Bogićevica. Maja Rops.

^{Babino polje, mart 2023. godine}

Oblast visokih planina između Plavsko-Gusinjske i Metohijske kotline nekada je pripadala Pećkom sandžaku, da bi povlačenjem Turske sa Balkana, u komplikovanom sledu istorijskih okolnosti XX veka, danas ostala podeljena između tri balkanske države.

Geografski posmatrano, i ovo su Prokletije. Geološki gledano, krečnjaka ovde skoro da i nema, jer ovde preovlađuju stariji slojevi metamorfnih i vulkanskih stena tamnih niijansi. Morfologija terena je naklonjenija čoveku, teren odlikuju četinarske šume te mahom travnate padine blažeg nagiba sa izuzetkom nekolicine krševitih vrhova. U čvorištu ovog prostora nalazi se Bogićevica.

Ako pogledamo kartu Vojnogeografskog instituta, pod pojmom Bogićevica figuriše nekoliko toponima: planinski greben, prevoj, katun. Preko puta grebena je i Krš Bogićevica a južni krak grebena, samo je prešao u transkripciju suseda – Maja Bogićaj. Recimo da je Bogićevica prosto planina između Plava i Dečana.

Od Plava do Bogićevice vodi Babinopoljska dolina – ujedno i najlakši pristup planini sa crnogorske strane. Iznad Babinog polja po severnoj strani se nižu grebenski vrhovi Starac, Bandera, Pasji vrh, Pčelinji Krš, Bogdaš (Marjaš) i konačno Maja Rops, potonja dva u celosti na kosovskoj strani.

Sa druge strane Babinog Polja nalazi se prirodni rezervat četinarskih šuma oko Hridskog jezera, oivičen Kršom Bogićevice i Hridskim Kršom.

Ovde bi se verovatno priča o Bogićevici i završila – šume, pašnjaci i povremeni krš – da nije te famozne zime i sada već nadaleko čuvenih višemetarskih snegova na Bogićevici.

I zaista nije mit, ako nigde nema snega, biće ga na Bogićevici. Ako ga svugde ima, ovde će ga biti najviše.

Već na sam pomen reči, Bogićevica budi asocijacije turno-skijaškog raja kroz divlja prostranstva. Majstori ovog sporta, Slovenci, kojima su Alpi nadomak kućnog praga, sada već redovno svake zime potežu dug put do Črne Gore samo da bi penjali i skijali ove padine (pozdravljeni Gregor Kofler i Miro Podgoršek!).

Ko Bogićevicu najbolje poznaje, i uzima joj meru svakog božjeg dana – to je naš domaćin u planini, sjajni momak iz Plava, Esad Redžematović – Eso.

Iskustvo pilota se meri brojem sati provedenim u letu – Eso ove zime ima više skijaških dana od Kopaonika i Bjelasice zajedno. Sezona na Bogićevici je duga, preduga, čak i kad su slabosnežne zime u pitanju. I dok pilot uvek ima radio-vezu sa zemljom, i nikad nije sam, Eso je gore u planini uglavnom sam samcijat, bez signala i bez društva. Na skije je, kaže, stao u svojoj 13. godini. Čim je brat dobio vozačku, odmah su pohrlili na Bjelasicu. 

Svaki dan od decembra do maja, Eso diže svoje preteške daske satima do vrhova. Da bi nazad dole odskijao u sekundama – i to samo jednom. Solo, kroz nimalo naivne, opasne kuloare. Via normale ga odavno više ne privlači. 

Nulla dies sine linea, stara latinska izreka, “nema dana bez linije”, tojest nema dana a da nešto nisi uradio. Kod Esa je doslovno tako, jedna ali vredna linija na dan zbog koje se vredi u zoru podizati u planinu. 

Esova fizička i mentalna snaga je zapanjujuća. I za vreme meseca Ramazana, Eso je negde gore u vrleti od sahura do iftara.

Bogićevicu na skijama sam video i doživeo sa njenim najvećim sinom – Esadom. Sad kad tamo već hrle mnogi, svestan sam kolika je to privilegija. Posle pet godina od našeg prvog susreta konačno smo ponovo na istom mestu gde je i sve počelo, na katunu Bogićevica.

Na današnjem meniju su dva vrha: Maja Rops (2503m) u odlasku a Pasji vrh (2405m) u povratku.

Ne idemo dakle ni ka Tromeđi gde smo sa Esom bili još 2018. Ne idemo ni preko Hodžine ravni i prevoja Bogićevice kada sam sa devetogodišnjim Urošem prvi put kročio zimi u ove krajeve.

Danas se penjemo ka Ćafi Belegut, tojest Beleškom prevoju a gde se ukrštaju staze za Rops, Pasji vrh i Bogdaš. U letnjim mesecima ovde će uskoro biti veoma živo, Belegut je buduće “durmitorsko Sedlo Prokletija” jer je sa kosovske strane nedavno probijen put.

12. mart 2023. je očito bio “jedan od onih dana” a koji se tokom cele zime mogu izbrojati tek na prste jedne ruke. Sveže padavine su neophodne da stvore uslove za magiju, a opet, ako padne previše snega, to će onemogućiti bezbedan izlazak na vrhove.

Sneg je, ispostavilo se, dohvatio samo kote iznad 2000m, dok je ispod padala kiša. Palo je tek novih desetak centimetara – idealan scenario za brz i nesmetan izlazak na granični greben i kvalitetno skijanje u povratku.

Uzdizanjem ka prevoju otvorile su se izuzetne vizure padina Bogićevice – sunčano jutro posle svežih padavina u planini nema cenu!

Ugaoni greben Ropsa je jednostavan i pogodan za penjanje na skijama, skoro da i nema detalja gde je potrebno izaći iz veza (kada su snežni uslovi povoljni i nalik današnjim).

Sam vrh sa svojih zavidnih 2503m visine je impresivna gorska terasa severnih Prokletija. Pogled ka jugu prebacuje dva naredna grebena, a sa vrha se posebno lepo ukazuje vice-kralj Dinarida – mitska Đeravica 2656m.

Na vrh Ropsa smo od katuna Bogićevica izašli zapanjujujuće brzo, za tek nešto više od 2 sata. Eso je sa grebenske vetrometine brže bolje pohrlio kroz kuloar pravo sa vrha, nisam stigao ni da ga fotografišem. Ljubiša je krenuo za njim, dok sam se ja jedini spustio “via normale” sa grebenskog sedla u cirk.

Srećemo se dole u severnom cirku Ropsa, i ponovo izlazimo na Belegut nešto severnije, kako bi smo otpozadi zaobišli Pčelinji krš i produžili ka Pasjem vrhu.

Prevalilo je podne, i vetar je sa porastom temperature u pojačanju, na grebenu nema vajde ostajati duže, bolje hvatati što bolji sneg za skijanje, jer 900 metara linearnog spusta čine Pasji vrh nezaboravnim freeride iskustvom, vrlo verovatno najboljim skijanjem na celoj Bogićevici a verovatno i u celoj Crnoj Gori.

Sa vrha se spuštamo direkt dole do Selimine česme u Babino polje.

Saldo dana: 14 kilometara, 1400m visinski za 7 i po sati u planini. Startovali u 6:30, završili u 14:00.

Pravac Plav na zasluženi odmor u prekomfornim sobama hotela “Elan” i odličnu pastrmku u restoranu “Misk”.

Plan za naredno jutro pred povratak kući: do Hridskog krša i nazad za 4 sata – o tome u posebnoj priči, jer prizori sa Bogićevice to svakako zaslužuju.

Esad Redžematović, Ljubiša Mićanović i Nebojša Atanacković, mart 2023.

GPX: Katun Bogićevica – Ćafa Belegut – Maja Rops – Pasji vrh – Babino polje