Piva.

Smaragdna Piva je zapadna sastavnica reke Drine. Za razliku od svoje divlje posestrine Tare, Piva je pre nekoliko decenija na silu ukroćena, pregrađena, i većim delom pretvorena u jezero.

Plužine i Pivsko jezero.

Tom prilikom je potopljeno i glavno naselje na Pivi – gradić Plužine. Na novoj, višoj koti uz samo akumulaciono jezero, izgrađen je nov administrativni centar istoimene opštine. Otuda je urbanistički plan minijaturnih Plužina za balkanske pojmove čudesno uređen i pravilan.

Potopljene „sablasne građevine“ ponovo izranjaju pri niskom vodostaju Pivskog jezera.

Istorijski posmatrano ovo je „starohercegovački kraj“ pripojen Crnoj Gori tek na Berlinskom kongresu 1878. godine. Ta činjenica se ogleda i u velikom broju bogumilskih nekropola (stećaka) koje su do danas sačuvane u Pivi.

Piva međutim nije samo reka, a nije ni jezero. Piva je u isto vreme i planina, geografski precizno krštena kao: Pivska oblast visokih planina i površi.

Pivska oblast visokih planina i površi.

Ovaj visoki plato je zapravo most između Durmitorskog i Biočkog planinskog masiva.

Surovi Bioč se iznad Pive neprimetno dalje naslanja na planine Volujak i Maglić u današnjoj Hercegovini, i sa kojima čini nedeljivu prirodnu celinu.

Bez jasne geografske odrednice koja bi jednim imenom obuhvatila taj čitav prostor, poslednjih godina se u planinarskim krugovima odomaćila skraćenica „BMV“ (Bioč Maglić Volujak).

Tačno u centru ovog prostora se nalazi nestvarno Trnovačko jezero.

Raštrkane prirodne lepote ovog severozapadnog Crne Gore su objedinjene u Park Prirode Piva.

Kako im prići?

Najlepši put vodi svakako od Durmitora. Nakon, po pravilu intenzivnog planinarskog programa u najposećenijem crnogorskom masivu, isplati se produžiti ka zapadu, sada već legendarnim krivinama panoramskog puta Žabljak – Trsa – Plužine.

Prevoj Sedlo u svitanje.

Put kroz tri ledničke udoline (Katin do, Dobri do i Todorov do) prolazi ispod nestvarnih kontura Prutaša, simbola zapadnog Durmitora, a koji katastarski već pripada Plužinama.

Todorov Do. Na horizontu je Bioč, iznad kanjona Komarnice i Pive.

Idući dalje ka zapadu, otvoriće se donji deo kanjona Komarnice, inače poznatog po mikro-lokaciji Nevidio u svom početnom, šavničkom delu kanjona.

Komarnica u svom izvorišnom delu ispod Boljskih greda.

Put ka Pivi potom zavija ka severu, do raskršća u mestu Trsa.

Od Trse je moguće nastaviti još dalje ka severu trasom durmitorskog prstena ka selu Nedajno iznad kanjona Sušice i potom se preko Crkvičkog polja spustiti u kanjon Tare i na Šćepan polje.

Ceo prostor je dakle ispresecan sa četiri impozantna kanjona: Piva, Tara, Sušica i Komarnica.

Od Trse mi pratimo put dalje ka zapadu, a koji postepeno silazi u Plužine.

U nekom trenutku će se pojaviti neugledno skretanje za sledeće mesto od interesaUnač. U njegovoj donjoj ispostavi se naime nalazi impresivan vidikovac nad Pivom.

Isplati se međutim „zalutati“, i greškom najpre skrenuti u Gornji Unač

Gornji Unač je, ispostaviće se, skriveno mesto iz bajke u kome je vreme odavno prestalo da teče.

Nekoliko kilometara dalje nalazi se i zaseok Donji Unač. Pivska planina ovde strmo odseca nad kanjonom, dok se sa suprotne strane uzdižu Bioč a nešto severnije Maglić.

Na vidikovcu smo zaokružili foto-obilazak istočne strane Parka Prirode Piva.

Planinarsko istraživanje ovog prostora smo nastavili sa druge strane Pivskog jezera – u jugozapadnom kutku Pive, ispod visokih pašnjaka Bioča i Volujka, a gde se u dubini planine vešto kriju dva, ne previše poznata, planinska jezera.

To su Stabanska jezera ( Veliko i Malo) u blizini istoimenog sela (Stabna).  Veliko Stabansko jezero leži na 1325 m, a Malo jezero na 1194 m nadmorske visine.

Malo Stabansko jezero.
Veliko Stabansko jezero.

Markirana staza vodi kroz šumu, a potom i preko livada napuštenog katuna Jezera.

Boje jeseni u Stabni.

Veliko Stabansko jezero odiše prostorom netaknute divljine daleko od sveta. Uklješteno duboko u planini pod visokim prostranstvima Bioča, predstavlja savršeno mesto za pristupni kamp za neki budući uspon na Veliki Vitao i okolne vrhove.

Po povratku u Plužine zaustavljamo se u jednom nesvakidašnjem lokalu – to je Jazz Klub Restoran „Zvono“ – mesto vanserijskih, ali nadasve, na celom severu Crne Gore, neočekivanih muzičkih i kulinarskih afiniteta!

Kada se na zidovima nalaze slike jednog Duška Gojkovića i Maka Dizdara kao i mapa Jugoslavije, znači da je tu nešto debelo ispravno.

Osim kreativnog jelovnika na bazi lokalnih specijaliteta (medovina, pastrmka…), u ponudi je i smeštaj, vožnja kanuom, planinarsko-istorijske ture…Svaka čast za „Zvono“!

Boravak u Pivi je bio taj čuveni „treći dan pred povratak kući“ nakon dva dana intenzivnog planinarskog programa na severu Crne Gore (Durmitor i Moračke planine – Lola). Od 5 do 14 časova smo udenuli, na umorne noge, šta smo i koliko smo mogli na potezu od Žabljaka do Plužina i srećom uhvatili taj čaroban trenutak jeseni u Stabni i Gornjem Unaču. Ovo je ionako samo bila izvidnica za buduće osvajanje vrhova Bioča uz obavezan obilazak stećaka u Pivskom kraju!

Flickr: Piva – Stabanska jezera, Pivska planina – jesen 2019.

Wikiloc: Park prirode Piva – Stabanska jezera

Još priča iz Stare Hercegovine:

Trnovački Durmitor i Trzivka od Trnovačkog jezera, oktobar 2018.

Maglić i Trnovačko jezero, jun 2015.

Tara Rafting i Durmitor za početnike, avgust 2014.

Mapa stećaka u Pivskom kraju (Zvono Plužine):

http://www.zvono.me/historytips

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this:
search previous next tag category expand menu location phone mail time cart zoom edit close