Bogićevica. Tromeđa.

^{Babino Polje, mart 2018. godine}

Gde se nalazi Bogićevica?

Bogićevica predstavlja deo prokletijskog masiva na krajnjem istoku Crne Gore.

Kao i svuda u Prokletijama, i ovaj deo venca obiluje planinskim vrhovima iznad 2300m nadmorske visine: Bogdaš, Starac, Maja Rops, Krš Bogićevica, Tromeđa, Maja Bogićaj…

Međutim ono zbog čega mi (ponovo) pohodimo Bogićevicu nisu sami njeni vrhovi, već vanserijski uslovi za turno skijanje u dubokom snegu – nešto po čemu Bogićevica polako postaje prepoznatljiva i u internacionalnim okvirima.

Šta je turno skijanje? Na ovo pitanje sam detaljno odgovorio u prvom turno-putopisu sa Karpata:

“Turno skije su  tradicionalno prevozno sredstvo kroz divlje predele u snežnim uslovima.”

Za planinara u takvim okolnostima zapravo postoje samo dva prihvatljiva načina kretanja: Prvi su skije a drugi krplje: Stepen uživanja u povratku je naravno daleko veći u prvom slučaju.

Kvalitet i debljina snežnog pokrivača značajno utiče na kvalitet spusta –  a kako stvari stoje, Bogićevica je u tom pogledu verovatno bez premca na Balkanu. Kako ponosno ističu Plavljani – od novembra do maja, sneg je zagarantovan!

Pristup planini.

Zbog svog izolovanog položaja, uklještena u pograničnom džepu između Albanije i Kosova, Bogićevica je jedna od teže dostupnih planina na Balkanu.

I ovaj deo Prokletija je za vreme stare velike države i hladnog rata sa susednom Albanijom predstavljao pograničnu zonu karaula i patrola: zabranjena zona za obične smrtnike.

Do danas se nije mnogo toga promenilo. Sloboda kretanja sada srećom ne predstavlja problem, ali je pristup samoj planini idalje zahtevan.

U snežnim uslovima, bez ozbiljnog terenskog vozila, teško se može izbiti na visinu veću od 1300-1500m zavisno od situacije. Opasnost od zaglavljivanja u snegu vreba na svakoj krivini. Do katuna Bogićevica, a gde počinje magija ovog prostora, preostaje dobrih 7 kilometara gaženja kolskog puta: u našem slučaju sa skijama na leđima.

Da budem iskren – sve to daje dodatnu draž avanturi i predstavlja razlog zašto sam ponovo tu. Bogićevica nas je pošteno provukla kroz šake za vreme našeg prošlogodišnjeg martovskog uspona i naučio sam da je poštujem: ovaj put nismo išli solo.

Esad Redžematović – Eso je sjajan mladi čovek, pasionirani frirajder, turnaš i planinar,  zaljubljenik u svoj rodni kraj koji, kako ponosno ističe, “ne bi menjao za trideset kvadrata u državi Njujork”,  a za razliku od dobrog dela mlade populacije Plava i Gusinja koja je, pritisnuta hronično lošom situacijom, učinila upravo suprotno.

Umesto katuna, za bazu ove godine biramo toplu sobu u Plavu, jer turno skijanje je zahtevna aktivnost, kako u logističkom tako i kondicionom pogledu, a put iz Beograda je dug i zamoran.

Cilj našeg uspona je Tromeđa ili Trekufiri na albanskom ili Triplex Confinium na latinskom, sa nadmorskom visinom od 2356m.

Babino Polje – Maslo – Katun Bogićevica – Ljuk Šterp – Tromeđa – Ljuk Šterp – B28 – Katun Bogićevica – Babino Polje.

4:30

Dobro smo poranili da uhvatimo jutro i kvalitetan sneg: već u 4:30 napuštamo Plav i nakon sat vremena neizvesnog uspona SUV automobilom kroz “dubok sneg” odlučujemo da auto ne podižemo više od 1400m nadmorske visine.  Ostatak dana želimo da provedemo na skijama, umesto u neprijatnom odglavljivanju vozila.

5:30

Skije stavljamo na leđa i narednih 7 kilometara tabanamo u pancericama do katuna Bogićevica sa svega 300m visinskog dobitka.

7:30

Dva sata kasnije, pristižemo do uspavanih katuna na Bogićevici. Levo od nas je Hodžina ravan i staza ka prevoju Bogićevice (Qafa Bogićes) sa koga ide i uspon za vrh Maja Rops. Taj deo grebena Bogićevice smo posetili u martu 2017. Sada pratimo Esa i idemo desno, ka Tromeđi koji se nazire na horizontu.

Prva tranzicija za danas: skije sa leđa stavljamo na noge i uspon nastavljamo kroz savršeni pršasti sneg. Nema podizanja nogu i gubljenja energije na gravitacionu komponentu kao ni preteranog propadanja! Lagane turno skije opravdaju epitet najboljeg načina planinarenja u zimskim uslovima!

Krećemo se u tempu koji svima odgovara. Teren je povremeno ispresecan potocima i ravinama gde se traži i malo veštine u prelasku ovih prepreka bez skidanja skija, bez kojih se poprilično propada.

9:30

Izbijamo na granični greben. Masiv se polako otvara pred našim očima u savršenom zimskom svetlu! Bogićevica nije samo raj za frirajdere, pogled sa njenog južnog grebena otkriva predele vanserijske lepote u Albaniji.

Na skijama idemo do ispod samog vrha. Nema leda, skije su i na 2250m nadmorske visine idalje najefikasniji način savladavanja uspona.

10:30

Otkucava peti sat uspona, stižemo do same kupe Tromeđe: skije konačno ostavljamo na prevoju a do vrha idemo pešice uz asistenciju cepina.  Turno-skijanje sa svojim tranzicijama podseća na triatlon, samo što ovde nema suvoparnih kilometara.

11:00

Nakon 5 i po sati od starta, izbijamo na Tromeđu. Tromeđa zapravo nije jedan, već dva vrha blizanca. Popeli smo se južnom padinom “iz Albanije” a spustićemo se severnom nazad u Crnu Goru.

Pohodimo i drugi vrh sa koga se pruža pogled na susedni deo grebena, Maja Bogićaj. Moćna Đeravica 2656m izviruje u pozadini, mami i priziva. Vice kralj Prokletija i svih Dinarida, nakon Maja E Jezerces 2694m.

Na vrhu prilično duva tako da ovaj put ne idemo dalje na Maja Bogićaj. Dodatni turno spust zvuči kao bolja opcija za danas.

Ipak nismo sami tog jutra u planini: Na vrh uskoro pristižu Esovi drugari, Emin i Ramiz. Nakon predaha i pripreme opreme za spust, ekipa je orna za free-ride sa Tromeđe.

I pored visokih temperatura u plusu tog dana, sneg na Bogićevici je zadržao svoj prašasti karakter. Rekao bih da tajna leži u savršenoj orijentaciji padine: jugoistok-severozapad.

12:00

Eso je naš umereni “via normale” downhill ispratio samo pogledom, a sam se uputio među kuloare iznad Ljuk Šterpa: ultimativni ekstremni free-ride u najavi 🙂

Za razliku od nas turno-planinara koji skije koristimo pre svega kao prevozno sredstvo, frirajderi su lovci na adrenalin: Spust se tako izražava u sekundama, dok se uspon zarad istog meri u časovima.

Imali smo još dva sata dobrog svetla koje je valjalo iskoristiti u ovom snežnom raju. Zato smo se uputili na još jedan vrh – na južnom grebenu Bogićevice a koji od Tromeđe produžava ka Maja Spalit i potom zavija južno ka Ujkovom kršu – prostor koji na topo kartama iz doba SFRJ je označen kao granični kamen B28 I/II/III.

14:30

Odavde se pruža još veličanstveniji pogled na Doberdol – poslednje dvorište Albanije, daleko od sveta, u dubokom zimskom snu koje povremeno prekidaju samo nepozvani posetioci na motornim sankama. Za nas turnaše, u kratkom zimskom danu, Doberdol sa svojim čarobnim padinama, u šlagu dubokog snega, ostaje nažalost van domašaja.

Neočekivano topli dan je nakvasio sneg ispod visine 1800m. Smanjuje užitak u poslednjim metrima spusta ka katunima, ali nam zato olakšava posao od katuna kolskim putem naniže. U nekim drugim okolnostima ovde bismo ponovo morali da nosimo skije nizbrdo, sada nas vlažan sneg dovoljno koči da se kao na pokretnoj traci uz povremeno odgurivanje spuštamo nazad u minimalnom vremenu.

16:30

Stižemo do vozila koje na svom mestu. Avantura još nije završena, jer treba se bezbedno spustiti nazad u Plav kroz bujicu snega koji se topi.

Nissan X-Trail 4×4 1,6dci (2015) je opet opravdao očekivanja.

Saldo današnje akcije: 11 sati u prirodi, 24 kilometra sa 1100m turno-uspona. Dan za pamćenje!

Praktične preporuke:

Plav: Noćenje u centru grada ELAN ili TIM. Plavski ćevap: lokal odmah pored! A za pastrmku restoran MISK.

I naravno OBAVEZNO kontaktirajte Esa (fb messenger Esad Redžematović) za potpuni turno i free-ride doživljaj na Bogićevici! Na Balkanu nema dalje!

Flickr: Babino polje – Katun Bogićevica – Tromeđa, Ski Tour mart 2018. godine

Wikiloc: Babino Polje – Katun Bogićevica – Tromeđa