U povratku sa Greben planine, pred sam ulazak u selo, naišao sam starijeg čoveka. Pratilo ga je nekoliko koza.

Pastiri su obično uvek orni za razgovor, ali se zbog mog skromnog poznavanja albanskog jezika, komunikacija uglavnom svede na ono uobičajeno “Mire Dita – dobar dan”.

Gjergj Djekaj nije bio pastir. Ispostavilo se da je brat vlasnika smeštaja u kome sam boravio, Doda Đekaja. Zašto sve ovo spominjem, Đerđ (ili Đorđe, Skenderbegov imenjak) je na moje iznenađenje progovorio na srpskom jeziku. I započeo svoju priču…

Krajem osamdesetih prebegao je preko granice, iz Albanije u Jugoslaviju, preko Prokletija.

Kako sam kaže, Iz same Ljepuše to je bilo gotovo nemoguće pa je prvo otišao u Valjbonu. Odatle je preko Ćafe Rosit prešao u Crnu Goru. Granične patrole JNA su ga ubrzo presrele i Đerđ se obreo u Spužu, a potom i u Padinskoj Skeli. Nekoliko meseci kasnije našao se na slobodi, na beogradskim ulicama. Bezuspešno je tražio dozvolu za odlazak u Ameriku i Kanadu. Radio je fizičke poslove kako bi preživeo. Jednog jutra dvojica ljudi su ponudila posao. Umesto negde u Kaluđerici, Đerđ se našao u Hani Hotitu. Albanska služba mu je ušla u trag. U domovini je osuđen na 8 godina zatvora. Pad komunističke diktature srećom je skratio ovi drakonsku kaznu.

Koliko li je samo takvih priča iz Albanije? Režim Envera Hodže je bio surov prema sopstvenom narodu a posebno osvetoljubiv prema stanovnicima oblasti severno od Skadra – Keljmend.

Ljepuša, Vrmoša, Selca, Tamara, Nikč, Vukel – minijaturna mesta niz reku Cijevnu to je Keljmend (Kelmend) ili kako često naši stariji hroničari nazivaju ovo pleme, Klimenti. Njihov domicil je brdsko-planinska oblast Prokletija u zaleđu Skadra a koje se još zove i Malesija. Maljisor na albanskom znači gorštak.

Za gorštake je karakteristično da su generacijski svikli na život sa ograničenim resursima, da su tvrdokorni i nepokorivi. Bilo da su to rivali iz komšiluka, Kuči i Vasojevići u Crnoj Gori ili Sfakićani sa juga Krita ili možda epirski Zagorani, njihov genetski kod je sličan.
Nikada do kraja nisu pokoreni i nisu promenili svoju izvornu veru. Upravo su gorštaci ključni nosioci nacionalnih oslobodilačkih pokreta u XIX veku.

Oblast Keljmenda je i posle I i II svetskog rata pogranična oblast. Ovde je u paranoidnom sistemu komunističke Albanije nametnut strog režim granične uprave. Instalirana je mreža patrolnih puteva i graničnih karaula. Da bi se iz Skadra otišlo u posetu rodbini u Ljepušu ili Vrmušu, bile su potrebne posebne dozvole. Enver Hodža je celu Albaniju izolovao od sveta a Keljmend odsekao i od ostatka Albanije.

Trideset godina nakon pada komunizma, starim patrolnim stazama severa Albanije tumaraju planinari – Peaks of the Balkans je ime velikog trejla u Prokletijama koji privlači ljubiteje hodanja u netaknutom okruženju “albanskih Alpa”.

A upravo odavde kreću neke od najlepših staza u celom masivu Prokletija. Ljepuša dobacuje, za Prokletije zavidnih, 1350m nadmorske, pa je pristup vrhovima lakši nego iz susedne doline Grbaje.

Pre nekoliko godina odavde smo se uputili duboko u planinu i popeli impozantni Veliki vrh, Maja e Madhe, kamenu prizmu Malji Šnikut-a koja dominira zapadnim delom Prokletija.

Sada je polovina juna i putovao sam solo. Nije bilo potrebe za forsiranjem – sredina juna je kalendarski rano za zvučne vrhove.
Dugi letnji dan sam podelio na dva dela. U planinu sam odlazio dva puta, rano ujutru i posle podne. Vreme između sam koristio za odmor i okrepu u smeštaju.

Programski sam se ograničio na mahom zeleni pojas ovog dela Prokletija, Maja Grebenit, Maja Beriždoljit, Gur Kulj i Maja Vajušes. Upravo sa ovih tačaka se otvaraju možda i najlepše prokletijske vizure.

Gur Kull, Maja Vajushes.

Gur Kull (Gur Kulj, u prevodu “kula od kamena”) je stenoviti završetak Trojana koji je gotovo nepoznat čak i redovnim posetiocima Prokletija. Odavde Karanfili blistaju na popodnevnom suncu dok je u prvom planu junsko zeleno Popadije i Talijanke.

Uspon od Ljepuše do Gur Kulja prati precizno izmarkiranu planinarsku stazu za Maja Trojanit. Prvi deo treka se ujedno poklapa sa dobro razgaženom rutom za Maja Vajušes (albanski naziv za Talijanku). Trekovi se razdvajaju po izlasku iz šume – kod katuna Dobk.

Stara patrolna staza za Trojan potom izlazi na granični greben a zatim po albanskoj strani prolazi kroz neobičan krajolik kamenih tornjeva prožet četinarima – dosta atipično za Prokletije.

Preko sipara se stiže do sledećeg prevoja – Žuta prla ili Ćafa (Qafa) Trojanit. Podloga je izbrazdana neobičnim peskovitim nanosima. Staza za troglavi Trojan nastavlja dalje grebenom dok je Gur Kulj lociran unazad poviše prevoja. Vrhu se bezbedno prilazi sa njegove južne strane.

U povratku sam se po izlasku iz sipara i strnovitog dela staze spustio na sever i uključio na crnogorsku stazu za Trojan. Preko padina katuna Popadija sam izbio na dobro poznati, nestvarni greben Popadije i Talijanke (Maja Vajushes u toponomiji suseda).

Ovde je vredelo sačekati zalazak sunca. Prateći jaku stezu sa Ćafe Vajušes (Qafa e Vajushes), sišao sam do katuna Dobk sa druge strane. Tu me je već uhvatio mrak, ali mi nizbrdo kroz šumu do početne tačke nije trebalo više od pola sata.

Maja Berizhdolit.

Katuni i pašnjaci iznad prevoja Predelec (Qafa Bordolecit) predstavljali su poznato mesto – baš tu smo  pre tačno tri godine podigli prvi kamp na višednevnoj turi kroz Keljmendske Prokletije.

Travnati Maja Beriždoljit (Berizhdolit) (1975m) pojavno veoma podseća na  Popadiju, Talijanku i Volušnicu –  s tim što umesto Karanfila i Fortita, prostorom dominira neprikosnoveni Malji Šnikut ili Veliki vrh (Maja e Madhe). Šnikut potiče od Šen Nik, u prevodu Sveti Nikola, patron bratstva Nikč koje živi u podnožju.

Sa pitome zapadne strane grebena uočava se mreža kapilarnih potoka.  To je izvorište rijeke Cijevne (Lumi i Cemit). Cijevna teče ka jugu gradeći impresivan kanjon i uliva se u Moraču i potom u Skadarsko jezero. 

Samo par stotina metara severnije, potoci teku na sever, ka planinskoj rečici Grnčar. Grnčar se uliva u Plavsko jezero iz koga dalje otiče rekom Lim.

Zaključak: Mikroprostor Bereždolja je na razvođu dva rečna sliva.

Prošetao sam većim delom grebena sve do suprotnog vrha Maja Mridzit (1951m). 

Na jednom od katuna domaćini su me ponudili rakijom. Ne mogu da prežalim što nisam poneo sa sobom kafu ili sličnu potrepštinu iz doline za ove ljude. Uspeo sam da se sporazumem sa pastirima Antonom i Keljom. Momci su znali po koju reč nemačkog. Dolaze iz sela Vukel i ovde provode leto sa svojim konjima i kozama.

Ako izuzmemo solarnu bateriju koja generiše nešto rasvete, život ovih ljudi u XXI veku se ne razlikuje mnogo od života njihovih predaka generacijama unazad. Brojna familija na katunu spava u jednoj jedinoj zagrejanoj prostoriji!

Maja Grebenit.

Greben je naša reč koja je dobacila čak do Epira (grad Grevena) a kako sam ustanovio, čak ni ovdašnji Albanci nisu svesni njenog originalnog značaja na jeziku komšija.

Greben deli kanjon Cijevne i dolinu Vrmoše. Lociran je u središtu trougla između Prokletija, Mojana i Kučkih planina (vrh Vila). Perfektna pozicija garantuje vrhunske poglede a kako sam od smeštaja do Grebenita imao svega sat vremena brzog hoda, nisam odoleo da se na njemu pojavim – u svitanje. 

Čitav venac od Karanfila do Radohinesa je doslovno na dlanu posmatran sa Grebenita. Vrlo slična perspektiva onoj sa Planinice (Komovi) s tim da sam sada geografski mnogo bliže samim Prokletijama – u svitanje. 

Sa Grebenita (1847m) sam produžio dalje pitomim grebenom, ka Maja Haramis (1810m) iznad visokih pašnjaka Vrmoše (Vermush).

Na istoku proviruje Kučka planina: Vila, Štrugeze, Maglič. Tu je i Ilijina Bindža pod Planinicom. Komovi su zaklonjeni visokim pašnjacima planine Mojan iznad Vrmoše. Sa druge strane planine leži Andrijevica.  

^{Još jedno carpe-diem putovanje u zabačenom kutku krajnjeg severa Albanije. U dva i po dana je stalo 900km vožnje i 50 kilometara hodanja sa oko 3000m uspona. Krenuo sam u subotu u 5 ujutru iz Beograda i stigao u Ljepušu u 13h. Popeo sam Gur Kulj i napravio krug oko Popadije (14km, 1100m uspona) i vratio se kasno uveče u smeštaj. Sledećeg dana, dohvatio svitanje na Grebenu i produžio ka Haramisu. Vratio se u smeštaj do 10h na doručak i zasluženi odmor. Popodne sa Ćafe Bordolecit se uputio na greben Beriždoljita. 15km i 900m visnski. sa Naredno jutro ponovio Greben i dovezao se u Beograd pre popodnevnog špica na Gazeli.}

Wikiloc:

Gur Kull – Popadija – Qafa Vajushes.

Qafa Bordolecit – Maja Berizhdolit – Maja Mridzit.

Qafa Bordolecit – Maja Grebenit – Maja Haramis.

Nebojša Atanacković, Ljepuša (Lepushe), jun 2022. godine.

Tri dana u Klimentskim Prokletijama sa šatorom – uspon na vrhove Nigvacit i Šnikut.