^{Štavna, septembar 2016}

Priča sa Komova novijeg datuma dostupna je ovde.

Komovi predstavljaju kompaktan i izdvojen planinski masiv na severoistoku Crne Gore.

Iako na karti deluju kao deo venca Prokletija, Komovi su priča za sebe, svojevrsni singularitet, alpski venac u malom.

Moj prvi susret sa Komovima se desio još na Kopaoniku. Gorostasni Komovi izranjaju na južnom horizontu posmatrano sa Karaman grebena ili Sunčane doline. Upravo ta izolovanost i prominentnost ih čini tako moćnim: Komovi ponosno dominiraju horizontom istočne Crne Gore, posmatrani iz doline Lima, sa Bjelasice, Sinjajevine, ili čitavih sto kilometara severnije sa krova Srbije.

Komovi predstavljaju mikro-prostor koga čini samo jedna lednička dolina Međukomlje, oivičena sa tri moćna planinska vrha: Kom Vasojevićki (Božićki) (2461m), Kom Kučki (2487m) i Kom Ljevorečki (2469m). Postoji i “Srednji Kom” ali ovaj vrh nema tradiciju u narodu, već je samo deo grebena Kučkog koma.

Prostor oko Komova sa severne i istočne strane naseljavaju Vasojevići a sa južne Kuči: tradicionalna crnogorska plemena. Iako locirani na malom prostoru i pripadaju istom narodu, između njih postoji višegeneracijsko rivalstvo.

U kovanici koja je opisivala južnu balkansku kneževinu u XIX veku, “Crna Gora i Brda” – za Komove i za Vasojeviće se kaže da su poslednje – “sedmo brdo”.

Značenje same reči “kom” isto je kao i reči “hum”: oba znače brdo.

“Kneževina Holmija – zemlja brda” ?

Kontraverzna istorijska ličnost početkom XIX veka, savremenik Njegoša i Kneza Miloša, Nikola Radonjić Vasojević, proklamovao je kneževinu Holmija između tadašnje kneževine Srbije i Crne Gore a sebe proglasio za kneza. Na Cetinju je to bilo shvaćeno kao čin zavere i pobune, te je Radonjić i pogubljen od strane Njegoševih perjanika.

Istorija ovih krajeva je turbulentna, a u njoj se prepliću borba za slobodu, borba za očuvanje verskog i nacionalnog identiteta, ali i borba za pašnjake u surovim planinskim uslovima opstanka. Andrijevica tek nakon Berlinskog kongresa 1878. postaje deo samostalne Crne Gore, sa tri strane okružena Turskom – dok Plav i Berane ostaju u Pećkom i Sjeničkom sandžaku. Upravo je put preko Trešnjevika kuda se i danas stiže na Štavnu, tada jedina nevisokogorska veza Andrijevice sa Cetinjem – i onda i sada, značajan deo godine okovana snegom. Novouspostavljene neprirodne granice presecale su stočarske rute izdiga, podelile šume i pašnjake, i dodatno iskomplikovale život na ovim prostorima. Period sve do kraja Prvog svetskog rata je tako ispunjen neprekidnim trvenjima i sukobima duž pograničnog pojasa. Spirala nasilja je dodatno potpaljivana krvnom osvetom.

Međukomlje se spušta na visoke stočarske platoe Štavnu, Rogam, Ljuban i Carine.

Logistički je najjednostavniji pristup masivu sa Štavne (1700mnm) do koje vodi asfaltni put – nema obaveznog silaska na makadam, što predstavlja retkost na balkanskim prostorima i Komove čini pristupačnom planinom. Na Štavni i u obližnjem Kobilj dolu u međuvremenu preko leta postoje brojne opcija smeštaja.

Najviši vrh Komova je Kučki kom. Predstavlja dalji i zahtevniji uspon od Vasojevičkog Koma i planinari obično prvi dan boravka posvećuju njemu. Bliži, tehnički manje zahtevan ali kondiciono ništa lakši Vasojevićki Kom se po pravilu ostavlja za sledeće jutro, pre povratka kući. Ljevorečki Kom je moguće popeti u jednom danu sa Kučkim Komom u sklopu jedne ambicioznije planinarske akcije.

Prvi dan: Kučki Kom. 

Prethodnih dana je padalo dosta kiše u Crnoj Gori te nas tog jutra zbog velike vlažnosti, Kom dočekuje maglom.

Planinarska staza polazi sa Štavne (1750m). Na završetku livade, račvaju se staze ka Vasojevićkom i Kučkom Komu kroz Međukomlje. Staza ka Međukomlju potom sa krupnog sipara skreće dole u šumu.

Maglovito je i hladno jutro dok prolazimo kroz ledničku udolinu Međukomlja. Ovde je nekada bilo ležište lednika koji je u prethodnoj geološkoj epohi popunjavao prostor između vrhova Komova. Relikt otapanja lednika je rečica Ljubaštica kojom je lednik preko morenske brane na ulazu u Međukomlje postepeno oticao.

Na prevoju dva Koma iznad Carina, počinje pravi uspon a na naše zadovoljstvo i oblaci počinju da se razilaze.

Kondenzacija kreira niske oblake, dok ih hladna vazdušna struja od gore kovitla na prevoju – impresivan skoro pa vulkanski prizor tog jutra na prevoju dva Koma.

Uskoro prestaje zeleni pojas, ulazimo u sivi mesečev pejzaž sitno izdrobljenog sipara. Ispred se ukazuje kontura Kučkog koma.

Staza do vrha je srećom perfektno markirana. Poslednji deo predstavlja prelazak preko stena, delimično eksponiran. Markacije su ovde još gušće i jasno ukazuju na pravac kretanja. Uz određene mere opreza ova zahtevna sekcija je savladana za desetak minuta.

S vrha se ukazuju Ljevorečki, Srednji i Vasojevićki Kom. U pozadini je planina Bjelasica. Na drugu stranu Sinjajevina i Kučke planine. Izmaglica ograničava vidljivost ali dramatizuje okolne prizore. Sutradan, sa Vasojevičkog koma, sve će se videti mnogo jasnije.

Silazak po strmom terenu je po pravilu teži od uspona. Na vrhu smo napravili pauzu, kako bi sveži i odmorni koncentrisano krenuli dole. Ispod Kučkog Koma se nalazi planinsko sedlo Ćafa od Pričelja (2101m) čiji bliži kraj je Rogamski vrh 2303m a dalji Suvovrh 2211m.

Ćafa od Pričelja između Rogamskog vrha i Suvovrha nije samo geografska odrednica koja razdvaja severni od južnog prostora Komova. To je i vekovna međa koja razdvaja zone izdiga plemena Kuča na jugu od plemena Vasojevića na severu.

Sa prevoja između Kučkog i Rogamskog vrha je moguće spustiti se siparom na severnu stranu, i prići Ljevorečkom vrhu sa severne strane, preko Rogamske visoravni. Upoznavanje tog dela masiva je ostavljen za narednu posetu Komovima.

Ovaj put se sa prevoja dva Koma upućujemo na kratko do podnožja vrha Bavan gde pravimo pauzu i okrećemo krug nazad ka Međukomlju.

Drugi dan: Vasojevićki Kom.

Kako bi uštedeli vreme za povratak i dug put nazad u Beograd, odlučujemo da automobilom priđemo do same planine. Sa prevoja Trešnjevik vodi solidan makadamski put celom dužinom Štavne (gpx zapis na dnu teksta).

Uspon na Vasojevički Kom je jednostavniji u tehničkom smislu ali u kondicionom možda još i teži – u nepuna 3 kilometra potrebno je ispenjati 700m visinske razlike. Skoro pa vertikalni kilometar (1000m na 5km). Staza je nešto slabije markirana ali dobro utabana. U samom podnožju treba biti oprezan jer postoji i nekoliko stočarskih staza koje mogu da zavedu na pogrešnu stranu, što se i nama desilo, jer smo se zapričali.

Prolazimo preko prevoja Vere Vincek i izbijamo na vrh za svega 90 minuta. Južna strana Vasojevićkog koma je travnati greben za razliku od krušljive severne stene koja dominira nad Međukomljem.

Komovi su ostavili snažan utisak moćne planine – bila je ova tek prva poseta Komovima iz davne 2016. godine. Detaljnije upoznavanje i uspon na skoro sve vrhove Komova je usledio u brojnim narednim posetama. Zapisi sa ovih putovanja se nalaze u srodnim linkovima na dnu ovog teksta.

Wikiloc:

Uspon na Vasojevićki Kom.

Uspon na Kučki Kom.

Pronalaženje makadamskog puta Trešnjevik – Štavna.