^{Donji Milanovac 2020. godine}

Na zasluženi povratak na Miroč planinu čekalo se tri godine. Klasična kružna tura Mali Prilaz – Veliki Štrbac – Ploče jeste “krtina” u planinarskom i fotografskom pogledu kad su ovi predeli u pitanju, ali Dunav i Nacionalni Park Đerdap nude još prostora za istraživanje. Krug oko Velikog Štrpca pomalo nepravedno zaobilazi Mali Štrbac, dok za opušteni porodični dan u prirodi teško je zamisliti bolje mesto od rajske livade Kovilovo.

Mali Štrbac.

Drugi po veličini vrh Miroča osim sjajnih pogleda na Mali Kazan nudi i dobrih kilometar atraktivnog grebenarenja kroz masivne miročke krečnjake iz doba Jure.

Malom Štrpcu je najjednostavnije prići od napuštenog kamenoloma na Golom brdu, tačno 10 kilometara nizvodno od dobro poznate polazne tačke za Veliki Štrbac.

Pogled od gore upotpuniće sliku grandiozne klisure velike evropske reke; uspon iako spolja kratak i jednostavan zapravo je put u daleku i slojevitu prošlost kad je Dunav bio more. U 550 metara visine od korita do vrha Malog Štrpca smestila su se čak četiri različita geološka profila. Neposredno oko i iznad nivoa reke preovlađuju paleozoičke metamorfne i glinene stene, na koje se potom nadovezuju “mlađi” mezozoički slojevi peščara i krečnjaka.

Markirana šumska staza tako nakon 3 kilometra hoda, par stotina visinske i nekoliko stotina miliona godina geološke prošlosti izbija na najistočniju tačku grebena Malog Štrpca.

Popeti se na Mali Štrbac i vratiti nazad istim putem mi je delovalo isuviše jednostavno. Osmislio sam sledeći plan delovanja:

Automobil ćemo ostaviti kao i svaki put, na piknik parkingu ispod Velikog Štrpca a do početne tačke planinarenja na Golom brdu ćemo se odvesti biciklima u instant duhu cikloturizma! Dunavska ciklo ruta (EuroVelo 6) je poslednjih godina sve popularnija u evropskim okvirima, a upravo prolazak kroz Đerdapsku klisuru predstavlja njen najatraktivniji (i najmanje prometan) deo.

Planinarska staza sa Malog Štrpca se kasnije u nekom trenutku ukršta sa glavnom stazom na Ploče i Veliki Štrbac. Krug je dakle moguće zatvoriti preko Velikog Štrpca (i Malog Prilaza) ili nešto kraće preko Ploča. Odlučio sam se za dužu varijantu i dodatni uspon i na Veliki Štrbac – valja graditi formu za predstojeće leto. Ukupan pešački saldo je izašao na 18 km sa 700m uspona sa dečijom pratnjom, odnosno 28 km za ceo krug sa biciklom (900m uspona).

Golo Brdo – Mali Štrbac (3km).

Putokazi za ovaj pristup ne postoje, niti je skretanje sa magistrale na bilo koji način označeno. Čim se međutim prođe kroz istoimeni tekijski zaseok pojavljuju se sveže i precizne planinarske markacije koje sa kolskog puta ubrzo iskaču na šumski single-trail. Do izlaska na greben ima tačno 3km sa oko 300m uspona (1h hoda). Gore se nalazi srušena lovačka čeka.

Mali Štrbac – Raskrsnica Mali Štrbac / Veliki Štrbac (5km)

Do najviše tačke Malog Štrpca dalje produžava atraktivna grebenska staza (1km) da bi sa istog nakon 1,5km izbila na zarasli šumski put. Put će se nakon 2,5km spojiti sa glavnom pešačkom stazom na Miroču koja vodi na Veliki Štrbac.

Raskrsnica – Veliki Štrbac (2,5km) i silazak na početnu tačku (7,5km)

Od pomenutog ukrštanja šumskih staza do najvišeg vrh Miroča ima još dodatnih 2,5km sa 250m uspona u jednom smeru (5km tamo i nazad).

Kumulativno od Golog brda do Velikog Štrpca: 10,5km (700m uspona).

Najkraći put nazad do magistrale vodi preko livade Ploče (sa opcionim detourom do samog vidikovca).

Kovilovo.

I dok su Mali i Veliki Štrbac možda preveliki zalogaj za porodični izlet sa decom manjeg uzrasta, vidikovac Kovilovo predstavlja savršeno mesto za tako nešto.

Kovilovo (356m) se nalazi nedaleko od Donjeg Milanovca, pristupna tačka je dobro označena (na 6-tom kilometru puta ka Majdanpeku). Markirani šumski put dužine 1,5km vodi na Kovilovo.

Sa Kovilova se pruža maestralan pogled na Dunav, na potezu od Grebena do Golubinja u dužini od 25 kilometara. Reka je široka 2km na ovom mestu. Prekoputa je Svinjica, srpsko selo u Rumuniji.

Kako to sve izgleda kod komšija, sa rumunske strane? I tamo smo bili: Dunav, Portile de Fier.