Голем Кораб / Maja e Korabit.

Planina Korab već svojim imenom priziva misteriju i znatiželju. Južni pobratim poznatije i veće Šar planine nezasluženo je zapostavljen i nepoznat van granica Makedonije. A činjenice kažu da je Korab najviša planina i Makedonije i Albanije! Od Koraba je na teritoriji bivše Jugoslavije viši samo Triglav. Za razliku od većine vrhova preko 2700m do Golemog Koraba se stiže markiranom planinskom stazom do samog vrha – nema eksponiranih tačaka, sve što je potrebno je dobra planinarska kondicija.

Korab

Ivan i ja merkamo Korab još od našeg boravka na Šari kada smo u sklopu Šara Skyrunning trke osvojili njen najseverniji vrh – Ljuboten 2499m. Šara je bez sumnje ostavila jak utisak – ali pre svega svojom monolitnošću i veličinom. Pejzaž je nekako „tvrd“, mada sam do trenutka pisanja ovog teksta video samo njen severni deo. Nakon povratka sa Šare počinjem intenzivnije da proučavam planine Zapadne Makedonije. Pogled na kartu mi govori da najviša tačka Makedonije nije Titov vrh kako sam do tada mislio. Već još južnije, Golem Korab. Hmm, Korab. Pretragom na internetu otkrivam veoma zanimljive trekove i fotografije koje je postavio izvesni „punkrunner“ – kasnije saznajem da je to niko drugo do Trajče Pankovski, ko-organizator trke na Šari, očigledno siva eminencija planinarenja i planinskog trčanja u Makedoniji. Slike koje su on i njegovi pajtosi postovali deluju u najmanju ruku zavodljive. Moramo da odemo na Korab koliko još ove godine zaključujemo složno Ivan i ja.

Korab-26

Sa druge strane, moj fotografski uzor a po vokaciji filmski montažer, Dragan Stojkić mi na povratku sa Zelengore priča o svetlu o Makedoniji. O Milču Mančevskom koji kad god i šta god je tamo snimao, je snimao u jesen. O tome da Makedonija nudi uslove za najlepšu filmsku fotografiju jer tamo sunce najlepše sija. I to u jesen.

Korab-28

Moja želja da osetim planine Zapadne Makedonije sada je dodatno raspirena. U kontaktu smo sa drugarima iz Skoplja. Međutim iz vikenda u vikend oktobar je nestabilan i kišovit. Nikako da se sklopi. Bliži se novembar, kazaljke se pomeraju, dan postaje kraći. Ali konačno se pojavljuje sunce i stabilna prognoza koja će ispostaviće se trajati skoro dve nedelje. Prilika koja se ne propušta!

Drugari Makedonci su bili na ultra trail trci u Kapadokiji i nemaju snage da idu sa nama. Igor Pirkoski nam daje sve neophodne koordinate u vezi pronalaženja starta staze iz doline. U subotu 31. Oktobra tandem Ivan & Nebojša kreće put Mavrova.

Smeštaj pronalazimo u obližnjem Leunovu uz rezervaciju dan ranije putem interneta. Od Beograda do Gostivara se stiže auto-putem. Iza Gostivara kreće uspon a uskoro i odvajanje desno za Debar i Mavrovo. Nakon 6 sati veoma relaksirane vožnje stižemo u Nacionalni park Mavrovo na nadmorsku visinu 1200m. Šuma oko jezera je intrigantno narandžaste boje. Tonovi jeseni u punoj snazi.

Preskačemo ručak i spajamo isti sa večerom oko 17 časova kako bi, čim se probudimo u 3:30 bili gladni. Jak i bogat doručak: hleb, sir, jaja, duvan čvarci, crni luk, sveža crvena paprika, kikiriki puter, čokoladno mleko. U 5:00 napuštamo smeštaj i vozimo po mraku do Mavrovih Anova i potom desno ka Debru. Nakon 20-tak minuta skrećemo desno na makadam ka selima Ničpur i Brodec i karauli Strezimir. Put vodi pravo kroz živopisni kanjon reke Radike. Polako se razdanjuje što nam olakšava vožnju po tehnički zahtevnom makadamu (preporučuje se vožnja vozilom sa podignutom šasijom i 4×4 pogonom). Stižemo do karaule Strezimir tačno kako smo i planirali u 6:10.

Postoje dva punkta granične policije na ovoj deonici. Donji u samom kanjonu i gornji na završetku puta gde počinje planinarska staza. Potrebno je prijaviti se i to na donjem punktu. Planinarenje na Korabu predstavlja boravak u i dalje osetljivoj pograničnoj oblasti.

Tačno u 6:20 započinjemo uspon. Svanulo je i vedro je, što nagoveštava veličanstveni dan u planini. Početna tačka karaule Strezimir se nalazi na nadmorskoj visini od 1450m. Do Golemog Koraba nas deli 4 i po sata skoro neprekidnog penjanja u dužini od 9 kilometara i konačni uspon na 2764m nadmorske visine.

Korab-27

Prvi deo uspona tradicionalno predstavlja prolazak kroz pojas šume. Prvi je novembar, boje prirode su nestvarne. Kroz šumu žubori potok sa Koraba – nakon samo pola sata hoda ugledali smo divokozu. Neka to bude još jedan dobar znak za današnju avanturu!

Oko 7 časova izbijamo na brisani prostor – katun Šakirovo bačilo 1750m. Sunce obasjava vrhove gorskog amfiteatra koji se otvara pred nama. Stoka je odavno u dolini, katun je opusteo, apsolutno smo sami u planini. Uživamo u svakom pokretu i koraku ozareni kristalno plavim nebom iznad nas.

Korab-29

Markacije su sveže i jasne i vode nas u smeru jugozapada. Na suprotnoj strani se pruža pogled na poslednje južne obronke sive i puste Šar planine.

Korab-32

Korab

Nije prošlo ni dva sata planinarenja a prirodni scenario oko nas dobija nove i nove dimenzije. Takvu raznolikost pejzaža na malom prostoru nisam očekivao. Doba godine dodatno pojačava celokupan planinarski doživljaj.

Korab-30

Otvara se pogled na neverovatnu sunčanu dolinu ka jugu da bi ubrzo izbili na prevoj i pred nama se ukazao impresivan venac šiljatih i zubatih planina poput Dolomita – prepoznajem Ribničku Skalu i veličanstveni Kabaš sa Trajčetovih reportaža. Između platoa ispred nas (Kobilje polje) i venca trebalo bi da leži kanjon Duboke reke.

Korab
Kobilje Polje i vrh Kabaš 2391m.

Na horizontu se ukazuje i zanimljiv dvogrbi vrh, kasnije pronalazim na stranici Planinarskog društva Makpetrol da je to Mali Korab, nešto niži od Golemog, inspiracija za neku buduću akciju.

Korab-33

Potpuno smo opijeni lepotom koja nas okružuje a najbolje tek dolazi. Sada već gazimo iznad 2200m nadmorske visine, nakon konstantnog uspona od karaule, sledi deonica gde se krećemo po „izohipsi“ što nam omogućava i da malo pustimo korak i nadoknadimo vreme iskorišćeno za fotografisanje.

Na Korab prvi put isprobavam aparat marke Fuji X T 10. Zapanjuće lagan a po kvalitetu u rangu sa DSLR aparatima. Nisam odustao od nošenja Canona 7D ali sam se ograničio na dva lakša objektiva: Sigma 10-20mm i stariji ali lagani Canon teleobjektiv 70-200mm. Oprema je lakša nego inače a ja nisam osuđen na večito menjanje objektiva.

Izbijamo na 2500m nadmorske visine. Sneg. Pejzaž deluje surovije. Arktički momenti. Ne primećujemo da se vetar pojačava (jer nam duva u leđa). Ali ne zadugo. Svakim metrom bliže vrhu vetar duva jače i jače. Potoci su zaledjeni. Subjektivan osećaj temperature u dubokom minusu.

Korab

Konačno oko 11:00 izbijamo na sedlo. Korak dalje i već koračamo albanskom teritorijom. Na sedlu srećemo grupu planinara iz Tirane koji su se popeli sa suprotne strane. Vetar je toliko jak da su neki od njih legli na smrznuto tlo.

Korab

Nemoguće je izdržati duže na ovoj vetrometini. Nastaviti markiranom stazom uz greben mi se ne čini kao najbolja opcija. Odlučujem da se spustimo nazad dole kuda smo došli i odradimo uspon ukoso po strmijem terenu kako bi što manje trpeli udare vetra. Ispod vrha se nalazi nekoliko stena gde možemo da potražimo zaklon i ostavimo rančeve.

Korab-35

Bez ranca sa aparatom, uspinjem se do vrha. Vetar me je bukvalno nabacio na kameni stub, slikam Albaniju sa druge strane i sklanjam se nazad među stene.

Korab

Kuriozitet: Kada se pogleda mapa, vidi se jedna interesantna stvar: linija razgraničenja tačno pri vrhu pravi krivinu od 90 stepeni. Sve zapadno od vrha je Albanija ali isto tako i jedna dolina na istočnoj strani u koju ćemo kasnije i zakoračiti.

Silazimo dole kako bi se konačno sklonili sa vetra i malo zgrejali. Sada više ne penjemo nego spuštamo. Puls je niži a vetar nam duva u lice. Postaje hladno iako sunce neprekidno sija. Prvobitni plan je bio da ovde negde napravimo lanč pauzu ali zbog hladnoće odustajemo od toga i zadovoljavamo se čokoladicama i barovima.

Na povratku dilema: U dolasku smo sledili zvaničnu markaciju. Na telefonu putem aplikacije Wandermap imam još jedan Trajčetov trek koji se odvaja od glavne trase. Odlučujem da probamo da sledimo njegov trek. Aplikaciju nikada ranije nisam koristio. Prepoznajemo tačku odvajanja i krećemo dalje po grebenu umesto oko planine. Međutim sneg je na drugoj strani i kursor nikako da ubode trasu.

Ne nazire se nikakva kozja staza a vetar je nemilosrdan. Dan je kratak, nije dobar momenat za eksperimentisanje, treba poštovati planinu. Vraćamo se nazad, da bi kasnije na Garmin logu videli da smo zagazili jedno 300m u teritoriju Albanije, u takoreći njeno poslednje dvorište koje sam i ne znajući to, fotografisao sa vrha.

Korab-36
Poslednje dvorište Albanije istočno od Koraba.

Povratkom na glavnu trasu ipak činimo pravu stvar. Ka jugu se otvaraju veličanstveni vidici ka Kabašu i Kobiljem polju sa mrežom potoka. U dolasku smo imali sunce u kontri, sada je svetlo sa zapada i pada pod savršenim uglom, kako se više vraćamo i bližimo proplancima iz prvog dela treka, zraci sunca su pitomiji a jesenje boje sve efektnije – spektakularni fotografski momenti u nastajanju.

Korab

Korab

Korab

Oko 14 časova dolazimo nadomak katuna, senka polako poklapa pašnjake i vrhove. Pauza za ručak na značajno toplijih 1800m nadmorske. Konzervirana skuša sa povrćem, sveža paprika i hleb su ukusniji nego ikad. Oko 15 časova ponovo zalazimo u šumski deo. Pogledi na drugu stranu kanjona Radike su potpuno nestvarni prizori jeseni.

Korab

Umorni ali presrećni zbog savršenog dana u planini, oko 16 časova dolazimo do našeg automobila parkiranog u dvorištu zgrade karaule na Strezimiru. Prevalili smo 21km sa ukupno 2100m penjanja i isto toliko spuštanja.

Na putu nazad još jedno iznenađenje. Dvoje ljudi stopira u sred nedođije. Prepoznajemo planinare sa vrha, sa koje sam prvo pomislio da su bili deo grupe sa albanske strane. Ispostavlja se da su ipak došli iz Makedonije, samo nešto posle nas. Znači ipak nismo bili potpuno sami danas. Naravno nudimo im prevoz do Mavrova, u pitanju su Španac Diego i Šveđanka Lina na epskom proputovanju čija krajnja destinacija je Iran. Usput penju zanimljive vrhove, bili su na Durmitoru a u Makedoniji su odlučili da ispenju Korab…

Par zaključnih misli: Posle svakog planinarenja vraćam se oduševljen i raspamećen viđenim i doživljenim. Pronašao sam sebe, reklo bi se. Ali Korab je stvarno spektakularan na svoj način: ima momente Šare, Zelengore, Durmitora, Alpa, zaista čaroban čaroban uspon.  I ta voda što kipti iz svakog kamena…i taj magičan momenat jeseni koji smo uspeli da uhvatimo u pravom trenutku.

Treba reći da ambiciozan jesenji uspon poput današnjeg ne nudi mogućnosti za duže pauze i opuštanje. Mrak pada na planinu već oko 15 časova i mi smo konstantno morali da motrimo na timing. Proveli smo sve vreme u akciji ali mi to uopšte nije smetalo. Naprotiv…

Korab-31

Povratak nazad. Mrak pada na Makedoniju, zemlju sa čarobnim svetlom. Vozimo se nazad ka Skoplju, gde planiramo da prespavamo. 5 godina nisam bio u glavnom gradu. Naravno zatičemo sve to nove građevine o kojima svi pričaju. Posle Koraba to sve deluje u najmanju ruku otužno. Trudim se da ih ne vidim. Esencija Skoplja za mene ostaje Stari kameni most, ćevapi i tavče na gavče kod Goranca u staroj čaršiji. U glavi se već motaju ideje za sledeće uspone i kružne ture na magičnom Korabu…vodopad Duboke reke, Mali Korab, Babin kamen…

Wikiloc trek: http://www.wikiloc.com/wikiloc/view.do?id=15197725

ZABRANJENO JE SVAKO NEOVLAŠĆENO KORIŠĆENJE TEKSTA I FOTOGRAFIJA SA OVOG BLOGA BEZ IZRIČITE PISMENE SAGLASNOSTI AUTORA. NEAUTORIZOVANA UPOTREBA CELOKUPNOG MATERIJALA ILI BILO KOG NJEGOVOG DELA SA OVOG BLOGA U BILO KOJE SVRHE SMATRA SE POVREDOM AUTORSKOG PRAVA.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: