Komovi – dežurni dispečeri horizonta Crne Gore. Skoro da i nema planine sa koje se ne vide. Ponosno paraju oblake i prkose gorostastnim Prokletijama, od kojih su se geografski osamili i odmetnuli.

Triada zvučnih vrhova: Kom Kučki i bratski mu Vasojevićki, a u produžetku Ljevorečki. Jedna ali vredna alpska dolina između – Međukomlje. Visoki stočarski pašnjaci dopiru do pod same Komove, to su Štavna, Ljuban, Rogam i Carine.

Na suprotnom kraju Međukomlja od Štavne, preko prevoja dva Koma, leži presto Kučke Visoke planine – Bilo od Carina. Do Carina je već puno teže i komplikovanije doći. To je čarobni prostor drevnih katuna plemena Kuča, sа nestvarnim pogledima ka susednom Mojanu, Prokletijama i ostatku Crne Gore. U blizini je i crkva Svetog Ilije na Sumoru. I tamo smo bili jednog nezaboravnog jesenjeg dana 2020. godine.

Na Kučki Kom se ka zapadu nastavljaju Rogamski vrh i Suvovrh. Prevoj između njih je Ćafa od Pričelja – granica istorijskih katuništa Kuča na jugu i Vasojevića i Bratonožića na severu.

U podnožju Ljevorečkog Koma nalazi se Ljuban. Ljevorečki kom je takoreći odmah tu, iza ćoška, ali teško je odoleti i ne popeti sva tri Koma, kad se planinar konačno nađe pod njima. Komovi zapravo spadaju u dostupne planine. Bilo sa Štavne, Ljubana ili Carina početna tačka uspona je u sva tri slučaja iznad 1700m nadmorske visine.

Pre nego što smo se iste večeri smestili na Ljubanu, na katunu Martinovića, u dolasku smo već overili prvu kontrolnu tačku – Kom Vasojevićki.

Stazu od kraja Štavne do vršnog grebena smo pregazili za 80 minuta. Šta više, jutros u osam smo ostavili decu po školama i vrtićima, da bismo u pola pet popodne izašli na Vasojevićki Kom: dobro uhodani recept: planinama fugujemo pukotine gradske svakodnevnice!

Mitski oltar Vasojevića nas drugog dana kalendarske jeseni dočekuje u sudaru leta i zime. Sneg, vetar, sunce, oblaci – obilje prizora u nepuna tri sata boravka na grebenu. Vredelo je čekati: posle sušnog sumornog leta, planina se konačno ukazuje u svom grandioznom, blistavom izdanju.

Dok nas sunce ispraća niz u zlato obojenu padinu, obdanice je taman toliko da prevalimo kolskim putem nazad preko Štavne. Potom se okolo, preko Trešnjevika sad već po mraku prebacujemo na Ljuban. Od Bara Kraljskih do Ljubana ima 10km nešto zahtevnije makadamske vožnje.

Program narednog dana teško da je mogao biti ambiciozniji: Par sati sna, start po mraku i doček prvih sunčanih zraka na Ljevorečkom komu.

“Komovski prsten”: Ljevorečki kom u svitanje a potom sa Ljubana u Međukomlje na Kom Kučki. Silazak na Carine, i povratak kružnom stazom oko Komova.

Uspon na Ljevorečki kom najpre prati monotonu travnatu padinu, bez značajne promene scenografije do ispod samog vrha, kada se ulazi u stenu. Septembarski sneg nas donekle jeste iznenadio, severna orijentacija pristupa, klizave stene i rani start su dodatno otežali stvari. Ipak, želja da se u osvit dana izađe gore nadvladava, i u odsustvu zimske opreme izlazim na vrh tek neki minut nakon svitanja.

Dijadema Komova predstavlja alpinistički travers celim grebenom (“krunom”) Komova preko sva tri njegova vrha. Od Vasojevićkog Koma se produžava krušljivim grebenom preko Bavana sa koga se siparom silazi na prevoj. Nakon via normale uspona na Kučki kom, eksponiranim grebenom se nastavlja dalje ka Srednjem i Ljevorečkom Komu. Planinari iz nikšićke Male Družine su 2021. izveli Dijademu Komova u letnjim uslovima bez ikakve dodatne opreme, što se smatra još zahtevnijim i opasnijim poduhvatom nego zimi.

U silasku sa Ljevorečkog koma, tek na Ljubanu izlazimo iz hladne senke severne strane planine. Nakon obilnog doručka nastavljamo stazom ka Međukomlju pored živopisnog katuna Labovića.

Stara stočarska staza ide obodom Ljevorečkog koma i kroz retku borovu šumu, pod senkom grandiozne severne stene Vasojevićkog Koma zavija ka Međukomlju, gde ponovo dobijamo na visini grabeći ka prevoju između dva Koma.

Na prevoju dva Koma otkucava podne, pojačava se vetar, i kreće pravi uspon ka Kučkom komu, prožet i sa nekoliko tehničkih detalja. U nekom momentu prestaje pojas vegetacije i počinje mesečev predeo.

Kučki kom nije vrh na koji se svraća tek onako, u prolazu. Završni uspon zahteva trezvenost i koncentraciju, dovoljno vremena i perfektne vremenske uslove. Eksponirana deonica pod samim vrhom srećom ne traje dugo.

Silaskom sa ovog zahtevnog vrha, možemo da odahnemo. Kilometarski smo tek na pola današnjeg treka, ali sve što u nastavku sledi je manje ili više razgažena planinarska staza. Visinski je već odrađen veći deo posla.

I dok se većina posetilaca sa Kučkog koma vraća nazad na Štavnu, istim putem kroz Međukomlje, mi zavijamo na zapad, prateći najpre slabo uočljivu markaciju Crnogorske transverzale CT-1 do katuna Popovića na Carinama. Na Carinama se priključujemo na Kružnu stazu oko Komova koja nas preko Ćafe od Pričelja vodi nazad na početnu tačku, zaobilazeći sa severne strane danas otpenjane vrhove Ljevorečkog i Kučkog koma. Za Rogamski vrh nemamo ni snage ni vremena: razlog više za skori povratak na magične Komove.

Prostor zapadno i severno od Kučkog koma se izuzetno retko posećuje. Kao što neko reče – ove staze nije gazila planinarska cipela već opanci. To su stare stočarske veze preko visokih planinskih prevoja. Otvaraju se pogledi ka katunima Pričelje, Margarita i Velja rupa na severu dok preko Rogama zalazimo iza leđa masivnom Kučkom komu. Prolazeći pored vrela Crna Voda polako zatvaramo današnji epski krug u i oko Komova istovremeno. Kakav dan, kakva planina!

Ljubiša Mićanović i Nebojša Atanacković, 23-24 septembar 2022.

Wikiloc: Komovski prsten.