Treskavica.

Treskavica: Zbog tužne sudbine u poslednjem ratu nepravedno zapostavljeni i skrajnut skriveni dragulj prirode, koji mnogi opravdano smatraju najlepšom planinom u BiH!

Kontrasti prirode su jedinstveni: četinarske i listopadne šume, zdrave livade prekrivene borovnjacima i klekama, smaragdna planinska jezera među liticama krečnjačkih vrhova. Sve to se može doživeti u jednom planinarskom danu na Treskavici. Samo na Treski uspon započinjete u Bosni a završavate u Hercegovini.

Za početak, gde se uopšte nalazi ova planina?

Treskavica pripada sarajevskom dinarskom opusu: na zapadu se naslanja na Bjelašnicu i Visočicu, na istoku na Leliju i Zelengoru, dok se preko puta Treskavice na severoistoku nalazi Jahorina.

Zgodna pristupna tačka planini je selo Turovi, opština Trnovo (RS), udaljeno svega nekoliko kilometara od glavnog magistralnog puta Sarajevo – Foča.

Pre rata na Treskavici se nalazio velelepni planinarski dom Josip Siegmund – sa čak 130 planinarskih postelja. Od njega su ostale samo ruine.

Odskočna baza za ulazak u masiv sada je renoviran planinarski dom „Runolist“ koga deli svega 1,5h hoda od kraja asfalta u Turovima. Dom je udoban i čist, o gostima brinu domaćini Gordana i Milovan poznatiji kao Beba i Mimo.

Treskavica je tako logistički pristupačna planina u poređenju sa drugim planinskim biserima Hercegovine. Od sarajevske Vrace do Turova nema više od 40 minuta vožnje, delom kroz živopisan kanjon reke Željeznice.

Iz beogradskog ugla posmatranja, Treska je među planinama atraktivnog, kraško-dinarskog karaktera, možda baš ona do koje se najlakše i najbrže stiže, preko Zvornika i Romanije.

Dva sata opuštajuće šumske šetnje deli dom od Velikog jezera na Treskavici, prve atrakcije na planini.

Na proplanku zvanom Šišan prestaje šuma a otvara se prostrani masiv.

Livade prošpartane borovnjacima i klekama okružuju Veliko jezero, dok se na horizontu ukazuje glavni greben Treskavice sa njenim najvišim vrhom.

Pošto je Treskavica „Bosna u malom“ i sam vrh ima tri imena: Đokin toranj figuriše na topografskim kartama, a u upotrebi su još dva naziva: Mala Ćaba i Pakliješ. Oko nadmorske visine nema sporenja, a ona iznosi 2086m.

Ostali vrhovi na Treskavici su Pašina planina (2070m), Klekova glavica, Ljeljen, Đevigrad, Ogorjeli Kuk, Opaljeni Kuk i Oblik. Tu je i dislocirani Treskač, ali se do njega ne može doći sa ove strane planine, zbog nebezbednog, potencijalno miniranog terena.

Na Treskavici se nalaze četiri planinska jezera smaragdne boje od čije lepote zastaje dah. To su Veliko jezero, Crno jezero, Platno i Bijelo jezero.

Sva četiri jezera kao i dva najviša vrha na Treskavici (Đokin Toranj i Pašina planina) je moguće obići u okviru jedne ali vredne ambiciozne kružne ture za pamćenje.

Treskavica je „zarasla“ planina. Izdig stoke je nakon rata u potpunosti zamro. Trava i rastinje usred leta mestimice dostižu i dva metra visine – u prevodu, rosa do pojasa u jutarnjim satima na Treskavici.

Planina je prebogata vodom. Od podnožja do vrha smo izbrojali čak pet izdašnih izvora. Teren je najvećim delom jednostavan za kretanje kao na susednoj Zelengori. Jezera su pogodna za kupanje a borovnica u drugoj polovini avgusta ima u izobilju. Sve to Treskavicu čini savršenom letnjom destinacijom gde planinarenje postaje pravo uživanje.

Ekološko-planinarsko društvo Treskavica je na Velikom jezeru izgradilo i kućicu – minijaturni planinarski bivak sa uređenim okolnim prostorom za sedenje koji se redovno kosi i održava. Zaista nesvakidašnji i neočekivani prizor na Balkanu, gde smo navikli na trošnu i zapostavljenu planinarsku infrastrukturu.

Posmatrano sa ove tačke, Veliko jezero sa refleksijom okolnih vrhova deluje kao minijaturni raj.

Od bivaka na Velikom jezeru do Crnog jezera vodi utabana ali neobeležena staza – na prvom račvanju kad se iz šume uzbrdo izađe na proplanak, oprez: treba skrenuti levo! nikako ne treba slediti sveže markacije koje nastavljaju dole u dolinu i pri tom zaobilaze planinarski dom.

Na malom prostoru postoji čak pet mogućih skretanja, pri čemu je najuočljiviji pravac koji je najmanje bitan.

Crno jezero je spektakularno uklješteno između stenovitih greda vrhova Ilijaša i Ljeljena. Prostor odiše smirenom, meditativnom atmosferom u dubini planine. Biti ovde u ranim jutarnjim satima predstavlja neponovljivo iskustvo.

Nakon Velikog i Crnog jezera započinje nešto jači uspon na sledeći planinski nivo: kraški deo Treskavice prožet kamenjarom, ponegde klekom, kraškim valovima ali i travnatim proplancima.

Da li je planinarenje na Treskavici bezbedno u pogledu mina?

Via normale staza od Velikog jezera ka Đokinom tornju je sigurna za planinarenje. U šumskom delu od doma do Velikog i Crnog jezera nije preporučljivo napuštati stazu dok je u gornjem delu planine neizbežno slobodnije kretanje po livadama jer je staza na nekim mestima slabo uočljiva i obrasla gustim rastinjem. Markacije vode do samog vrha.

Alternativno je moguće od Crnog jezera popeti se na Ljeljen strmim ali izrazito atraktivnim pristupom kroz okno kroz koje se pruža nesvakidašnji pogled na Crno jezero.

Crno jezero kroz šuplja vrata na Treskavici.

Nedaleko odatle otvoriće se i božanski pogled iz ptičje perspektive i na Veliko jezero

Sa Ljeljena se treba opet spustiti nešto niže i ponovo spojiti sa glavnom stazom ka najvišim vrhovima Treskavice koja prolazi preko prostranog ledničko platoa – idealan poligon za neku buduću zimsku turno avanturu na ovoj planini.

U blizini staze se nalazi izdašni izvor neobičnog imena Ušljiva voda. Prohladna voda sa izvora deluje lekovito na hercegovačkom suncu te ga nikako ne treba zaobići.

Kao retko gde drugo, planinarenje na Treskavici nije povezano sa nošenjem velike količine vode iz doline, zbog velikog broja aktivnih vrela i izvora duž trase planinarenja.

Ušljiva voda.

Konačno, na prevoju koji ispravno nosi naziv „Hercegovačka vrata“ se otvara vidik ka drugoj strani masiva. Susedna Visočica odavde se vidi kao na dlanu.

U prvom planu je prepoznatljiv nazupčen greben Puzima okružen gustim šumama nad dubokim kanjonom reke Ljute.

U drugom planu vrtačast mesečev pejzaž vrhova Džamija i Veliki Ljeljen i visoki plato Jezera – tu smo bili, stećcima u pohode, u leto 2016. godine. Desno je Vito iznad ledničkog cirka Kaoc a pozadini se proteže Čvrsnica.

Zapadni deo Treskavice je na topografskoj karti označen kao Pakliješ.

Samo ime upravo nagoveštava drugačiji izgled ovog dela planine: suv, kamenit i vreo! Sušta suprotnost zelenih rajskih predela kroz koje smo prošli svega par sati ranije.

Staza sa pakliješke strane pažljivo zaobilazi trošne delove grebena i bezbedno preko kamenito travnate podloge izbija na vrh na kome se zaista i nalazi ćaba od slepljenog naslaganog kamena. Đokin toranj ili Mala Ćaba ili Pakliješ – najviši vrh Treskavice (2088m) je osvojen nakon 5 sati od Runolista, preko Velikog i Crnog jezera, sa oko 1200m visinske razlike.

Mala Ćaba na Đokinom Tornju.

Sa Đokinog tornja se otvaraju sjajni pogledi ka Magliću, Bioču, Zelengori, Leliji, Crvnju i Prenju. Na horizontu se jasno prepoznaju konture Prutaša i Bobotovog Kuka na Durmitoru.

Atraktivna grebenita staza od vrha nastavlja dalje ka jugoistoku. Pejzaž je pravi visokogorski, dinarski. Zaobilazimo duboke kraške uvale na usponu ka sledećem vrhu – Pašinoj planini.

Planinari na Pašinoj planini posmatrani sa Đokinog tornja. Levo je Treskač. Desno na horizontu Prutaš i Bobotov Kuk u produžetku.
Maglić i Bioč na horizontu, Lelija i Zelengora u srednjem planu.
Pogled ka Jahorini.
Visočica – lednički cirk Kaoc i vrh Vito viđeni sa staze ka Pašinoj planini.
Pogled unazad ka Đokinom tornju sa Pašine planine.
Kraški krateri između Pašine planine i Đokinog tornja.
Mesečev predeo: Pašina ravan.
Zimska markacija na grebenu Pašine planine.
Atraktivni najistočniji vrh Treskavice: Treskač. Nažalost nedostupan sa ove strane planine zbog potencijalno miniranog područja. Pristup iz Kalinovnika, od Gvozdnog polja je bezbedan.

Nakon uspona na Pašinu planinu vraćamo se na glavnu stazu koja se preko Suhe Lastve spušta najpre ka Bijelom jezeru a posle i ka Platnom i Velikom jezeru gde se na Šišanu ponovo spaja sa polaznom stazom za Đokin toranj. Za celu kružnu turu treba odvojiti oko 10 sati sa 1200m uspona, a ukoliko se ide na Crno jezero i Ljeljen treba računati na 12 sati hoda sa pauzama i 1500m visinske razlike.

U povratku nazad smo ispenjali i četvrti vrh: Klekovu glavicu sa koga se pruža pogled na Bijelo jezero, koje je međutim na kraju leta već skoro iščezlo. Pristup ovom vrhu nije obeležen.

Presahlo Bijelo jezero viđeno sa Klekove glavice. Oblik jezera podseća na Francusku.
Glavni greben Treskavice – Pašina planina levo.

Nakon prolaska pored još jednog hladnog izvora Konjska Vrela,ponovo smo ušli u „zeleni“ pojas Treskavice. Ukazalo se minijaturno, smaragdno Platno jezero.

Teško da je postojao bolji način da se zatvori dug planinarski dan kroz nestvarne predele od kupanja u očaravajućem Velikom jezeru. Planina za pamćenje!

Kako Treskavica izgleda u jesen? Mogu samo da slutim…

Ekipa za planinarenje na Treskavici: Dragan Đerić i Đorđe Lašić, Miloš i Uroš Atanacković.

Hvala Dino Karadža za instant objašnjenja i pojašnjenja (i ovaj put). Posebno hvala treskavičkom planinaru „starog kova“ Slobodanu Simari bez čije pomoći ne bismo pronašli sve „slatke“ tačke.

Planinarski dom „Runolist“ – noćenje 10 KM po osobi, kontakt Milovan: +387 66 489366


Flickr: https://www.flickr.com/gp/jazzm8/55oR71

Wikiloc: Via normale do najvišeg vrha – 24km / 1200m – preporučuje se za prvu posetu Treskavici uz eventualni kratki detour do Crnog jezera (1h): Turovi – Sastavak – PD Runolist – Veliko jezero – Djokin Toranj / Mala Ćaba

Wikiloc: Velika kružna tura 28km / 1500m – samo za kondiciono spremne i iskusne planinare): Turovi – Sastavak – PD Runolist – Veliko jezero stazom za Crno – Crno jezero – Mali Ljeljen – Ušljiva voda – Đokin Toranj / Mala Ćaba – Pašina planina – Klekova glavica – Veliko jezero – Šišan – PD Runolist – Sastavak – Turovi


Još putopisa iz ovih krajeva:

Visočica, stećcima u pohode: Džamija, Ljeljen, Jezera, Umoljani.

Visočica, Zimski Vito iz Mokrih Stijena.

Bjelašnica: Drevni Lukomir i tačka na i u „BiH“: Obalj

Nestvarna Zelengora: Kotlaničko i Štirinsko jezero i vrh Bregoč.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this:
search previous next tag category expand menu location phone mail time cart zoom edit close