Miroč. Đerdap 2016.

Aktuelniji članak sa istog mesta možete pročitati ovde. 

Iskoristili smo Veliku Subotu da konačno obiđemo Nacionalni Park Djerdap i čuvene vidikovce na Miroču. Vreme nije bilo saveznik ovog puta. Glavni adut  Miroča su pogledi, a sunce se ko za inat tog dana ni za sekund nije pojavilo nad klisurom. Naprotiv, počašćeni smo i sa dva kraća pljuska. Sivilo nad Dunavom  je nadomestila šumska vegetacija nacionalnog parka u svom blistavom prolećnom izdanju.

Naknadne-2

U akciju sam išao solo sa decom uzrasta 8 i 10 godina. Deca i ja smo već odradili nekoliko „ozbiljnijih“ akcija zajedno, Sokolov Kamen, Durmitor, Deliblatska peščara. Iz tog razloga opredelio sam se za ambicioznu kružnu turu, koja povezuje sva tri vidikovca: Ploče, Veliki Štrbac (ujedno i najviši vrh) i Mali Prilaz.

Početna tačka ovog velikog kruga (16km  dužine) se nalazi na samoj magistrali na 95m nadmorske visine. Najviša tačka je na Velikom Štrpcu – 768m. Ukupno penjanje iznosi oko 800m.

Naknadne-1

Glavni problem  ove ture je što neki delovi uopšte nisu markirani. I sam prilaz stazi sa magistrale je nejasan.  GPS je apsolutno neophodan. Zbog toga sam odlagao svoju posetu Miroču, sve dok nedavno nisam došao u posed takvog uređaja. Opredelio sam se za Garminov GPSMAP64s (koji sam naručio na nemačkom Amazonu sa mestom isporuke u Sloveniji na adresi prijatelja, cena ovog uređaja u Srbiji je neopravdano visoka).

Prve korake u outdoor navigaciji sam pokušao koristeći Garminov 910xt sat, ali  se završilo dosta neslavno. Nije ni čudo da je opcija učitavanja eksternih trekova (ili kurseva) na Garminove sportske sprave za trening u kasnijim verzijama ukinuta.

GPS sam nahranio trekom i mapama uz svesrdnu pomoć kolege-planinara Gorana Stamenkovića.

Ostala je samo dilema u kom smeru slediti trek, da li prvo na Ploče ili na Mali Prilaz.

Tog jutra odlučujemo da prvo krenemo na Mali Prilaz. Ispostaviće se kao ispravna odluka. Tako je i Goran savetovao: Teži deo odraditi prvo, a lakši, silazak ostaviti za kraj.

Auto parkiramo na parkingu pored česme  na samom ulazu u klisuru. Početak planinarske staze nalazi se par stotina metara nazad magistralom. Ko se uputi na Mali Prilaz bez GPS-a treba da zna da je početak planinarske staze praktično nevidljiv sa same magistrale, potrebno je dobro otvoriti oči i obratiti pažnju na ivicu kolovoza gde su jedva razaznaju dve izbledele crvene tačke. U tačno 10 časova, nakon 3 sata vožnje i prepakivanja započinjemo naš uspon.

Početna tačka – Mali Prilaz.

Kada uđete u šumu naredna 4km, sve do odvajanja za vidikovac na Malom Prilazu su podnošljivo dobro izmarkirana. Krećemo se lagano i konstantno. Šuma na momente nudi intrigantne prizore. Možda nismo uboli vreme za poglede, ali šumski ambijent deluje spektakularno. Sve buja oko nas.

Naknadne Djerdap-3

Nakon 90 minuta stižemo do mesta, gde markacije prestaju. Odatle se nazire zarasli šumski puteljak, koji vodi na stene, sa kojih se pruža veličanstveni pogled na Gvozdena Vrata.

Naknadne Djerdap-4

Prilaz samim stenama nije pogodan za decu. Odlučujem da napravim par fotografija i udaljim se odatle. Pronalazimo jedno travnato proširenje zgodno za predah uz užinu sa pogledom na reku.

Mali prilaz – Veliki Štrbac.

Izlazimo na proplanak i zarasli kolski put. Markacije ne postoje. Pomno pratimo trek na uređaju – ovaj deo neposredno nakon izlaska iz šume je najosetljiviji, na nekoliko mesta račvaju se staze. Uspevamo da ispratimo putanju samo zahvaljujući navigaciji.

djerdap-12

Prilazimo i polunapuštenom seoskom imanju. Staza potpuno iščezava. Krećemo se po vlažnoj livadi do izlaska na novu stazu. Blato do kolena 🙂

djerdap-4

Tek sa ulaskom u gušću šumu ponovo se pojavljuju markacije. Uopšte mi nije jasan princip markiranja. Nigde putokaza ili bilo kakve table kuda markacije vode. Kreće i malo jači uspon ka Štrpcu. Nakon skoro 4 sata hoda i pređenih 7km stižemo na Veliki Štrbac u 14:15.

Na vrhu srećemo ljude koji su došli iz drugog smera. Uskoro počinje i slaba kiša. Šteta. Nema puno vremena za uživanje. Pogled je naravno impresivan i nudi celu bočnu perspektivu klisure.

djerdap-7

Veliki Štrbac – Planinarski Dom na Pločama – Silazak.

Oko 15 časova nastavljamo dalje da bi posle sat vremena hoda krenuli da se javljaju i prvi znaci krize. U šumi je sve mračnije, što mislim da psihološki dodatno utiče na želju da se što pre vratimo dole. Ponovo kreće kiša. Dečaci su načeti. Stižemo do Planinskog doma.

S obzirom na vremenske uslove, umor i potencijalni nedostatak vremena, odlučujem da preskočimo odlazak do vidikovca na Pločama i šumskim putem presečemo do magistrale. Valja prepešačiti i poslednjih 800m po samoj magistrali,  izbegavajući da se izložimo riziku mraka (u ruksaku imam čeonu lampu za svaki slučaj).

Odluka se ispostavlja kao ispravna. Do auta stižemo u 17:30. Skoro 7 sati smo na nogama sa samo dve kraće pauze. Dobar tajming i prava doza. Sve preko bilo bi gaženje. Naravno, jasno mi je da moje druženje sa Miročem sigurno neće ovde završiti, tako da Ploče ostaju za sledeći put uz malo više sunca…

djerdap-13

Lege Artis?

Neposredno pred magistralom srećemo i šumara. Ljubazno nam prilazi i pozdravlja nas, da bi nas nakon toga upozorio da smo bili dužni da se “ prijavimo“, jer je u pitanju „I Zona Zaštite“ i da dole na ulasku u šumu postoji znak „Zabranjen ulaz“. Na to odgovaram da smo došli sa druge strane i da nismo naišli ni kakve putokaze i upozorenja. Kretali smo se u dobrom planinarskom duhu i nigde nismo ostavili smeće. Ukoliko treba da platimo ulaznice to ne predstavlja nikakav problem i rado ćemo to učiniti. Šumar mi  ne traži novac, ali mi pruža svoju (privatnu) vizit kartu, uz napomenu  da se sledeći put obavezno najavimo.

Zaključne misli. 

Prizori sa Đerdapskih vidikovaca u velikom stilu krase brošure i prezentacije Turističke Organizacije Srbije.

Glavna ciljna grupa stranih turista na Đerdapu su ciklo-turisti na proputovanju Dunavskom transverzalom. Pokušavam da stavim sebe u njihovu poziciju i zamislim da li bih i kako uspeo da dosegnem do promovisanih lokacija.

Na jedinom vidljivom prilazu (za Ploče i Štrbac) za početak bi me dakle dočekao znak „No Trespassing“. Pretpostavimo da se oglušim o „upozorenje“ i krenem dalje (što većina stranaca ne bi učinila). Par koraka kasnije stoji velika info tabla sa iscrtanom mapom i osnovnim podacima o usponu na Veliki Štrbac.

Pitam se, čemu info tabla ako nije dozvoljen ulaz? Ili to možda znači da je pristup dozvoljen samo u pratnji ovlašćenih lica?

Nedavno sam čak tri puta za kratko vreme posetio Narodni Park Triglav u Sloveniji – ponos nacije na prostoru površine od 900 kvadratnih kilometara. GPS  je svakako poželjno, ali ne i neophodno sredstvo da bi se obišle desetine besprekorno označenih planinarskih staza u Triglavu. Nikada me niko nije zaustavio, zahtevao ulaznicu za planinarenje ili spominjao  „stepen zaštite“.

Zbunjeno pokušavam da pronađem vezu između visokobudžetske promocije ovog prostora na nacionalnom nivou i stvarnog stanja stvari na Miroču u aprilu 2016: Pristup dozvoljen samo uz najavu(?), oskudne i nepovezane markacije, odsustvo vidljive turističke signalizacije.

djerdap-11

Kuriozitet: Ispostaviće se da planinari koje sretosmo na vrhu su takođe blogeri-planinari, pogledajte Nenadov detaljni izveštaj sa Miroča ovde.

Garmin Connect Track: https://connect.garmin.com/modern/activity/1148768252

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: