Hajla.

Pošli smo gore u planinu od Rožaja po mrklom mraku. Posle pet mostova i dva puta toliko krivina, dohvatismo visinu hibernisanog planinskog zaseoka Bandžov ispod Hajle. Mrak svuda oko nas. Par stotina metara dalje, dopiru zvuci agregata. Ruka poteže kvaku misteriozne planinske brvnare i otvara se mesto kao preslikano iz francuskih ili italijanskih Alpa. Za šankom je Dudo Fetahović, a oko ognjišta vesela družina Skitourfest-a.

Dobrodošli na Hajlu, dobrodošli u Dermandoo.

Jutro je razotkrilo blesavo dobru poziciju ovog mesta. Derman na starom turskom znači lek, izlečenje, spas. Dermandoo = dolina spasa.

Uz džez-hižu Zvono Plužine i starobudvansku Casper Republiku, to je ta treća ključna tačka na sociološkoj mapi Crne Gore. Kada zakoračite u neku od ovih prosvećenih kafana, jasno je da Jugoslavija nije skroz umrla.

U pogledu planinarenja, plan je ovaj put bio da “nema jasnog plana”. Jer sat hoda više nas, ispod samog grebena Hajle, nalazi se planinarski dom Grope a u njemu četrdesetak turnoskijaša iz cele regije koje je okupio ovogodišnji Skitourfest. Podići ćemo se gore i priključiti nekoj od ekipa.

Hajlu smo zapostavljali nezasluženo dugo. Puno puta se ovuda prošlo ka Bogićevici, Karanfilima i Kolatama, stalno ostavljajući Hajlu za neku drugu priliku.

Hajla sa Žljebom, Rusolijom čini severni izdanak Prokletijskog masiva u širem smislu, oivičen klisurom reke Ibar sa jedne i Rugovskom klisurom sa druge strane. Samo vrelo Ibra se nalazi na ovoj planini, nedaleko od grada Rožaje. Predeo obiluje zdravim četinarskim šumama, iznad kojih se izdižu stenoviiti vrhovi od preko 2000 metara.

Bandžov na 1500m i Grope na 1950m deli upravo takva jedna šuma iza koje proviruje impozantan stenoviti zid glavnog grebena Hajle.

Šuma prestaje na prostranoj zaravni – to su Grope. Planinski dom ima izuzetnu poziciju na čak 1950m nadmorske visine.

Malo smo okasnili jutros praveći česte foto pauze, te se Skitourfest ekipa već rasula ka okolnim visovima i padinama. Sneg je prilično dobar, svežih desetak cenata na tvrdu podlogu. Sunce sija, nema vetra, temperatura i dalje u minusu – sve upućuje na vrhunski turno dan.

Dohvativši bočni greben ka severu, na oko 2200m nadmorske visine, ostala je dilema kuda dalje? Ka samom vrhu Hajle (2403m) ili ka nešto daljoj Ahmici (2275m)?

Hajla je nadomak, ali prvi deo uspona nije baš najjednostavniji na skijama. Ahmica leži podalje, gubiće se na visini, ali njen piramidalni oblik deluje zavodljivo, tako da odlučujemo da krenemo tamo.

Spustili smo se do prevoja koji razdvaja Hajlu i Ahmicu – Pas ili Ćafa Hajle. Ka istoku se otvorio pogled ka Rugovskoj klisuri, Pećkoj kotlini, Radonjićkom jezeru i vencu metohijskih Prokletija krunisanog njihovim najvišim vrhom – Đeravica 2656mnm.

Ka Ahmici nam pravi društvo šarena ekipa split bordera i skijašica iz Slovenije i Hrvatske. Tu su i domaćini iz Nikšića koji su u ski raspoloženju i namesto grebenisanja do vrha preferiraju koji liniju više po svežem snegu.

Skitourfest okuplja pasionirane turno skijaše iz regije i ostatka Evrope, i dešava se svakog marta. Polazna tačka je grad Nikšić odakle ski-tour karavan obilazi odabrane snežne planine Crne Gore: skitourfest.me

Nakon završnog cik-cak uspona po istočnoj padini Ahmice izlazimo na sam vrh na skijama. Današnja akcija je prava turaška, od Bandžova do Ahmice i nazad skoro da i nije bilo potrebe da se izlazi iz veza u 18 kilometara sa 1300 metara visinske.

Moji “ko-piloti” danas na Hajli su Đorđe Lašić i Velibor Martinović. Njih dvojica su već preko 30 godina uključeni u skijanje kao sport, pre svega kroz svoje aktivnosti u Beogradskom skijaškom klubu – BSK. Turno skijanje zaokuplja sve veću pažnju skijaša i planinara te sam odlučio da im postavim par pitanja.

Kako ste otkrili turno skijanje? 

Đorđe: Ceo život skijam i dosta vremena provodim na planini. Pre desetak godina sam aktivno počeo da se bavim planinarenjem i turno skijanje je došlo kao spoj aktivnosti koje najviše volim: planinarenje, skijanje i boravak u prirodi. Takodje želeo sam da što više vremena zimi provodim van utabanih staza i daleko od ski liftova. Turno skijanje je pravo rešenje za to.

Martin: Prilikom boravka u francuskim Alpima sam prvi put sreo skijaše koji su gledali u vrhove i donosili odluku koji će “smer” popeti, a zatim skijati po nedotaknutom snegu. To je bio povod mog interesovanja za “turnim” skijanjem.

Da li je je skitouring prirodna evolucija skijaša sa staze?

Đorđe: Ne bih to tako rekao. To je prirodna evolucija planinara koji voli skijanje, ali i za sve one koji skijaju, a žele da se otisnu daleko od utabanih staza. Iako je turno skijanje, kao disciplina koja spaja planinarenje, alpinizam i skijanje u svetu prisutna već decenijama, kod nas je relativno nepoznata. Mi predstavljamo atrakciju na stazama. Turno skijanje zbog situacije sa Kovidom doživljava pravi bum u svetu ali i kod nas.

Martin: Ski touring je best-of-the-both-worlds priča planinarenja i free-ride skijanja.

Šta je u par reči za vas esencija turnog skijanja?

Đorđe: Pojednostavljeno to je spoj dve discipline, skijanja i planinarenja, ali i mnogo više od toga. To je ljubav prema prirodi, svom prirodnom okruženju, želja za otkrivanjem novih destinacija. Turno skijanje je samo delimično sport, ali je zapravo mnogo više od toga. To je disciplina koja omogućava upoznavanje novih predela, ljudi, čak i različitih kultura ovde na Balkanu.

Martin: Divni predeli, netaknuta priroda, a sa druge strane skijanje bez ikakvih ograničenja . Takođe, ovo je jedna od najboljih mogućih aerobnih aktivnosti u prirodi.

Da li je Balkan buduća ski-tour Mecca za posetioce iz Evrope?

Đorđe: Apsolutno. MIslim da će u narednih par godina ova regija postati top lokacija za turno i freeride skijanje, jer su ljudi koji se bave ovim aktivnostima skloni istraživanju i otkrivanju novih destinacija. Ovde je priroda netaknuta, a prostor Balkana kulturološki veoma raznolik. S druge strane, priroda je impresivna. Dosta sam skijao po Alpima i mislim da Balkan nudi više od popularnih alpskih destinacija. Mislim da će ljudi pogotovo u post-korona periodu biti željni novih neistraženih destinacija. Nestvarna.blog je jedan od ključnih promotera Balkana kao vrhunske outdoor destinacije.

Martin: Balkan ima neverovatan potencijal za sve outdoor aktivnosti, a pogotovo za turno skijanje. Masivi Prokletija, Šar-planine, Stare planine, pa i Kopaonika pružaju odlične mogucnosti za ovaj divan sport, ali i sve ono u čemu uživamo posle provedenog dana na skijama: druženje, gostoprimstvo, izvanredna hrana…

Ski-Tour versus Free-Tour?

Đorđe: Što se mene tiče i jedno i drugo. Mada kako sam stariji sve više Ski-Mo (“Ski-Mountaineering”), zimsko planinarenje na turno skijama. Zapravo ovo su dve poprilično različite aktivnosti. Ski-tour ima za cilj uspon na skijama i spust kako bi se vratili na početak treka. Free-tour ima za cilj uspon gde je cilj doći do idealne lokacije za skijanje netaknutog snega i podrazumeva dobre vremenske uslove u vidu novog snega. Ski tour možete da upražnjavate čak i kad su snežni uslovi nepovoljni, a prava sezona počinje u martu i traje dokle god ima snega po kome možete da se krećete.

Martin: Podjednako sam Free-Tour kao i Backcountry fan. Voleo bih da se više u budućnosti posvetim konceptu planinarenja na skijama (“Ski-Mo”).

Kako izgleda Kopaonik iz perspektive turno skijaša? Neka omiljena ruta?

Đorđe: Kopaonik je idealna planina za prve korake u turno skijanju. Usponi su relativno blagi, sve vreme se krećete blizu staza ili na njima. Ture mogu biti kratke ali i duge u zavisnosti od planiranja. Nadam se da će sledecih godina turno skijanje ovde postati masovnije, ali je za to potreban organizovaniji pristup u vidu obeleženih staza za turno skijaše, organizovane vodičke službe i iznajmljivanje opreme. Posebna tema je sigurnost turno i alpskih skijaša jer jedni za druge predstavljaju potencijalnu opasnost i ovde su potrebne regulacije. Kopaonik je dobra destinacija i za “sidecountry” gde koristite liftove i povremeno napuštate ski zonu kako bi odskijali neki deo planine i vratili se na stazu.

Ruta koju preporučujem početncima počinje kod bifea Jaram prati  veznu stazu ka stazi Gvozdac, onda uspon starom veznom stazom Ledenice-Bela Reka i povratak grebenom Ledenica do Malog Karamana in a kraju do Jarma. A omiljena ruta je skijanje po grebenu Bele reke do vrha Struga i onda freeride kroz listopadnu šumu i onda povratak stazom Bela reka. To je negde oko 800-900m visinske. Ima naravno još lepih tura koje je moguće naći na internetu.

Martin: Uz trase koje je Đorđe naveo, dodao bih Jaram – Meka presedla kao i Jaram – Srebrnac- Putari – Jaram (starim putem).

---

Druga polovina marta 2021. i oštra zima koja na sreću ne jenjava. Željno očekujemo nastavak skitour avantura na Balkanu. Nastavak priče sa Hajle svakako neće izostati. Rožaje su zaista blizu, 4 i po sata vožnje ako se porani. Uspon do najvišeg, istoimenog vrha Hajle i potom skijanje niz južnu padinu u Kosovo zvuče kao savršen plan.

Wikiloc: Hajla Ski-Tour: Bandžov – Grope – Ahmica i nazad.

Flickr: Hajla Ski-Tour Fest