Маљен. Тометино Поље. Влашић.

Predeo posetili i fotografisali Dragan Stojkić i Nebojša Atanacković.

Planina Maljen se nalazi u zapadnom delu centralne Srbije na tromeđi opština Valjevo, Mionica i Požega. Nasuprot Zlatiboru i Kopaoniku, čiji planinski rizortovi su poneli imena samih planina, Maljen je makar po imenu nezasluženo ostao u senci Divčibara.

I tu uslovno rečeno leži zamka – jer ako posetilac i krene put staza oko samog naselja, ugođaj će biti prijatan, ali ne i potpun.

Da bi se osetio duh ove planine potrebno je izmestiti se iz vidokruga vikendica i proviriti van šume.

Pogled sa i oko vrha Rior, nekoliko kilometara na istok od Kraljevog stola, nagovestiće posebnost ovog prostora: simfonija naboranih pašnjaka – prošarana vodenim usecima i šumarcima. Specifična struktura tla crvenkaste boje daje prostoru poseban šmek i mestimičan goletni karakter.

Divcibare. Rior.

Ova visoravan se blago spušta ka jugu sve do Tometinog polja, i ispresecana je i sa nekoliko pravih klisura. Potoci formiraju rečice od kojih se izdvajaju (Bela i Crna) Kamenica i Kozlica.

Ušće Kozlice u Kamenicu ispod Tometinog polja je posebno. Maljenska pitomina će ovde naprasno ustuknuti pod stenovitim liticima oko uzvišenja Vlašić (716m) ispod kojih Kozlica a potom i Kamenica zavijaju u neočekivano širokim meandrima kao nožem usečenih u planinu. Atraktivan mikro-prostor je među lokalcima i planinarima kršten i kao “Orlovo gnezdo” zbog nesvakidašnjeg ušuškanog položaja.

Vidikovac “Klik”

Sa okolnih vidikovaca se pruža sjajan pogled na scenski spektakl Orlovog gnezda, ali i na bliže i dalje okruženje Maljena. Ovaj prostor je bio od značaja ratne 1914: Penjući se ka Vlašiću, primetni su tragovi pravilno raspoređenih skupina kamenja koji nagoveštavaju poziciju artiljerijskog šanca. Maljen je bio čvorište sa kog je slavni vojvoda, na domaćem terenu (Struganik nije daleko), dirigovao strateško povlačenje tokom Kolubarske bitke.

A Maljen je, krajem maja, maestralan! Jer pitanje nije samo Gde, već i Kada. Maj je vreme kad planinarskim ciljevima niskog i srednjeg dometa treba dati apsolutnu prednost pred ambicioznim visokogorskim ciljevima.

Do Orlovog gnezda se od skoro stiže brže i jednostavnije nego ikad – autoputem do Takova, a potom preko Brezne i Pranjana za nepuna dva sata do ušća Kozlice u Kamenicu u zaseoku Mršelji. Na obližnjoj ćupriji se daju uočiti velike planinarske markacije koje vode ka Vlašiću. Nešto manje uočljive markacije vode i na drugu stranu – ka vidikovcu Klik iznad samog Orlovog gnezda.

Početna tačka planinarenja – desno je most kuda se ide na Vlašić. Uzvišenje poviše šumice iza parkiranog automobila je vidikovac Klik. Sve je na dohvat ruke sa ove tačke (GPS: 44.040416, 20.067052).
Mostom preko Kamenice, a preko Kozlice (desno) sa kamena ka kamen!

Markirana staza ka Vlašiću ne ide direkt na vrh kroz krušljiv teren, već u širokom luku hvata greben, na kratko prolazeći kroz šumarak divljih breza.

Preko reke pa u šumu – a potom prateći greben sa prostranim livadama do vrha.

Izlaskom na niži deo grebena poviše brezove šume, otvaraju se pogledi i ka samom Vlašiću do koga ima nepun sat laganog hoda. Prostor je ispresecan ogradama za stoku, koje u par navrata treba preskakati tamo-vamo.

Uspon na Vlašić perfektno markiranom stazom predstavlja jednostavno planinarenje prilagođeno deci i početnicima, usuđujem se da kažem verovatno najbolje hiking iskustvo porodičnog tipa u široj okolini Beograda!

Sve je idealno dozirano: ukupna dužina uspona tamo-i-nazad je oko 6-7 kilometara sa 400m visinske razlike, teren je pitom i planinski u isto vreme, a pogledi ka okruženju vanvremenski. Osećaj potpune sigurnosti je prisutan sve vreme, a mogućnost lutanja skoro u potpunosti isključena.

Ako se prethodno dobaci do vidikovca Klik a potom okrene nazad i produži na Vlašić, za celu akciju je potrebno izdvojiti 4-5 sati uz obilne pauze na vidikovcima.

Vlašić i Orlovo gnezdo, južni obronci Maljena, klisure Kozlice i Kamenice – kad se sve sabere nova omiljena destinacija u kategoriji “Kuda za sat i kusur iz grada” (može da se skokne i na popodne posle radnog dana – isprobano). Poenta je da ovde nema uvodnog, suvoparnog hodanja do lokacije (kao što je slučaj sa Zagajičkim brdima ili Riorom) – to sa sobom nosi i neke negativne nus pojave: u dnu Orlovog gnezda je ugnežden i jedan ranč, ili ribnjak, nisam do kraja prokužio, da budem iskren nije me mnogo ni interesovalo da idem tamo. Sa vidikovca Klik smo nažalost primetili neke cevi u vodi kojima tu mesto nije… Ali ako zažmurim na jedno oko, i zanemarim taj detalj, prizori (i ljudi!) su sjajni. Morali smo da odbijemo poziv domaćina sa obližnjeg imanja na kafu jer je već padao mrak…Već se radujem jesenjim prizorima sa istog mesta.

GPX: Ušće Kozlice u Kamenicu – Vidikovac Klik – nazad – Vlašić – nazad na početnu tačku

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this:
search previous next tag category expand menu location phone mail time cart zoom edit close