Trojan ili Maja Trojanit je pogranični greben Prokletija između Crne Gore i Albanije.

Otkud ime Trojan? Posmatran odozdo iz Albanije, vršni greben ima tri “grbe”. Najviša od njih je Veliki vrh Trojana (2190m).

Zapadna strana Trojana oblikuje klisuru reke Grnčar. Grnčar prikuplja vodu brojnih izvora i potoka sa južnih padina Popadije (Maja Vajušes). Izvorište Grnčara je vazdušnom linijom udaljeno tek možda nekoliko stotina metara od izvorišta reke Cijevne. Dok se Cijevna preko Skadarskog jezera uliva u obližnje Jadransko more, Grnčar odlazi na sever i uliva se u Plavsko jezero. Zaključak: sam severni ćošak Albanije neočekivano pripada Crnomorskom slivu.

U podnožju Trojana sa albanske strane leži selo Ljepuša. Tamo sam boravio pre samo tri meseca, istraživajući okolne visove Maja Grebenit-a, Bereždoljit-a i Vajušes-a. Do samog vrha Trojana tada nisam išao, već sam se ograničio na njegov stenoviti istočni rub – Gur i Kul (Maja Gurikulit, Poboden kamen).

Razlog za još brži povratak u ove krajeve je bila “nestvarna prokletijska jesen u najavi”.

Oktobar u planini je po pravilu raskošan ali je 2022. bila dodatno specifična: sušno leto je naglo prekinuto neočekivano hladnim i kišovitim septembrom. Obilne kiše su imale pojačano dejstvo na okasnele borovnjake – planina je početkom oktobra “pocrvenela” do neslućenih razmera. Livade su čak povratile zelenu boju, dok je bukov list uz septembarski mraz kalendarski ranije porumeneo.

Katun Popadija – Qafa Gurit – Trojan – Gur i Kul – Popadija – Volušnica (Maja Can) – Grebaje.

u totalu: 17km sa 1100m akumuliranog uspona i 1600m silaska.

Jesen je čarobna ali izuzetno kratko traje – pogotovo u predelima iznad 1500m nadmorske visine. Da je trenutak pravi, saznao sam i od našeg turno ski “ambasadora” u Plavu – Esada Redžematovića. Zahvaljujući Esu i njegovoj Golf mašini, to jutro preskačemo inicijalni uspon i startujemo visoko – od porušene karaule u cirku Popadije, sa značajnih 1700m. Umesto monotonog linearnog uspona ka vrhu Trojana (kroz Trojanska vrata) plan je da odmah dohvatimo granični greben, na kome ćemo provesti veći deo dana.

Sa proplanaka Popadije brzo i lako izbijamo na najbliži prevoj – Ćafa Gurit (Qafa Gurit, 1865m). Pola sata kasnije već smo pod stenama Gur i Kul-a. Uz gušće oblake, odsustvo pravog svetla i hladan vetar, uspon na Gur i Kul (2080m) ostavljamo za topliji deo dana u povratku – kada će na sreću ponovo granuti sunce i i sve izgledati mnogo lepše. To je prednost kada se preko iste tačke prolazi dva puta – današnji trek sam naime koncipirao kao grebenski polutravers, ne vraćamo se na istu početnu tačku, već se spuštamo celim grebenom od Trojana do Volušnice i silazimo u Grebaje.

Dovoljno je svega dva sata hoda od katuna Popadija do vrha Trojana. Na moju veliku sreću, doslovno kako smo zakoračili na vrh, magično svetlo je počelo da se probija. Prvo se razvedrilo nad kanjonom Cijevne i Kučkih planina, da bi uskoro zasijali i mramorni divovi Grbajskog Zastana – redom od Karanfila do Šnikuta.

Od podneva, kada smo se zatekli na vrhu Trojana, pa sve do sumraka, kada smo na vidikovcu Maja Can na Volušnici ispratili dan, proveli smo šest sati po, vrlo verovatno, najlepšem grebenu Dinarskog pojasa.

Trenuci i prizori zbog kojih vredi potegnuti na dug put Prokletija pa makar to bilo i na jedan jedini dan.

Gur i Kul je stenoviti završetak Trojana koji je gotovo nepoznat čak i redovnim posetiocima Prokletija. Odavde venac Prokletija blista na popodnevnom suncu dok je u prvom planu prostor Popadije. Staza od Gur i Kul dalje ka Popadiji kompletno prelazi na albansku stranu planine, prolazeći kroz neobičan krajolik kamenih tornjeva prožet četinarima – dosta atipično za Prokletije.

Prostor je geološki zanimljiv jer ovde krečnjački sastav Trojana zadire u starije slojeve Popadije (škriljci).

A kako je dan odmicao, sivih oblaka je bilo sve manje, a svetlosti i plavog neba sve više. Kulminacija prizora se po običaju dešava na grebenu Popadije i Talijanke, na kome sam treći put ove godine.

Izlazak iz zone komfora, i sav taj trud da se u istom danu “dobaci peške do Albanije” nisu bili uzalud. Prokletije po ko zna koji put ne ostaju dužne i obilato nas nagrađuju prizorima.

Vidimo se sledeće jeseni – na grebenu Bora.

Grebaje, oktobar 2022. godine

Wikiloc: Katun Popadija – Qafa Gurit – Trojan – Gur i Kul – Popadija (Maja Vajushes) – Volušnica (Maja Can) – Grebaje.