Fojnica, februar 2023. godine
Srednjebosanska Vranica pripada paleozojskom jezgru Dinarskog sistema. To je najprostranija bosansko-hercegovačka planina i ujedno najviša planina u Bosni van Hercegovine.
Vranica je “silkatna planina”, sastavljena od metamorfnih (škriljastih) stena vulkanskog porekla. Po geološkom karakteru potpuno odudara od hercegovačkog kraškog kamenjara jednog Prenja ili Bioča.
Velika količina padavina tokom godine u kombinaciji sa nepropusnim tlom znači bogatstvo kapilarnih vodotokova – srednja kaskada vodenog sistema Vranice je Prokoško jezero: pogled iz vazduha naglašava njegovo glacijalno poreklo.
Uz jezero se još od davnina ulogorio stočarski katun. Poslednjih decenija, koliba je sve više, “katun je značajno narastao” i dobrim delom promenio svoju prvobitnu namenu. Tokom letnjih meseci, Prokoško jezero je turistička atrakcija koju posećuje veliki broj ljudi.
U sred zime, očekivano, sasvim suprotna slika. Do Prokoškog jezera može se doći samo kroz metarske namete, na skijama ili krpljama a katun se nalazi u dubokoj zimskoj hibernaciji.
Obilje vode na Vranici znači bogatstvo biljnog sveta uz značajno prisustvo endemskih vrsta visokoplaninske flore. Pretežno obli planinski vrhovi Vranice su pokriveni borovnjacima ili klekovinom, dok pod prostor visokih pašnjaka dopiru impozantne crnogorične šume.
Prokoško jezero se nalazi na nadmorskoj visini od 1650m. Vrhovi planinskog grebena nad jezerom Ločika, Krstac, Nadkrstac, prebacuju 2000m nadmorske visine.
Od grada Fojnice do Prokoškog jezera vodi put dužine 22km, od čega je samo prvih 5km asfalt.
Silaskom sa asfalta, uspeli smo da savladamo još nekoliko kilometara zavejanog puta. Već na prvo koprcanje vozila u snegu, odlučili smo da ne rizikujemo i nastavili na skijama – nadmorska visina našeg ishodišta tako je iznosila skromnih 950m. Prvih pola sata smo sledili kolski put po snegu, da bismo se kod doma Jezernica uključili na šumski single-trail koji prati klisuru istoimenog potoka.
Šuma je sve skupa oduzela tri sata vrednog prćenja u debelom minusu dok konačno nismo dohvatili osunčani cirk jezera.
Bili smo potpuno sami u celom ovom prostranstvu. Zapravo, ne baš skroz sami. U vlažnoj senci mračne šume, u osvit zore, nije izostao bliski susret sa jednim veprom.
Nakon okrepe na suvom balkonu jedne od koliba, nastaviili smo da se penjemo još jednu etažu više – na prostrane planinske pašnjake Vranice.
Na savet našeg prijatelja, pasionoranog turaša iz Sarajeva, Dina Karadže, uputili smo se na vrh Ločika, kao najdostupniji vrh na skijama u kratkom zimskom danu. Odabrane pristupne padine podesne za skijanje u povratku.
Vršni greben je očekivano obrastao gustom klekom dodatno raspirenom snagom vetra. Na južnom horizontu se ukazao Prenj, na severnom, Vlašić.
Sa 950m na 2109m, za ukupno 6 sati sa pauzom na jezeru – zimski uspon na Vranicu je zahtevna ski tura posebno u uslovima svežeg pršastog snega. Nagrada je usledila u povratku, za spust na skijama nazad do početne tačke nam je bilo potrebno tek nepuna dva sata.
U ranim popodnevnim satima smo se ponovo obreli u fojničkoj mahali – potočarska pastrmka u restoranu Ribnjak je za svaku preporuku a bogami i baklava, prava bosanska!
Nadkrstac, najviši vrh Vranice, 2112m, smo svesno ostavili za neku drugu priliku tokom suvih meseci, kada se ceo greben bez problema može obići u danu, sa znatno povoljnije tačke – sa samog Prokoškog jezera.
Ivan Bon, Ljubiša Mićanović i Nebojša Atanacković
Fojnica, februar 2023. godine
Posebno hvala Dinu Karadži iz Sarajeva i Adnanu Bubalu iz Fojnice.
Wikiloc: Jezernica – Prokoško jezero – Ločika
NESTVARNA MESTA. 