Prokletije. Bogićevica.

Sve planine na jednu a Prokletije na drugu stranu.

Često citirana izreka u planinara i alpinista na ovim prostorima. Da li je zaista tako? Da li Prokletije zaista zavređuju ovako golem epitet? U čemu je magija?

Venac Prokletija je vekovima prirodna granica Albanije i ostatka zapadnog Balkana. Zbog napetih odnosa, u graničnom pojasu je sve do 2002. na snazi bila takozvana „mrtva straža“. Dobar deo vrhova Prokletija je tako bio van domašaja organizovanih akcija. Dovitljivi pojedinci bi uz nešto sreće, sok i kafu za pogranične patrole, kupovali šansu za šetnju ovim prostorima.

Bogicevica

Prokletije su veliki masiv čiji veći deo pripada upravo Albaniji. Prilaz planini sa naše strane je sa teritorije opština Gusinje i Plav na severu Crne Gore.

Iz Gusinja put vodi u dolinu Grbaja odakle kreću klasični usponi na strme vrhove Prokletija kao što su Severni vrh, Očnjak, Karanfili. Preko puta su pitkije varijante ali sa čarobnim pogledima na drugu stranu: Popadija i Talijanka.

Iz susednog Vusanja se dalje ide ka dolini Ropojana: to je pristupna tačka za uspon ka najvišem vrhu Prokletija – Maja e Jezerces.

I konačno, Plav i katuni iznad njega na Babinom Polju su baza za obilazak  dela masiva na tromeđi Metohije, Crne Gore i severne Albanije, a koji nosi naziv Bogićevica.

Tu smo se i mi uputili prvog vikenda marta 2017. godine i to u četvoročlanom sastavu: Aca Bzdušok, Raško Simović, 8-godišnji Uroš i moja malenkost.

Bogicevica-16

Jednodnevna akcija sa 7 sati vožnje u jednom smeru ? Zimski uspon sa dečijom pratnjom pa još na Prokletijama ? Da to nije malo previše?

Post festum: Jeste bilo zamorno, jeste bilo logistički komplikovano, možda za nijansu prejako za dete – ali ne mislim da sam mnogo pogrešio:

a) imali smo vremenske uslove, sunce i dan za pamćenje za koji je vredelo voziti 700 km u dva dana.

Bogicevica-7

b) nismo slepo sledili plan i prilagodili smo se situaciji. Nismo došli da penjemo vrhove po svaku cenu, već da uživamo u nestvarnom ambijentu.

Bogicevica-36

c) pomerili smo granice svojih mogućnosti i spremno čekamo još veće izazove.

Bogicevica-23

Zašto baš Bogićevica?

Kada planiramo zimski uspon svakako su bitne sveže i pouzdane informacije. Kolega planinar Dragan Đerić se upravo vratio sa Bogićevice gde je vodio grupu PD Jelenak iz Pančeva.

Đera i Goksi (Goran Stamenković) su pre par godina preko Bogićevice odradili i trodnevni zimski uspon na Đeravicu (2656m). Moram priznati da je to ostavilo dosta jak utisak na mene. Imam iskrenu želju da sa odabranom grupom planinara pokušam nešto slično u budućnosti.

Ovogodišnja kratka tura sa dečijom pratnjom bila je neka vrsta izvidnice, šansa da se zaviri i oseti prostor metohijskih Prokletija.

Bogicevica-19

Đera je aminovao moju ideju da se uputim na Bogićevicu sa detetom, i predložio vrh Maja e Rops (2501m) kao potencijalni cilj.

Zbog objektivno dugog puta i logistički zahtevne akcije pozvao sam i Acu iz Zrenjanina da mi pomogne a celoj priči se u poslednji čas pridružio i Raško iz Kraljeva. Raško je bio ubedljivo najiskusniji planinar među nama, tako da sam mogao da odahnem i opuštenije uđem u celu priču.

Bogicevica-55
s leva na desno: Aca, Đeravica, Raško i Maja Bogićaj.

Beograd – Kraljevo – Plav – Babino Polje.

Na put smo krenuli u petak pravo iz škole i nakon kratkog zaustavljanja u Kraljevu stigli u Plav za fantastičnih 6 sati i 20 minuta. U centru ovog mesta smo uzeli ključeve PD Hrid od Enka Djuraškovića. Sve je teklo savršeno.

Krećemo da se penjemo ka Babinom Polju automobilom Nissan X-Trail 1,6 dci 4/4.

U startu nismo stavljali lance.

Na negde 4. kilometru i nadmorskoj visini od 1200m ulazimo u zonu snega. Auto savladava otpor i uspon bez mnogo problema.

I pored preciznih informacija koje smo dobili od Enka, posedovanja lokacije doma i na GPS-u, iz nekog razloga nismo dovoljno koncentrisani i prolazimo pored doma. Biće nam potrebno dobrih sat vremena da shvatimo da smo pogrešili, da okrenemo auto nazad i konačno pronađemo dom. Nepotreban gubitak energije i sna, ali šta je tu je.

Bogicevica-35

Oko 21:30 ulazimo u promrzlu drvenu kućicu PD „Hrid“. Zbog snežnih nanosa i uskog puta, auto ostavljamo dobrih 300 metara podalje od doma.

Trebalo je izvaditi sve stvari iz automobila, preneti kroz dubok sneg do doma, da bi ih posle samo 7 sati ponovo vratili u auto: kletva jednodnevnih tura.

Bogicevica-12

Zatim je valjalo potpaliti vatru, zgrejati se, ali i staviti lance na auto za sutradan. Plan je da se što više skrati pešačenje i iskoristi automobil za prve i poslednje kilometre uspona.

Bogicevica-40

Iscrpljeni izvršavamo sve ove zadatke oko 22 časa, večeramo pored vatre, da bi konačno otišli na spavanje. Spavaći blok je potpuno odvojen od trpezarije i do istog ne dopire ni tračak toplote od šporeta.

Narednih nekoliko sati spavamo i cvokoćemo u vrećama na jedva par stepeni iznad nule.

Bogicevica-15

Babino Polje – Katun Bogićevica – Hodžina Ravan – Ćafa Bogićes – grebenom do ispod Tromeđe i nazad.

6:00

Krećemo rano, da bismo iskoristili dan, ali i dobar jutarnji sneg pre nego što isti popusti pod sunčevim zracima.

Pratimo trek ka vrhu Maja E Rops koji najpre vodi putem do katuna Bogićevica.

Prva 3 kilometra prelazimo automobilom sa lancima na prednjim točkovima. Sneg je poprilično dubok, smrznut  i na velikom broju mesta zastajemo i jedva nekako proterujemo auto dalje.

6:45

Dolazimo do tačke gde mislim da je rizično da idemo dalje kolima. Raspakujemo se, i nastavljamo peške ka katunu Bogićevica.

Bogicevica-44

8:00

Od katuna Bogićevice kreće pravi uspon. Kroz šumu i dubok sneg.

Bogicevica-53Bogicevica-2

9:00

Izbijamo na prostor poznat kao Hodžina ravan gde pravimo i prvu pauzu. Prostor je dobio ime po hodži iz XIX veka koji je ovde sahranjen na 1900m nadmorske visine: „Mula Husein Efendija Krcić – efendija carske džamije“ stoji ispisano na epitafu.

Ostavljamo hodžu da počiva u miru na ovom nesvakidašnjem mestu i nastavljamo ka grebenu Bogićevice ispod Ropsa.

Bogicevica-4

10:30

Izbijamo na greben. Ispod nas na drugoj strani – Kosovo i Đeravica.  Kad bi krenuli dolinom na kosovskoj strani nakon 15-tak kilometra stigli bi u Dečane.

Bogicevica-29

Levo Maja e Rops 2501m. Odavde bi trebalo da nastavimo da se penjemo ka vrhu. Pristup ide južnom stranom. Ne deluje komplikovano, ali prizor nekako požuteo i okopneo nasuprot grebenu sa desne strane…

Bogicevica-3

Predeo Bogićevice ka Tromedji i vrhu Maja Bogićaj čaroban i beo! Severna strana.  Donosimo spontanu odluku da ipak ne idemo na Rops i da se uputimo na ovu stranu – ambijent je delovao isuviše zavodljivo!

Bogicevica-30

11:30

Krećemo se grebenom Bogićevice gore-dole na prosečnoj visini od 2200m. Snežna bajka. Većina fotografija potiče upravo odavde. Za sat vremena stižemo na manje od kilometar do Tromeđe.

Bogicevica-39

Nažalost tu se zaustavljamo. Alpinistički detalj ispred nas. Ništa komplikovano za nas odrasle, poneli smo svu neophodnu zimsku opremu, ali ne i za Uroša koji nema dereze i koji se odmah osetio nesigurnim. Usledilo je ono čega sam pribojavao: „Tata hoću nazad“. Nema mnogo smisla da forsiram dete tako  da Uroš i ja okrećemo nazad, dok Aca i Raško produžavaju dalje sa derezama.

Bogicevica-38
Tačka okreta za Uroša i mene.

13:00

Sa momcima se ponovo srećemo na Ćafi. Njih dvojica su prešli kritični greben ali su odlučuli da se solidarišu sa nama i ipak ne popnu Tromeđu već su krenuli nazad kako bi se što pre ponovo spojili.

Bogicevica-18

Dan je toliko lep, da odlučujemo da ne žurimo nazad u dolinu i uživamo u „zimskim radostima“ na ovom bezbednom delu grebena. Raško nam demonstrira malu školu alpinizma, Uroš se spušta kliskom  i pentra nazad sa cepinom, ja po običaju jurim kadrove. Stvarno uživamo.

Bogicevica-22Bogicevica-21

14:00

Vreme za povratak nazad istim putem kuda smo i došli. Sneg je međutim pustio prilično. Propadamo i pola metra duboko. I tako sledećih dva sata.

15:45

Stižemo do auta. Presvlačenje i pakovanje.

16:10

Narednih 70 minuta traje spori silazak autom kroz mokar sneg, rupčage, vodurinu i blato do Plava.

Skidamo lance, kratak predah i pravac nazad.

22:00

Poprilično umorni i preplanuli stižemo do Vrnjačke Banje na zasluženi topli obrok i konak.

Bogicevica-6

Zaključne misli.

Odradismo još jedan uspon za pamćenje. Uroš je pomerio „lestvicu“ sa Midžora na još stotinjak metara iznad (2263m je najviša tačka koju smo on i ja dosegli na Bogićevici).

Krivo mi je što nismo popeli Tromeđu, nedostajalo je tako malo – pogotovo kad smo od Ropsa odustali u startu.

Nedostaju panoramski pogledi – ali čovek mora da zna u kojoj je priči – ja sam danas bio na porodičnom izletu pre svega.

Bogicevica-24

Mitska Đeravica ceo dan na vidiku danas na Bogićevici.  Da citiram drugara Gorana za kraj: „Družićemo se uskoro…“

https://www.wikiloc.com/wikiloc/view.do?id=16789083

Fullscreen capture 3152017 23543 PM

2 Comments

Add yours →

  1. Divno, Nebojša. Lepo opisano rečima i fotkama.

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: