Moračke planine: Gackove grede.

Decenijski višemetarski snegovi i turnoskijaški raj u geografskom srcu Crne Gore.

Planinski masiv Moračkih planina između Nikšića, Šavnika i Kolašina zauzima centralnu poziciju na geografskoj karti Crne Gore. Ovi predeli ipak nisu “meta na prvu loptu” šireg kruga posetilaca. Kapetanovo jezero donekle spašava stvar ali je ono poslednjih godina na udaru neke druge publike, ponajmanje okrenute prirodi.

Ispostavilo se da smo u ovom slaboposećenom delu Crne Gore otkrili turnoskijaški raj. “Ski-Mo” avantura od Krnova do Velikog Žurima i nazad dolinom Lukavice je značila 26km klizanja po snegu uz atraktivan uspon uz Gackove grede.

Put u središte crnogorske zime je predstavljao planinarenje na skijama u pravom smislu te reči. Odsustvo dugog spusta, valoviti tereni, i jaka kilometraža na kraju. Trojica turnoskijaša i jedan planinar su celu deonicu prešli za oko 9 časova zaradivši 1100m uspona na kraju dana.

Uhvatili smo dan. Prvo, pravo sunce nakon višenedeljnih obilnih padavina, odsustvo vetra i prijatne temperature oko nule. Nestvarni zimski prizori, “snežno more” ispod nas. Tu i tamo tek neki kamen da proviri. Magičan 21. februar 2021. godine u Moračkim planinama, jutro i dan koji će se dugo pamtiti.

Najlakša pristupna tačka ovim, naizgled beskrajnim, belim, prostranstvima je Vjetropark Krnovo. Vetrenjače su možda narušile prvobitan pejzaž, ali će turnoskijašijama poslužiti kao odskočna daska do inače dislociranih predela progutanih snegom. Asfaltni put do vetroparka se naime čisti i održava i tokom zime.

Vetrenjače su dobar putokaz u odlasku i orijentir u povratku. Raspoređene su u dva niza (stanje stvari februar 2021). Južni niz je poređan u smeru Gackovih greda, a severni niz ide u smeru sledećeg planinskog grebena ka severu – Trpezarije. Između Gackovih greda i Trpezarije prostiru se Štirni i Vodni do sa stočarskim katunima (Ivan–begov katun), sada u dubokoj zimskoj hibernaciji.

Gackove grede (2004mnm) se nadovezuju na Veliki Žurim (2033mnm). Skupa oblikuju prostrani planinski plato u obliku ćiriličnog slova П. Severne grede platoa se strmo spuštaju ka Štirnom i Vodnom dolu, dok se ispod južnih litica nalazi nestvarna dolina narcisa – Lukavica.

Logika terena je sugerisala praćenje severnih greda. Glavni izazov u tehničkom pogledu je bilo “dohvatiti” sam greben. Strmije travnate padine su zimi opterećene velikom količinom snega i to po rovitoj južnoj strani – da bi se izbilo na plato, bilo je potrebno preći kratku ali osetljivu tehničku deonicu.

Cepin i dereze čine neizostavni deo zimske opreme – bez obzira da li ste na skijama ili ne. Dereze za skije su od velike pomoći za bezbedno travesiranje delimično zaleđenih deonica! Snežne strehe (okapine) planinskog grebena predstavljaju veoma opasna mesta, i treba izbeći svako približavanje ivicama.

Izlaskom na prostrani plato, mogli smo da odahnemo. Šetnja preko široke zaravni predstavljala je pravo uživanje. Sa najviše tačke Gackovih greda (2004mnm) prebacili smo ka južnom obodu – grebenu Velikog Žurima iznad Lukavice sa pogledom ka Maganiku.

Moračke planine imaju karakterističan smer pružanja od istoka ka zapadu u vidu nekoliko paralelnih planinskih grebena. Nikolin vrh, Ilijin vrh, Mali i Veliki Žurim i Gackove grede čine jednu celinu koji se proteže od Kapetanovog jezera do Krnovske poljane.

Na najvišu tačku današnje ture, vrh Velikog Žurima (2033mnm) smo izbili u sedmom satu ekspedicije. Skijaši su sada mogli da odmore pred kratak ali izrazito aktraktivan spust kroz udolinu između Malog i Velikog Žurima. Za planinarsku pratnju nije bilo mnogo prostora za predah. Kako bismo ostali u istom ritmu, Sale je ubrzo krenuo ka dolini.

Prva polovina današnjeg kruga, u vidu grebenskog prelaza je tako bila naklonjenija planinaru u derezama, ali će zato valoviti deo treka, sa znatno dužom kilometražom biti puno naklonjeniji planinaru na skijama. Turno skije još jednom potvrđuju da su najbolji vid zimskog kretanja kroz planinu, bez premca u pogledu uštede energije i sveukupne brzine kretanja.

Zagarački i Piperski katun između dva Žurima, i Bojovića bare na suprotnom kraju doline su predstavljali poznati teren za mene. Tuda sam prošao sa dečacima u junu 2016. godine ka Nikolinom vrhu i Kapetanovom jezeru.

Ponovo na kožama, kroz Lukavicu smo zavili nazad ka zapadu, prateći sveže tragove ski maratona.

Zimski maraton Nikšić je pionirska manifestacija na ovim prostorima, a koja promoviše turno skijanje kao alternativni, aktivni, vid zimskog turizma kroz netaknute predele.

10 valovitih kilometara u povratku smo preklizali za svega par sati – nadrealna brzina u poređenju sa hodanjem. Dohvativši vetrenjače u vidnom polju, završnim ski-modom, spustili smo se nazad u Krnovo.

Predeli koje smo posetili su ostavili izuzetan utisak. Moračke planine kao geografska odrednica ne privlače pažnju kao Durmitor ili Prokletije, ali kad je turiranje u pitanju, zapravo je teško zamisliti bolju destinaciju.

Otvorili smo vrata raja.

Greben Trpezarije, Ivan-begovi katuni, Mali Zebalac i završetak ture na Javorju – zvuči kao savršen plan za nastavak avanture u ovim krajevima sledeće godine.

Žabljak, tačnije njegov zaseok Virak su poslužili kao konak ka krajnjem odredištu. Ni par sati slobodnog spusta pod Savinim Kukom nisu izostali u dolasku. Ponovo smo odseli u sjajnim “Familyfarm” brvnarama Ratka i Radeta Šarovića, nadomak samog ski-centra.

Jezerska visoravan i provalija pred Šavnikom su nas počastili moćnim prizorom u svitanje narednog dana na putu ka Krnovu – sa ovakvim jutrom dan i nije mogao da ispadne bolji.

Turno-planinarska ekipa: Ljubiša Mićanović, Đorđe Lašić, Aleksandar Vučković, Nebojša Atanacković.

Krnovo, 21.2.2021. godine

Wikiloc: Moračke planine Ski-Mo: Krnovo – Gackove grede – Veliki Žurim – Lukavica.

Hvala Oleksandru Fomenku i Predragu Popoviću (“Vrhovi Crne Gore”) na dragocenim informacijama.