Dolina Triglavskih jezera II

^{Kranjska Gora, oktobar 2022. godine}

Veliki je to žal bio kada sam se prvi put našao ovde, a zbog večite žurbe morao da okrenem nazad već sa prvog jezera. Brojali su se dani do ponovne posete magičnom prostoru Doline Triglavskih jezera u Sloveniji.

A kako se sve ne bi svelo na ponavljanje iste priče, detaljniji pogled na planinsku kartu Triglavskog narodnog parka je ovog puta ponudio bolji plan delovanja. Umesto uobičajnog “tamo i nazad” akcijanja, zašto ne probati visokogorski “haute route” travers od Bohinja do Gornje Trente, celom Dolinom Triglavskih jezera, preko visokog prevoja Prehodavci?

Peške od Bohinja do Trente je svojevrsno putovanje kroz vreme, kada je, umesto planinara, ove visoke strateške položaje nevoljno i po sili naredbe pre svega gazila vojnička čizma.

U pomoć je priskočio stari prijatelj, Marjan Trampuš, sa kojim sam davne 2013. bio prvi put na Triglavu. Kranjska Gora će biti naša logistička baza. Jedno vozilo ćemo uoči uspona ostaviti u Trenti, a Marjanov prijatelj će nas u ranim satima prebaciti do početne tačke na Bohinj.

Startovali smo od Koče pri Savici, sa svega 700m iznad mora. Po mraku smo načinili inicijalni skok u masiv, ispenjavši se strmom ali dobro obezbeđenom rutom “čez Komarča”. Prve zrake sunca dočekujemo visoko, dok golemo jezero ispod nas ostavljamo da se polako budi pod velom jutarnje magle.

Par stotina metara dalje u šumi, ukazaće se i prvo od ukupno sedam gorskih jezera koliko ćemo ih proći tog dana, ne računajući Bohinjsko.

Črno jezero je ušuškano u gustoj šumi Nacionalnog parka, u tamnoj seni okruženo macesnama a koje je jutarnje sunce već obojilo u zlato.

Današnji plan je ambiciozan, a na sledeće Dvojno jezero (1680m) treba stići pre nego što sunčevi zraci prevale preko Velike Tičarice i pojave se na površini jezerske vode. Izuzetno je toplo za sam kraj oktobra. Nema čak ni jutarnjeg mraza.

Prizori oko najpoznatijeg jezera pod Triglavom i ovaj put su neprevaziđeni. Totalna refleksija u potpunom odsustvu vetra. Ni najmanjeg nagoveštaja da će ovde uskoro sve biti prekriveno snegom.

Dvojno jezero je bila jedina tačka preklapanja današnjeg i prošlogodišnjeg treka ka Dolini Jezera. Planinarska staza produžava poviše planinarskog doma (Koča pri Triglavskih jezer) i postepeno se penje dublje u Triglavski masiv.

Planina se ovog sunčanog oktobarskog jutra doslovni topi u “ožarenim” bojama jeseni.

Kako dobijamo na visini, vegetacija postaje proređenija, dok okolni pejzaž polako poprima prave visokogorske obrise. Nepun sat hoda od Dvojnog jezera, ukazaće se nestvarno Veliko ili Ledvičko jezero, smešteno na visini od 1838m (ledvica znači bubreg na slovenačkom).

U predelu iznad rajskog jezera bližimo se koti od 2000m iznad mora, tako da macesne očekivano iščežavaju iz vidnog polja, dok se okruženje u potpunosti transformiše u surovi visokogorski kamenjar. Pobodeni markacioni stubovi ovde služe za zimsku signalizaciju, jer dolinom Triglavskih jezera prolazi i Triglavska turnosmučarska transverzala.

Okolnim prostorom dominira impozantna stena vrha Kanjavec (2569m) u čijem južnom cirku se nalaze i preostala tri jezera. To su Zeleno jezero, Rjavo jezero i najviše od svih, Jezero pod Vršacem (jezero v Podstenju) na 1993 metra iznad mora.

Hidrološki kuriozitet doline Sedam jezera glasi da samo voda iz najvišeg jezera pod Vršacem otiče u obližnju dolinu Soče i dalje u Jadransko more. Sva ostala jezera su hidrološki povezana i njihove vode gravitiraju ka Savi Bohinjki (i samim tim ka Crnom Moru).

Dolina Triglavskih jezera je duga 8 kilometara i konačno se završava na visokom planinskom prevoju Prehodavci (2071m). Sa prevoja ka Trenti silazi mulatjera građena u periodu kada je preko prevoja prolazila državna granica Kraljevine Jugoslavije i susedne Italije – čuvena “rapalska meja”.

Državna granica između Italije i Kraljevine SHS nakon I svetskog rata je utvrđena Rapalskim sporazumom 1920. godine.

Nekoliko skrajšano je rapalska meja potekala tako: s Peči nad Ratečami se je spustila v Rateče in se na drugi strani Zgornjesavske doline vzpela preko Ponc do V koncu špice. Preko Kotovega sedla je šla na Jalovec in naprej na Malo Mojstrovko. Prečila je prelaz Vršič in vršiško cesto, nadaljevala mimo Prisojnika in Kriške stene proti Luknji in navzgor po grebenu. Tekla je v bližini zahtevne planinske poti čez Plemenice in dosegla vrh Triglava. Od tam se je spustila na Dolič, šla mimo Kanjavca na Prehodavce in na greben Lepega Špičja, tako da je Dolina Triglavskih jezer ostala na jugoslovanski strani.  

Dušan Škodič – Meja na razvodnici

Dok iz Gorenjske prevaljujemo u Primorsku istorijsku pokrajinu, čudovite macesne ponovo ukrašavaju gorski pejzaž. Sa prevoja je započeo i konačni, maratonski silazak u dolinu. Sa 2071m spustićemo se u Trentu na samo 650m nadmorske, “čez Dol” kroz dolinu Zadnjica.

Saldo dana će tako izaći na 27 kilometara planinarenja u očaravajućem ambijentu Julijskih Alpa.

Svetla je malo od oktobra do marta u dubokim, izrazito uskim ledničkim udolinama grupisanim oko Soče. Zadnjica je, kako joj ime kaže, poslednja dolina na severu, a u nju se ulazi iz Gornje Trente, nedaleko je sam izvor reke Soče. Iako kroz dolinu prolazi solidan kolski put, kako je to obično slučaj u Sloveniji, njegova upotreba je ograničenog karaktera, kako bi se što manje narušavao autohtoni ambijent.

Iako su stopala i kolena već neprestano zapitkivali gde je danas kraj? – poslednji kilometri kroz Zadnjicu u mekanom svetlu su samo dodatno obogotili prizore ovog kolosalnog dana.

Nesvakidašnje topla zlatna jesen pod Triglavom je viđena i doživljena izbliza tek koji dan pre nego što će se novembarske kiše, vetar i studen obrušiti na planinu u nagoveštaju duge i tamne zime u gorama…

Marjan Trampuš i Nebojša Atanacković, oktobar 2022. godine

Wikiloc: Bohinj – Trenta via Sedmera jezera i Prehodavci

Kranjska Gora smeštaj: Apartman Tinka