^{Žabljak, mart 2023}

Za put u središte durmitorske zime čekao se dug martovski dan i stabilno vreme, jer Durmitor je zimi izrazito negostoljubiv.

Lavinski bilten je misaona imenica na prostorima južno od Triglava. Ako izuzmemo Savin Kuk i Šljeme, gotovo je nemoguće saznati stanje u planini dok sami ne zakoračimo dublje u masiv.

Pre tri godine smo bili na Bandijerni. Tura od Crnog jezera kroz Lokvice ka Trojnom prevoju može se smatrati Durmitorskim zimskim klasikom. Zupci nad Trojnim prevojem zimi izgledaju maestralno, nestvarno. Imao sam jaku želju da ponovo zabeležim taj moćan prizor.

Istovremeno, nekako se namestilo da u prethodnih dvadesetak poseta Žabljaku, nikada nisam prošao kroz Veliku Kalicu, duboku ledničku dolinu između Međeda i Šljemena.

I tako se rodila ideja o Durmitorskoj ski transverzali po ugledu na čuvenu Triglavsku. Masivu ćemo prići sa jedne strane (Virak) a izaći na drugu stranu (Crno jezero).

Zimska Durmitorska transverzala povezuje neke od najlepših delova Durmitora: kroz tri doline i dva prevoja prešli smo 18km sa 1500m denivelacije i čak 9 tranzicija. Ukupno 11 sati u planini.

Virak (1450m) – Struga (1900m) – Alp. bivak / Velika Kalica – Mala Previja (2200m) – Ledeni do – Trojni prevoj (2250m) – Lokvice (1600m) – Crno jezero.

Inicijalni deo uspona po običaju prvo prolazi kroz borovu šumu da bi se izbilo na goletni prevoj Struga (1900m), a koji deli Malu od Velike Kalice. Vegetacija i nisko rastinje uskoro u potpunosti iščezavaju pod debelim slojem snega. Otvara se zimska bajka ledničke doline pod stenovitim krečnjačkim vrhovima.

Po južnoj strani se nižu okomite litice Savinog kuka i Šljemena, prepoznaju se vrhovi Kulina, istočni i zapadni vrh Šljemena. U dubini doline, pod Velikim nametom smestio se i Durmitorski alpinistički bivak – posebno mesto sa tradicijom – idealno da se u njemu zgrejemo i okrepimo.

Tri sata od starta do bivaka samo su uvod u izazove koji slede. Od bivaka treba izaći na Malu Previju (2200m) a zatim sa prevoja odskijati u Ledeni do.

Skije na leđa, dereze na pancerice – gaz po Previji je u odsustvu svežih obilnijih padavina srećom stabilan, dok cepin dobro hvata podlogu i pruža dodatno osiguranje na najstrmijoj deonici transverzale. Nagib je najosetniji u donjem delu uspona, u drugom delu popušta i vraća nas u ski-vez.

Dalo bi se dobaciti i do obližnjeg vrha Terzin bogaz (2303m) – nije da nismo probali, ali razduvani eksponirani greben nije baš podesan za kretanje u krutim pancericama.

Danas smo u ski-modu i želimo da sačuvamo snagu za izlazak na još jedan prevoj, tako da Terzin bogaz ostavljamo da nas čeka na jesen. Šetnja grebenom Male Previje je bila od koristi da se dobro sagleda sledeći segment – putanja silaska na skijama u Ledeni do.

Skijanje u Ledeni do, po nepoznatom terenu, prolazi po planu. Opremljeni smo antilavinskom opremom ali nas je samo dvojica. Uslovi su kompleksni, kombinacija ledenih ploča i nameta vetra. Biramo najbezbedniju liniju “u rupu dole” – bolje posle izvući još koji metar visinski, nego “čuvati visinu” i testirati okolne ogrejane padine.

Iz dubine Ledenog dola (koji je u potpunosti opravdao svoje ime), nastavljamo na kožama ka Suvom licu, a odatle u cik-cak linijama dalje ka Trojnom prevoju.

Ovo je već poznati teren za mene, tuda smo došli pre tri godine iz Lokvica. Uslovi su danas daleko lošiji – poslednji deo padine pod samim prevojem je u potpunosti zaleđen. Orkanski vetar sa severa je duvao prethodna dva dana. Pod zracima martovskog sunca, “plus je dohvatao visoko” – golema ploča od stakla je rezultat.

Lenjost da opet navučem dereze u kombinaciji sa prvim znacima umora me kažnjava opasnim proklizavanjem niz padinu dobrih 50-tak metara niže. Na sreću bez posledica. Koliko je vetar zakomplikovao uspon, toliko je majstorski okitio i “omalterisao” već same-po-sebi impresivne durmitorske Zupce – na Trojnom prevoju nas dočekuju prizori za pamćenje.

I obližnja Bandijerna je okovana ledom. Dodatnih 150m visinski bi se dalo nekako izvući sa olakšanim rancem – ali motiv nije dovoljno jak jer i tamo smo već bili – i to u idealnim zimskim uslovima. Uslovi za skijanje sa vrha danas su sve samo ne bezbedni. Čemu ta večita jurnjava za vrhovima? Ostajem da ležim na Trojnom prevoju skupljajući energiju za preostalih 8 kilometra povratka via Lokvice, po mogućstvu pre mraka. Bespilotna letelica koju sve vreme teglim u rancu će ovaj put penjati vrhove umesto mene.

Sa Trojnog prevoja na 2250m skijamo u Lokvice na samo 1600m nadmorske visine. Spust preko stepenastih padina Suvog lica je mahom blag i bezbedan, izuzev nešto užeg i strmijeg dela padine pred sam silazak u cirk.

Iz dubine cirka ponovo penjemo gore. Poslednji značajan uspon danas. Izbrojao sam čak 9 tranzicija od starta. Koristili smo svu prateću opremu (dereze za skije, dereze za pancerice, cepin).

Još jedna kratka pauza, presvlačenje i otpozdrav moćnim padinama niz koje smo se sjurili za svega nekoliko minuta. Turno skije opravdavaju svoje postojanje i epitet jedinog legitimnog načina kretanja zimi kroz vrlet.

Preko valovitog terena pod Međedom polako hvatamo šumu. Noge i kolena sve manje slušaju, treba se na dosta mesta odgurivati rukama. Šuma iznad jezera srećom nije okopnela, sneg je taman toliko nakvašen da nam olakšava kočenje i zaokrete oko razgažene letnje pešačke staze. Ukazuju se Mlinski potok i mostić preko njega – to je to, kraj! Poslednje stavljanje koža, dok zovemo taksi da nas sačeka u Ivan-dolu…

Startovali u 6 ujutru, završili priču tačno u 5 popodne, sat pre sumraka. Brzinsko tuširanje u smeštaju i pravac Beograd. Prazni putevi u subotu veče, nigde nikoga na Jabuci, stižemo kući opušteno pre ponoći uz neizbežnu pastrmku na Zlatiboru.

Kakav dan!

Ljubiša i Nebojša, 18. mart 2023. godine.

GPX: Virak (1450m) – Struga (1900m) – Alp. bivak / Velika Kalica – Mala Previja (2200m) – Ledeni do – Trojni prevoj (2250m) – Lokvice (1600m) – Crno jezero.