Rtanj. Zimski Uspon.

Rtanj ili još bolje “Prtanj”! Drugog dana Božića 8.1.2016. godine upustili smo se u ledeno-snežnu avanturu u pravom smislu te reči.

Prtiti sneg je ozbiljan rad – zato akcija ovog tipa nije dolazila u obzir u nekoj tandemskoj varijanti. Praznici su bili u jeku tako da i pored spontane odluke par dana ranije, nije bio problem da sastavimo tim od čak 5 ljudi. Niko u ekipi nije preterano iskusan planinar ali zato smo svi u solidnoj sportskoj kondiciji za ljude naših godina. Tanja, Toma, Ivan, Bon i moja malenkost radili smo tog jutra na smenu, kao kad vozimo duge drumske ture na biciklu, samo ipak nešto duže i teže od toga.

Iako je u četvrtak na Božić padao sneg u celoj zemlji, prognoza je obećavala lep dan sutradan, porast temperature, sa sunčanim periodima. Šteta ispustiti ovaj “prozor dobrog vremena” pomislih, kad smo već svi slobodni preko praznika.

Krećemo iz Beograda u 6:00. Dok smo se sakupili nažalost gubimo 20-tak minuta. Uz par neophodnih pauza usput stižemo u rudničko naselje Rtanj tek oko 8:30. Ne baš planinarski tajming ali šta je tu je. Od opreme kamašne, štapovi, slojevita garderoba, termosi sa čajevima. U 8:45 započinjemo uspon. Procena je da budemo gore oko 13h, ako bude sunca, ostanemo nešto duže i oko 14h krenemo nazad dole.

Od poznanika planinara iz tog kraja prethodni dan saznajemo da na usponu očekujemo i do pola metra snega. Čim smo zakoračili u šumu propadamo duboko. Dubina snega nas nije iznenadila ali jeste jedna druga stvar. Nakon snega u istočnoj Srbiji je prethodnih dana padala i ledena kiša. Sneg je okovan ledenom ljuspom debljine nekih 3-4 cm. Žbunasto rastinje i sitno drveće u podnožju potpuno je zaleđeno i pod težinom leda na više mesta zakrčilo je prostor kuda treba da prođemo. Biće teško ali zateći “prirodu u ledu” predstavlja retku pojavu pogotovo ako još sija sunce kao tog jutra na Rtnju!

Postaje jasno da procena da do podneva budemo gore nije sasvim realna. Potrebno je značajno više vremena nego u normalnim uslovima. Kako smo prvi koji gazimo južni uspon u novoj godini (?), očekujemo i potencijalne teškoće u orijentaciji – markacije na drveću su oskudne i uzdamo se u Tanjino sećanje koja je četvrti put na Rtnju.

Iako nije preterano visoka planina (1560mnm) početak uspona je relativno nisko (600m). 1000m visinske razlike se dobija na trasi dužine 8km ako se ide južnom stranom. Prilaz sa severne strane je još teži i strmiji, visinska razlika je veća a dužina uspona kraća (oko 6km).

U normalnim letnjim ili jesenjim okolnostima, idealna varijanta je parkirati auto negde kod starog Rudnika, odraditi uspon sa jedne a silazak sa suprotne strane. To se nama danas naravno nikako nije uklapalo. Probijanje snega već iziskuje dovoljno energije, i zato idemo lakšom, južnom stranom. Nameravamo da se vratimo istim putem – kroz stope koje smo sami prokrčili! Želimo da provedemo što više vremena na suncu i iskoristimo pitomo zimsko svetlo za dobre fotografije – dodatni plus za južnu stranu.

U podnožju je najviše snega i krećemo se dosta sporo. Prvi deo uspona vodi kroz šipražje i nisko granje. Prolazimo kroz kratak potez šume sa krupnijim stablima gde je situacija nešto bolja jer ne moramo da puzimo ispod granja. Sunce se probija kroz ledom okovanu šumu i ukazuju se ti retki zanimljivi prizori kao iz “Snežne Kraljice”!

Nakon toga, nešto strmiji deo. Staza se sužava. Sneg sada dobro dođe inače bi po blatu ovo bio najteži deo.

Do podneva jedva uspevamo da izađemo iz šumskog pojasa i pojavimo se nadomak prevoja. Ukazuje se karakteristična piramida Rtnja i njegovog najvišeg vrha zanimljivog imena.

Imali smo i šestog člana posade koji je sve vreme bio naša prethodnica – mešanac koga smo prozvali Miško. Negde pred kraj šumskog dela izgleda da smo se previše zaneli u Miškove stope i izgubili iz vida ionako oskudne markacije. Zapucali smo pravo na strmi greben. Već smo izgubili dosta vremena kasnim polaskom i probijanjem do ovog mesta. Svaki minut nam je dragocen ako mislimo da se popnemo na Šiljak i vratimo pre mraka. Na sreću Tanja pronalazi putokaz. I to na mestu gde se spaja uspon od sela Rtanj i onaj iz smera Soko Banje.

Izbijamo na prevoj oko 12:30. Ovde je vetar razvejao sneg tako da ga nema mnogo. Na svu sreću. Krećemo se daleko brže nego do sada.

Oko 13 časova spajamo se i sa smerom severnog uspona. Ostaje da se ispenje zapadni greben piramide do vrha.

Situacija na vrhu prava zimska. Isti se ne nazire od magle. Vetar u pojačanju, oblaci koji stalno nadiru. 13:15. Uspon do vrha ide ivicom grebena preko stena. Ključan momenat: Nema leda! Nisu neophodne dereze, sneg je mekan i mokar i olakšava penjanje. Možda ključan faktor u donošenju odluke da uprkos potencijalnom manjku vremena ispenjemo do kraja.

Idemo dalje. Arktički scenario. Ulazimo u oblake i grabimo jako gore. Sad je bitno da što pre ispenjemo vrh, gore ćemo svakako imati par minuta pauze za slikanje, sasvim dovoljno za oporavak i spuštanje pulsa. Mekan mokar sneg na stenama olakšaće nam brz spust.

Izbijamo na vrh oko 14 časova. Gore nadrealni ako ne apokaliptični prizori ruševine stare kapele.

Igra vetra i leda – Vajarsko remek delo majke prirode, sneg poput tananog perja obložio je kamene zidove ruine. Ruke mi mrznu ali ne marim, trudim se da uhvatim savršen trenutak kada zraci sunca samo na sekund padaju na vrh i kapelu kroz maglu oblaka…

Zadržavamo se manje od deset minuta na vrhu. Već je pola tri. Moramo nazad. Imamo još samo dva sata svetla. Na sreću, dole se spuštamo hitro i lako. Za deset minuta izlazimo iz oblaka i ponovo smo na suncu i u pitomijem planinskom okruženju. Tanja i Ivan jurcaju niz padinu, mi gacamo za njima.

Za nepun sat prolazimo ovaj otvoreni deo trase. Nismo pratili stazu kuda smo došli, krećemo se nešto niže ovaj put, sneg je mokar i plitak.

Oko 15:30 ulazimo u šumu. Gazimo naše stope koje smo prokrčili nekoliko sati ranije. Srećemo i meštane sela sa južne strane planine koji se spremaju za sutrašnju navalu. Kupujemo rtanjski čaj i produžavamo dalje ka selu.

Umorni smo, ne ide lako, noge su mokre, tačno u 16:30 stižemo u selo. Miško se gubi u neko od dvorišta obližnjih kuća, mi produžavamo ka našem autu. Srećemo i planinare koji su došli dan ranije. Na vest da je južni uspon “isprćen” uzvraćaju sa oduševljenjem 🙂

Palim auto i pravac etno selo Balašević na gibanicu i kiselo mleko.

U 18 časova krećemo nazad za Beograd.

Prvi zimski uspon uspešno je odrađen. Ponosni na postignuto puni entuzijazma ćaskamo o planovima i akcijama za ovu godinu…

Ekipa koja je prtila Rtanj 8.1.2016:

Ivan Dugandžić, Ivan Bon, Toma Novović, Tanja Stojanovski, Nebojša Atanacković.

Track South-Face Rtanj: https://www.wikiloc.com/wikiloc/view.do?id=15879427