Olimp (Όλυμπος)

Olimp je sa svojih 2917m nadmorske visine druga planina Balkana (posle Musale a pre Pirina u Bugarskoj).

Dve stvari posebno ostavljaju jak utisak.

  1. Neposredna blizina mora: Olimp se spektakularno uzdiže sa nulte nadmorske visine na svega 10 km od obale Egejskog mora.
  2. Nasuprot svojoj  impozantnoj visini, Olimp nije tehnički zahtevna planina. Moguće je izaći na visinu od neverovatnih 2910m bez ikakvih tehničkih deonica (vrh Skolio). Za najviši vrh Mitikas 2917m, potrebno je malo više strpljenja i volje u vidu završnog penjanja kroz kuloar, ali opet bez izrazito eksponiranih tačaka. 

Olimp Web-7Olimp dakle nije venac, već gromada koja je negde po sredini presečena Enipeas klancem. Slobodnije posmatrano, istočna strana Olimpa je spoj planine i kanjona. Klanac odseca zamišljeni deo planine i otvara pogled ka njegovim vrhovima sa samog mora, istovremeno olakšavajaući pristup ka istim.

Kuloar pod Mitikasom, Enipeas klanac i odraz sunca na Egejskom moru u pozadini.

Uz sve ovo, Olimp je planina sa jakom pričom, tako da ne čudi podatak da leti na desetine planinara dnevno, a u dane vikenda i nekoliko stotina, penju vrhove ove mitske planine.
Na Olimpu postoje čak četiri planinarska doma strateški raspoređenih na ključnim tačkama što u velikoj meri olakšava uspon i maksimizuje uživanje. Kao retko gde drugo, na Olimpu je moguće prenoćiti na 2750 metara nadmorske visine  – svitanje na Platou Muza je teško opisati rečima.

Olimp Web-6-2

Svi planinarski domovi nude kuvana jela i piće po korektnim cenama – imajući u vidu njihovu lokaciju i činjenicu da se namirnice dopremaju na mazgama. Litar i po vode košta par evra, obrok  7-9 evra. Hrana ne mora da se nosi na uspon, a vode je potrebno samo do sledeće okrepne stanice. 

Planinarski dom SEO Giosos Apostolidis u sedlu ispod vrha Proroka Ilije.

Najbolji plan delovanja znači rezervisati spavanje u domovima bliže vrhovima – to su veći SEO Giosos Apostolidis ili manji Kristos Kakalos. 

Olimp Yellow Extra 3-8

Druga dva doma, koja su locirana na završetku šumskog pojasa, na oko 2000m nadmorske visine, Agapitos i Petrostruga će odlično poslužiti kao stanice za odmor i okrepu. 

Baza u dolini za obilazak Olimpa je simpatičan garnizonski gradić Litohoro koji pojavno i klimatski odudara od bezličnih letovališta na obali. Jedini razlog zbog kojeg se uveče ipak vredi spustiti na more, je prvoklasna ponuda sveže ribe i plodova mora po verovatno najboljim cenama u Evropi. Ovde nema nautike koja podiže cene u orbitu. 

Vrhovi Olimpa.

 S obzirom da je u pitanju gromadna planina a ne venac prožet dubokim dolinama kao na primer Prokletije, svi markantni vrhovi Olimpa iznad 2900m pripadaju jednom te istom grebenu. To su Stefani, Mitikas i Skolio. Greben se svojom severnom stranom strmo obrušava u bezdan po imenu Kazania.

Olimp Yellow Extra-1
Stefani, Tumba i Prorok Ilija u sredini viđeni sa vrha Skolio.

I pored toga, od Mitikasa do Skolija vodi markirana, na par mesta eksponirana grebenska staza – Kakoskala („The Evil Path“ u prevodu) – koja se preporučuje samo iskusnijim planinarima. Za sve ostale tu je za nijansu  manje atraktivna, a daleko bezbednija staza Zonaria koja takođe spaja ove vrhove.

Olimp Web-10
Premoćni Stefani – „Zevsov tron“.

Najlepši prizor za mene lično a ujedno i zaštitni znak celog Olimpa je istočni bedem planine Stefani poznat i kao Zevsov tron. Posmatran sa platoa Muza u svitanje deluje moćni i nestvarno. Jedan od jačih prizora koje sam doživeo.


Pohod na Olimp iz ličnog ugla.

Ušuškani Litohoro, mesto sa posebnom mikroklimom, idealno pozicioniran u podnožju planine je poslužio kao baza za odlazak i povratak sa Olimpa. Litohoro deli samo 20-tak minuta vožnje asfaltnim putem od početnih tačaka uspona: Gortsia i Prionia. Od autoputa Solun – Atina je udaljen samo 5 kilometara.

Mi smo spavali u Litohoru i u odlasku i u povratku, odakle smo se podigli u planinu oko 7 časova ujutru prvog dana. Startovali smo iz Prionije a uspon završili na Gortsiji.


Naša dvodnevna, ambiciozna kružna tura oko Olimpa je na kraju izgledala ovako: 

Prvi dan – 10 sati ukupno (od čega pauze 2 sata):

Prionia 1100m 8:15 – Planinarski dom Spilos Agapitos 2000mnm 11:45 – Skala 14:30- Vrh Skolio 2910m 15:30 – Skala 16:30 – Zonaria 17:00 – Plato Muza (Planinarski dom SEO Apostolidis 2760m) 18:00.

Ovo je ambiciozan plan penjanja koji je podrazumevao savladavanje preko 2000m visinske razlike u jednom jedinom danu. Da budem sasvim iskren, nismo planirali da u istom danu popnemo Skolio, ali ne baš precizne markacije na Olimpu su nas poslale tamo. Na kraju se to ispostavilo kao savršen plan iako smo prvobitno hteli da se popnemo samo do doma Apostolidis.

Olimp Yellow Extra 2-2
Pogled sa Iliasa na Stefani i planinarski dom Apostolidis.

Treba reći da su sve planinarske staze na Olimpu dobro utabane. Šumske staze do 2000m su posebno dobro sređene i utvrđene ojačanjima i drvenim trupcima. Markacije postoje ali se ne treba u potpunosti osloniti na iste. Dva puta smo uspeli da odlutamo na kratko. S obzirom na atraktivnost i broj posetilaca, oznake i putokazi bi mogli da budu bolji nego što jesu.

 Drugi dan – 9 sati ukupno (pauze 2 sata) 

SEO Apostolidis 2750m 5:30 – Čekanje jutra na Platou Muza 6:30 – Vrh Mitikas 2918m 7:30 i nazad do doma 9:00 – Plato Muza 10:00 – Vrh Proroka Ilije 2803mnm 10:30 – Skurta 2450m 12:30 – Planinarski Dom Petrostruga 1900mnm 14:00 – Gortsia 1200m 16:00

Olimp Yellow Extra-5
Uspon na vrh Proroka Ilije 2803 mnm.

Kao što sam ranije nagovestio, svitanje na 2750 metara na Platou Muza zaista nema cenu. Kako ne bismo propustili spektakl rađanja sunca nad Egejskim morem i prve zrake istog na kolosalnoj istočnoj steni Stefanija, Vlada i ja smo ustali već oko 5 po grčkom vremenu.

Olimp Web-1

Nakon svitanja, uputili smo se na Mitikas koji je praktično tu iza ćoška, prateći stazu kojom smo juče stigli do doma. Od iste se ubrzo odvajio vertikalni uspon najpre na Stefani, a par stotina metara dalje i na Mitikas. 

Olimp Yellow Extra 5-5

Trebalo nam je oko 40 minuta penjanja kroz kuloar da izbijemo na vrh – pre svih tog jutra na Olimpu, i što je za mene još mnogo važnije, pre pokretanja atmosfere i gomilanja oblaka nad i oko masiva. Savršeno vreme za fotografije sa ovog mesta!

Nakon uspešnog uspona na najviši vrh Grčke uputili smo se nazad ka domu na zasluženi doručak. Posle istog smo se uputili ka dolini ali drugačijim putem nego što smo došli. Staza koja vodi od Gortsije ka Platou Muza je za nijansu duža ali znatno blaža i jednostavnija za spust. Usput smo popeli i vrh Proroka Ilije, prošli preko grebenskog prevoja Giosos-ov prolaz kao i pored vrha Skurta (2450mnm). 

Olimp Web Yellow-2

Vrh svetog Ilije sa najvišim verskim objektom u Grčkoj je očito i neka vrsta hodočašća (u Apostolidisu smo sreli i planinara u svešteničkoj odori) – a po priči se i na jednom delu stene Stefanija prepoznaje prorokov lik. S obzirom na jaku ulogu Olimpa za stare Grke, crkva se pobrinula da paganske toponime preimenuje u biblijske i samoj planini dodeli hrišćanske motive. S obzirom da je simbol Zevsa munja, Sveti Ilija Gromovnik se nametnuo kao logičan izbor.

Olimp Web Yellow-1

Ekipa za planinarenje na Olimpu.

Već godinama praktikujem odlazak u prirodu sa svojim starijim sinovima (uzrasta 9 i 11 godina u trenutku pisanja ovog teksta). Uspon na Olimp je kruna našeg višegodišnjeg bavljenja planinarenjem i to mahom u vidu akcija u ličnoj režiji. 2000m visinske razlike u jednom jedinom danu je ozbiljan poduhvat i za odrasle, iskusnije planinare.

Olimp Web Yellow-5

Bila mi je posebna čast da mi se u ovom pohodu priključi niko drugi do „čovek od čelika“ Vladimir Savić, aktuelni državni rekorder u dugom triatlonu. Savići su na Olimpu bili u kompletnom porodičnom sastavu, sa dvoje dece, uzrasta 4 i 7 godina, ili još bolje da pojasnim, Vlada je u specijalnom ruksaku na leđima, skoro sve vreme nosio svog četvorogodišnjeg sina. Kasnije smo računali da je prvog dana popeo 2000m visinske razlike, ali sa dodatnim opterećenjem koje je iznosilo 45% njegove sopstvene telesne težine. Kapa dole.

Olimp Yellow Extra 3-2

Olimp Web Yellow-8

Olimp Web Yellow-4

Uspon na Olimp  je zapravo samo uvod u EVERESTING projekat koji Vlada priprema da izvede na Kopaoniku tokom ovog leta: Savladavanje 8850 metara visinske razlike na drumskom biciklu u jednom cugu: nadmorska visina koja odgovara Mont Everestu. Biće potrebno izvesti 7 sukcesivnih uspona od Rudnice do konaka kako bi se postigao ovaj skor. Držimo palčeve. 

Olimp Web-4

Praktične informacije.

Cena smeštaja u domovima na Olimpu: 12 eur noćenje odrasli, 6 eur deca, potrebno rezervisati unapred, moguće kampovanje u okolini svih domova.

Cena toplog obroka u domu: 6-9 eur, pivo 3,5 eur voda 2 eur, omlet 5 eur. 

U Prioniji takođe postoji restoran, dok u Gortsiji nema ničega osim farme tovarnih mazgi – od Gortsije do Prionije ima 4,5km asfaltnim putem (i to treba uračunati, osim ako u društvu nemate državnog rekordera koji je tu deonicu istrčao kao „brick“ posle planinarenja za manje od 20 minuta). 

Beograd – Litohoro: treba kalkulisati sa 8 sati vožnje – ako se dobro porani, ne gubi se vreme na granicama – teoretski je moguće preskočiti smeštaj u Litohoru, ostaviti auto u Prioniji, prehodati do Agapitosa i prespavati u prvom domu na 2000m (imati u vidu da je vikendom pogotovo teško naći slobodan krevet u letnjim mesecima, potrebno rezervisati i nekoliko meseci unapred).

Trekovi: 

PD PEPD

Prvi dan:

https://www.wikiloc.com/wikiloc/view.do?id=18967182

Drugi dan:

https://www.wikiloc.com/wikiloc/view.do?id=18966997

Olimp Yellow Extra-4

 

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: