Durmitor 2019.

Durmitor: Šta reći, a ne ponavljati već izrečeno?

Prvi susret sa „pravom planinom“ se za mnoge odigrao upravo na Durmitoru. Alpski vrhovi i dolovi, planinska jezera, guste četinarske šume, mesečevi predeli.

Durmitor je i Sinjajevina (Dobri do) i Prokletije (Nebeska Soa) i Maganik (Boljske grede) i Moračke planine (Prutaš).

Masiv je iznenađujuće kompaktan i pristupačan, čije ivice rezbare tri duboka kanjona: Sušica, Komarnica i Tara. Najviši vrh planine je Bobotov Kuk 2523m – ali se pored istog na Durmitoru nalazi čak 40 vrhova viših od 2000m.

Bliže južnom obodu masiva su raspoređeni vizuelno veoma upečatljivi Prutaš, Šareni pasovi i Štit, Sedlena i Uvita greda.

Durmitorski lednički duborez: Štit, Škrčko ždrijelo, Prutaš.

Na ovaj niz se ka istoku nadovezuje prostrano Šljeme, drugi vrh po visini nakon Bobotovog kuka.

U centralnom delu se nalaze Terzin i Minin Bogaz, Bandijerna i Zupci. I konačno, iznad i oko Crnog jezera stražare Savin Kuk, Veliki i Mali Međed sa južne, odnosno pločasta Crvena Greda sa severne strane.

Upravo sam pobrojao 14 planinskih vrhova na Durmitoru, od kojih barem polovinu vredi popeti.

Durmitor se preko žabljačke kotline neprimetno pretapa u pustu Sinjajevinu ka istoku a preko Todorovog dola i Sušice se naslanja na Pivsku oblast visokih planina i površi na zapadu. Sve skupa to je najprostraniji visoki plato Crne Gore koji se prostire u dužini od 60 kilometara u smeru istok-zapad a oivičen je kanjonima Tare i Pive.

Durmitor ne bi bio to što jeste bez svojih planinskih jezera. Osim prepoznatljivog i preeksploatisanog Crnog jezera, prave gorske oči Durmitora, u okruženju netaknute divljine su Veliko i Malo Škrčko jezero.

Bobotov kuk iznad Velikog Škrčkog jezera.

Po lepoti slede periodično Sušićko jezero, Zeleni Vir, Valovito jezero, zatim Jablan, Zminje, Vražje i Riblje jezero. Svako odiše posebnom atmosferom. Zminje i Jablan jezero su okruženi četinarskom šumom, Valovito se presijava u kamenjaru Katinog dola pod markantnom Stožinom, a pored Ribljeg jezera se nalazi misteriozna nekropola stećaka.

Valovito jezero.

Mreža utabanih markiranih staza na Durmitoru je za balkanske pojmove izuzetna. Moguće je špartati sa jednog kraja planine na drugi ili se odlučiti za inspirativne kružne ture.

Odlučio sam da zlatni jesenji vikend u oktobru posvetim upravo jednom takvom epskom krugu na Durmitoru: Preko Prutaša, Škrke, Samara i Štita se prolazi kroz tri lednička dola, zaustavlja se na magičnom Škrčkom jezeru, i tri puta spušta i podiže iznad 2000 metara. Izazov za planinare ali i za usijane foto-aparate: Nestvarni prizori smenjuju jedan drugi kao na traci, ovde nema monotonih deonica lišenih vanserijskog okruženja i preuzbudljivih pogleda.

Via normale ka Prutašu, pogled ka Sedlu i Boljskim gredama u prvim koracima uspona.
Mini Prutaš: Škrčko Ždrijelo i Dobri do u oktobarskom svetlu.
Sedlo viđeno sa Prutaša preko naboranog grebena Škrčkog ždrijela i Šarenih pasova.
Lednici u zamahu: Dobri do i Sedlo viđeni sa Štita.
Nestvarna kontura Sedla.

Ushićenje počinje i pre nego što se zakorači ka vrhovima. Po južnoj strani planine, kroz nabore pleistocenskog lednika vijuga bajkoviti planinski put. To je panoramska cesta Žabljak – Trsa, najuzbudljiviji deo durmitorskog biciklističkog prstena.

Kulminacija će uslediti na čudesnom prevoju Sedlo, na nadmorskoj visini od 1900m.

Za planinarenje vredi poraniti, a za jesenje planinarenje na Durmitoru vredi duplo poraniti. Biti na Sedlu u svitanje je prizor koji će dugo treperiti pred očima.

Sunce će namignuti još jednom, i to sa samog Sedla, nekoliko krivina zapadnije, na Šarbanu, odakle i kreće naša hodačka avantura.

Kad sedlo namigne, dan ne može a da ne bude bogovski.

Sredina oktobra, miholjsko leto na planini. Možda bi poneki oblak dodatno dramatizovao prizore, ali pod kristalno plavim nebom i jakim senkama, konture planine su još izraženije. Durmitor se 12.10.2019. ukazao u punoj oštrini i jasnoći.

Via normale uspon ka Prutašu vodi od Šarbana preko Škrčkog ždrijela, gde se nailazi na prvo račvanje. Sa Ždrijela je moguće sići pravo na Škrčko jezero, ali je daleko živopisnije nastaviti grebenom ka Prutašu pa sa njega sići na jezero. Staza je vidljiva, utabana, lako se dobija na visini i za 2h30min se bez preteranog napora izlazi na vrh.

Sa Prutaša (2393m) će se otvoriti pogled na drugu stranu, ka komšijskom masivu Bioča a preko zatalasanih pašnjaka Todorovog dola i kanjona Sušice i Pive.

Prava poslastica međutim sledi kada se sa vrha produži markiranom stazom po ivici grebena. Uslediće čuveni pogled iz ptičje perspektive na Veliko Škrčko jezero pod gigantskim stenovitim zidom najvišeg vrha Durmitora.

Škrčko jezero i „Soa Nebeska“

Spuštajući se ka Škrčkom jezeru istovremeno ulazimo u čarobnu zonu jeseni na planini. Nestvarni kolorit ne traje dugo. Već za koji dan će preći u zagasite purpurne tonove a sa prvim jačim mrazem, lišće će u potpunosti otpasti sa drveća, u susret prvim snegovima.

Jesen je najlepša izbliza.

Nakon predaha i obnova zaliha vode sustižu nas znaci umora. Prethodno veče smo krenuli veoma kasno iz Beograda, i vozeći 6 sati bez pauze, tek oko 1:30 iza ponoći stigli na Žabljak.

Planinarski bivak u Škrki.

Zahtevni deo uspona je međutim tek bio pred nama, jer silaskom na jezero visinski smo se praktično vratili na početnu tačku (sa 2400m nazad na 1750m). Iz Škrke planiramo da kroz Samar prevalimo u susednu ledničku dolinu (Valoviti do, Zeleni vir).

Samar je najviši planinski prevoj na Durmitoru (2050m). Njegova geografska orijentacija je takva, da nisko sunce od oktobra do marta meseca više ne dopire do njegove severne strane kroz koju planiramo da se uspenjemo.

Danas je srećom dovoljno toplo tako da u vertikalnom stenovitom proseku neće biti leda, ali vlažna i klizava podloga predstavlja podjednako veliku opasnost u eksponiranom okruženju. Sajla postoji samo u jednom malom delu gde se prelazi preko vododerine.

Tehnički detalj današnjeg kruga: Uspon kroz Samar.

Uz sve mere opreza uspešno smo osvanuli na prevoju.

Poslednji metri izlaska na prevoj.
Još jedan nestvaran pogled na Škrčko jezero.

I sa Samara plene pogledi ka jezeru, ali nemamo mnogo vremena za predah.

Poslednja dva sata obdanice želimo da iskoristimo za osvajanje još jednog vrha: to je Štit, južni vrh Šarenih pasova, još jednog prepoznatljivog motiva Durmitora.

Silazak sa prevoja je takođe tehnički zahtevan ali srećom osunčan i dobro obezbeđen sajlama.

Detalj silaska sa Samara.

Po silasku niz nezgodne škale, napuštamo markiranu stazu koja zavija ulevo ka Zelenom viru, kuda smo Veroljub i ja prošli u junu 2014. godine.

Đorđe, Aleksandar i moja malenkost sada sledimo izohipsu po obodu Šarenih pasova, po vidljivoj pastirskoj stazi kroz sipar.

Nakon prolaska kroz jednostavan kuloar izbija se na strmu livadu Štita i Pasova a uskoro i na ivicu ovog markantnog grebena. Otvaraju se pogledi koji najbolje oslikavaju impresivnu zaostavštinu poslednjeg ledenog doba na Durmitoru.

Uz strmu livadu Šarenih pasova.
Pogled ka Škrki sa grebena Šarenih pasova.
Pogled ka Prutašu.

Nakon osvajanja Štita (2248m), preostao je još silazak do markirane staze u Urdenom dolu ispod nas, i potom još sahat hoda do početne tačke, dobro utabanom i obeleženom stazom.

Epski krug u Durmitoru je uspešno savladan u kraćem jesenjem danu. Nije bilo previše vremena za komociju: oktobar pleni svojom paletom boja i svetlošću, ali ne ostavlja puno vremena za korekciju eventualnih grešaka, i zato mu treba pristupiti konzervativno. U današnju avanturu smo se upustili i dobrim delom zato što mi je ruta kretanja najvećim delom od ranije poznata.

Đorđe Lašić (BSK Planinari) i Aleksandar Bzdušok (Aquaplan Planinari i Kajakaši) su bili sjajni partneri u akciji.

Veliko hvala Igoru Konataru na svežim informacijama i korisnim savetima!

Time-line akcije:

8:00 START: Šarban, 1750m

9:15 Škrčko ždrijelo, 2050m

10:30 Prutaš vrh, 2393m

12:15 Škrčko jezero, 1700m

14:00 Samar prevoj, 2050m

15:30 Štit (Šareni pasovi) 2248m

16:30 Urdeni do, 1900m

17:30 CILJ: Šarban, 1750m

Završni uspon na Štit predstavlja opcionu kategoriju. Ne pokušavati penjati sam vrh Šarenih pasova (suprotna strana grebena u odnosu na Štit).

U slučaju nedostatka vremena sa Samara je moguće produžiti kroz Urdeni do. Pre ulaska u stenoviti prosek prevoja, vidljivo je i račvanje za Škrčko ždrijelo, kuda se takođe može skratiti krug. Umesto Štita i Pasova, moguće je zatvoriti krug i preko Zelenog vira, ali to nema mnogo smisla u jesen, kada je Vir po pravilu presušio.

Wikiloc: Šarban – Škrčko ždrijelo – Prutaš – Škrčko jezero – Samar – Štit – Urdeni Do

Flickr: Prutaš – Škrčko jezero – Štit i Šareni pasovi

Preporuka za smeštaj i hranu kao kod kuće: Brvnare Family Farm, Virak

Još nestvarnih priča sa Durmitora:

Zimska idila: Lokvice i Savin Kuk 2019.

Sedlena Greda, Crvena Greda, Vražje i Riblje jezero 2018.

Letnji krug oko Prutaša i Škrke + Durmitorski biciklistički prsten 2014.

Tara rafting i Durmitor za početnike 2014.

2 mišljenja na “Durmitor 2019.

  1. Izvanredno.

    Svaka čast!

    Ove godine si baš imao atraktivne ture u Crnoj Gori.

    Mi smo juče bili na Kule a vratili se preko Kokošije glave.

    Dosta je zeznuto.

    Vule Jovanović vodič, moj prijatelj iz Osredaka, ja, Moja supruga, Jim Brković i Darko Šuković.

    Pozdrav,

    PP

    Sviđa mi se

    1. Hvala još jednom! Tali nisu naivne, dobro da ste imali vodiča, silazak sa Kokošije glave je baš neprijatan.

      Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this:
search previous next tag category expand menu location phone mail time cart zoom edit close