces) i dolinu Runice (Fusha e Runices).

Prvi deo uspona prati dostavni put do napuštene karaule koji su do nedavno vusanjski pastiri koristili kao katun. Odmah iza katuna se nalazi i izvor pitke vode.

Karaula Zastan.

Par stotina metara dalje račvaju se planinarske staze za Maja Rosit i Maja Jezerce. Prateći stazu ka Jezercetu kreće jak uspon kroz šumu. Čim se izađe iz šume stupa se na teritoriju Albanije – vidljiv je porušeni granični kamen.

Granica Crne Gore i Albanije.

U povratku smo baš ovde sreli pastire sa katuna. Mene je jako zanimalo kako je to sve izgledalo dok je granica bila “tvrda”. Rekli su mi da je s obe strane linije važila zabrana kretanja u pojasu u od 100m, ali su oni i drugi pastiri sa crnogorske strane, tačno utvrđenom trasom, smeli da se spuste do prvog jezera u Albaniji kako bi napojili stoku.

Nakon prelaska granične linije koja se nalazi na nadmorskoj visini od oko 1800m ukazuju se periodična jezera. Voda u njima će gotovo nestati u letnjim mesecima i to je jedan od razloga zašto smo ovde već krajem juna, a ne mesec dana kasnije.

Nakon obilaska jezera, skrećemo u smeru uspona za Maja Bojs. Dobijamo par stotina metara na visini, dovoljno da nam se sa druge strane ukaže najviši vrh Prokletija.

Na kraju smo izbili na prevoj Ćafa Jezerce sa koga se otvara pogled i ka drugoj strani: Fuše Runice i pogled ka impozantnom nizu mračnih vrhova a koji predstavlja produžetak Karanfila: Fortit, Shkurt, Vukoces, Lagojve… Na ove vrhove usuđuju se samo najspremniji i najiskusniji. Ka jugu pogled se otvara ka impozantnim tornjevima Maja Malisores i Maja Kolajet.

Zašto nismo popeli Maja Bojs kad smo već bili tu, praktično nadomak? Nije da nismo probali. Ali tada (jun 2017.) prilaz vrhu nije bio markiran, niti je bilo moguće pronaći pouzdani .gpx trek. Tako da smo promašili kuloar. Posle više nije bilo ni vremena ni energije. Popravni ispit se desio četiri godine kasnije.

Prokletije, Maja Bojs – jul 2021.

Karanfili, Fortit, Vukoces, Lagojve, Škurt…
Maja Malisores i Maja Kolajet.
Planinar na grebenu Maja Bojs.
Prevoj ispod Maja Bojs.
Silazak kroz kuloar ispod vrha.
Pogled kroz kuloar.

Dan za pamćenje u srcu Prokletija. Buni i Jezerces – spektakularna netaknuta priroda u poslednjem dvorištu Albanije.

Saldo drugog dana 1200m visinske razlike u 20 km.

3. dan: Grbaja – Krošnjin prolaz – Severni Vrh – Krošnjin prolaz – Šuplja vrata – Grbaja.

Ako ne najlepše, onda svakako najteže smo ostavili za kraj. Uspon na Severni vrh Karanfila je ozbiljno planinarenje u kondicionom ali i tehničkom pogledu. Što je telo umornije nakon ispenjanog vertikalnog kilometra, to teren postaje strmiji, klizaviji, zahteva ruke i veću koncentraciju. Srećom, u samom prolazu su pre par godina montirane sajle koje značajno olakšavaju prelazak kritične deonice uspona.

Krošnjin prolaz.
Krošnjin prolaz.
Slavišini poslednji metri uspona na Severni vrh – na horizontu nema čega nema, Ropojana, Rosni vrh, Maja Jezerce skroz desno iza Maja Bojes…

Pogled sa vrha čini da se brzo zaboravi uloženi napor. Rosni vrh i karaula Zastan kuda smo juče prošli se vide kao na dlanu. Centralno mesto zauzima Maja Bojes iza koga izbija piramida najvišeg vrha masiva – Jezerce.

Maja e Bojes i Maja Jezerce u konjunkciji sa Karanfilom.

Na drugoj strani Popadija na koju se nastavlja zavodljivi Trojan (Maja Trojanit), dok na horizontu stražare moćni Komovi.

Sa Severnog vrha silazimo u dolinu kružnom stazom koja krije još jednu vrhunsku atrakciju – Šuplja vrata, mesto gde jedna stena ljubi drugu, a kroz prozor viri Popadija sa suprotne strane doline.

Prokletije Šuplja Vrata
Penjanje kroz Šuplja vrata zahteva dodatni oprez, jer je teren krušljiv i kamenje se lako odranja. Obavezno praviti razmak između penjača.
Pogled na Očnjak.

Saldo trećeg dana: 1500m visinske razlike u 12 kilometara.

Kako izgledaju Prokletije sa druge, klimentske strane? Nastavak avanture “Sa Prokletija na Southern Soul 2019” pročitajte ovde!

Southern Soul Festival 2017.

SSF-1

Nakon tri savršena dana u planini uputili smo za Ulcinj – na čuveni Southern Soul festival. Ako su Prokletije raj za planinarske sladokusce, Southern Soul je svih ovih godina prava muzička meka za sve “aficionados & connoisseurs” kada je organsko nasleđe crne muzike u pitanju: Jazz, Soul, Funk, Disco, House.

Ponovo se vozimo panoramskim putem kroz Albaniju, produžavajući ovoga puta za Skadar – na prevoju Grabom uživamo u magičnom zalasku sunca.

Albanija-3
Zalazak sunca tamo negde na Kučkim koritima, mi stojimo iznad kanjona Cijevne, u Albaniji, na putu sa Prokletija za Southern Soul Ulcinj, nakon tri savršena dana u planini!

Stižemo kasno u Donji Štoj gde nas dočekuju ljubazni domaćini u privatnom smeštaju (sve pohvale za topao doček i profesionalizam u pružanju turističkih usluga).

Nedelja na festivalu je u znaku Jazz-a – rano posle podne je prepušteno iskusnim selektorima: Željko Kerleta i DJ Harvinder iz Londona praše svojim bezkompromisnim muzičkim izborom na organskom stejdžu (gde su dozvoljene samo ploče)

SSF-3

Uskoro se na glavnoj bini, tempirano “u zlatni sat”, na sceni pojavljuju legendarni Sun Ra Arkestra predvođeni harizmatičnim Maršal Alenom,  koji je uveliko prevalio desetu deceniju života.

SSF-6

Nastup Sun Ra bih opisao kao mešavinu kabarea, kakofoničnih free jazz solaža i pokretljivog jazzdance-a.

SSF-5
Sun Ra dodaje taj trenutak magije na jubilarnom 5. Southern Soul festivalu.

Imao sam tu čast da nastupim u nastavku programa – proživljeni trenuci u planinama i na festivalu su me dodatno inspirisali, tako da sam imao jedan od najdražih DJ trenutaka u životu.

Moj set je praktično bio warm-up za glavnu DJ zvezdu te večeri, Juergena von Knoblaucha,  a koga je organizator sa punim pravom najavio kao člana jednog od najvažnijih DJ kolektiva kada je u pitanju muzika koju neguje Southern Soul – berlinska Jazzanova.

Juergen je plenio freestyle selekcijom: neprimetno prelazeći granice žanrova i muzičkih meridijana: Brazil, Kolumbija, Turska, Afrika… Originalni zvuci 60tih i 70tih bili su vešto protkani modernim interpretacijama, sve majstorski povezano u jednu smislenu muzičku celinu  – veličanstveno finale 5. Southern Soul festivala.

5 thoughts on “Prokletije.

  1. Recién llegado de Montenegro. Gracias por este blog y toda esta información que me ha permitido descubrir las montañas de Prokletije y realizar dos rutas fantásticas.

    Liked by 1 person

    1. Enhorabuena! Entonces el Google Translado ha funcionado 🙂 Creo que este ano el paisaje sea mas bonito con mas aqua en los lagos!

      Like

  2. Googleov prevoditelj izvrsno funkcionira :).
    Ovaj put smo se popeli na vrhove Popadija i Karanfili, ostavljamo jezera za sljedeći izlet.
    Vrijedno je posjetiti crno jezero Durmitor parka.

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this:
search previous next tag category expand menu location phone mail time cart zoom edit close