Moračke planine: Lola III

I po treći put na nestvarnoj Loli! Jesenja repriza magičnog prostora Lijevna i Zebalca i prvi odlazak u “prave” planine sa petogodišnjim Vidom.

Sve je počelo uobičajno: rani start iz Beograda u subotu jutro: već u osam smo bili na Jabuci, pre deset na Žabljaku. Dalje prečimo ka Boanu i preko Krnje Jele izbijamo na prevoj Semolj a uskoro odatle i na katun Javorje, “kapiju nekog drugog sveta” u pitomom ambijentu Moračkih planina.

Za prvi dan boravka u Crnoj Gori sam svesno odabrao poznati teren. Koliko već sutradan ćemo se uputiti u meni nepoznata bespuća oko Ivan-begovog katuna i grebena Krutaša. Ali o tome u posebnoj priči!

Ponovni susret sa ovim predelima je podjednako impresivan kao i prvi, pre tačno tri godine. Dočekuje nas zlatna boja pašnjaka kakvu samo oktobar može da priredi. Atmosfera će uskoro biti upotpunjena i visokim oblacima uz južni vetar na grebenu, tek toliko da nas podseti da smo na visinama u i oko 2000m.

Od Javorja sam produžio pod same Zebalce, na nestvarni Bljušturni do (1800m). Automobil konačno ostavljamo kod katuna Meštera. Domaćinu izlažem i svoje planove, jer kapiram, dobro je da još neko zna kuda smeram sa Vidom, i kada može da nas očekuje nazad.

A namera je prilagođena dečijoj pratnji – konjskom stazom u laganom ritmu ka prevoju između Velikog i Malog Zebalca, a zatim grebenom po znatno strmijem terenu na Mali Zebalac.

Važno je da dete planinu doživi kao uživanje i istraživanje, a ne kao napornu i suvoparnu aktivnost u nebezbednom okruženju.

A Lola ko Lola – iskonska, fotogenična, beskrajno smirijuća. Da li su to vijugavi putevi, razbacani katuni, vizure dugih grebena ili još duže senke oblaka po valovitim dolovima…bilo kako bilo, ni susret sa konjima nije izostao. Nadam se da će osim na fotografijama, neki od ovih prizora ostati urezani i u dečijem sećanju.

Ukupna kilometraža je na kraju dana izašla na 5km sa oko 300m uspona – prava mera za našu starosnu kategoriju, u nestvarnom okruženju, a ipak uz izlazak na planinski vrh iznad 2000m!

Moračke planine predstavljaju netaknut prostor u geografskom centru Crne Gore, koga na sreću u potpunosti zaobilaze savremene saobraćajne veze. Predeo visokih pašnjaka između Kapetanovog jezera na istoku i Krnova i Javorja na zapadu zapravo je planinska visoravan na nadmorskoj visini od 1500 do 1800m.

Mogu se uočiti tri glavna grebena koja se prostiru u smeru od zapada ka istoku duž ove visoravni. Posmatrano sa juga, tu su Gackove grede sa Velikim i Malim Žurimom na koji se kasnije nadovezuje Stožac.

I tamo smo bili jednog nestvarnog februarskog dana na skijama kada se veći deo planinske Crne Gore davio u višemetarskim snegovima.

Preko puta Gackovih greda nalaze se Trpezarija i Crveno Ždrijelo: tamo idemo sutradan! Na ovaj greben se nastavlja “konkretniji” deo masiva Moračkih planina oko Kape Moračke.

I konačno iznad pašnjaka Lole uzdiže se pitomi greben Velikog i Malog Zebalca – na kome smo bili danas.

Ispratili smo sunce u zemlji katuna i uputili se nazad na Žabljak na zasluženi odmor. Svež planinski vazduh je učinio svoje – Vid je spavao sve do narednog jutra – kada smo se uputili još dublje u zaboravljene svetove između Šavnika, Kolašina i Nikšića.

Ivan-begov katun i moćan ali pristupačan greben Krutaša iznad izvora reke Morače (Vragodo) su bili naš naredni cilj. O tome u posebnoj priči, jer moćni prizori i iz ovog dela Moračkih planina to nadasve zaslužuju.

Vid i Nebojša, Javorje, oktobar 2022.