Prokletije. Maja Jezerce.

^{Valbona, septembar 2020. godine.}

Petogodišnji pohodi po planinama Balkana su krunisani tamo gde i dolikuje.

Triglav, Olimp, Pirin… ali za nekog okrenutog Dinaridima, Jezerski vrh je ipak taj uspon svih uspona.

Osma poseta samom masivu Prokletija, što dovoljno govori sa kakvim sam im poštovanjem prilazio sve ove godine. Skoro pa linearno uzdizanje do njihovog trona: Popadija, Bogićevica, Đeravica, Severni vrh Karanfila, Kolate, Šnikut i na posletku Jezerce, kralj Dinarida. Ime u deminutivu, uspon u superlativu!

---

Maja Jezerce – kralj Dinarida 2694m iznad mora. Put do gore je dug, naporan i izazovan odakle god da se krene. Stoga ne čudi da je najviši vrh Prokletija visoko na listi želja ljubitelja planina u ovom delu sveta.

Valbona – dolina na severu Albanije, 900m iznad mora. Uska, duboka i zapanjujuće alpska. Guste četinarske šume iz kojih izranjaju mramorni vrhovi. Poput Logarske doline, samo još monumentalnija. Potpuno drugačija od ostalih pristupnih tačaka u Prokletijama.

Valbona – Tet (Theth) je popularna “Peaks of the Balkans” planinarska transverzala a koja prati prastaru karavansku i pastirsku vezu dve doline u Prokletijama. Ta dva mesta su verovatno jedina na Evropskom kontinentu, između kojih je i u XXI veku brže stići peške nego motornim vozilom: to je taj neponovljivi zamah planinskh gorostasa južnih i centralnih Prokletija.

Uspon na Maja Jezerce od Valbone u svom najnižem delu prati ovu razgaženu rutu. Posle račvanja za Tet, počinje visokogorski darmar kroz kraljevstvo krečnjaka do vrha.

Postojala je želja da se gore, u to kraljevstvo krečnjaka, izađe što ranije moguće. Zahvaljujući Mihajlovim prethodnim saznanjima, osmislili smo kvalitetan plan. Umesto nepotrebnog tabananja kroz prelivno suvo korito Valbone, najpre smo se prethodnog dana prebacili terencem do “Cafe Emanueli” na Ragamu, 1200m. Odatle smo sa velikim rancem produžili još sat vremena dalje do “Cafe Simoni” na 1450m, koji nam je poslužio kao planinski bivak (u prevodu spavanje u vreći, bez šatora).

Cafe Emanueli, Cafe Simoni? Cafe kultura visoko u Prokletijama?

Cafe Simoni je dobro organizovano planinarsko svratište, kakvo ne poznajem sa crnogorske strane: preuređeni stari katun na samom izvoru reke Valbone, sa hladnim osveženjem, ognjištem i prostorom za kamp. Kako nam je sutradan pričao domaćin Petar (a čiji se deda zvao Simoni), par stotina planinara svakog dana prolazi kroz ovo mesto, od kojih svaki deseti ostaje da prenoći.

Petar, Simon, Emanuel, Lazar – nisu tipična albanska imena. To je zbog toga, što današnji stanovnici Valbone vode poreklo iz doline Tet. A kako je Tet istorijski pripadao Skadru, a Skadar u predotomansko vreme Veneciji, stanovništvo je pretežno katoličke vere. Otuda i krst gore na Jezercu. Via Tet je prolazio trgovački put od Skadra ka kontinentalnom zaleđu. Bilo ovuda preko Valbone, bilo preko Plava, Prokletije su se od Skadra i Drača morale negde preći: to su visoki planinski prevoji Ćafa Valbona i Ćafa Pejes, tojest prevoj Valbona i Pećki prevoj.

Ustali smo u 3 sata ujutru i nakon jutarnje rutine, koji minut pre 4 se uputili gore, po mraku.

Prošavši skretanje ka Tetu, slaba staza sledi suvo korito koje se spušta sa prevoja Lugu Vali. Klisura razdvaja vrhove Maja Popluks sa severne i Maja Alijes sa južne strane. Ukoliko bi se produžilo do prevoja – sa druge strane planine će se ukazati livada – to je katunište Gropa Bukura (“lepa udolina” u prevodu) – još jedno pogodno mesto za kamp, i zgodna pristupna tačka za penjanje vrhova Maja Popluks ili Maja Harapit.

Za Jezerce je potrebno pažljivo pratiti trek uz slabe markacije, i znatno pre ovog prevoja ispod Popluksa, naglo skrenuti ka severu, penjući se uz travnate police. To je ujedno i najstrmiji deo celog uspona, ne računajući sam izlazak na vršni greben.

Izlaskom iz travnatih polica, izbili smo na kotu iznad 2300m, gde smo dočekali prve zrake sunca. Prizori za pamćenje.

U sledećem segmentu, nagib terena popušta, jer trek prati izohipsu. Nakon dela sa travnatim, sledi atraktivan deo i kroz kamene police, dok se Kralj Dinarida polako ukazuje u vidnom polju.

I onda – planeta Mars. Goli kamen i ništa do kamena, svuda okolo. Ulazak u vanzemaljski pejzaž ledničkog cirka između Jezerca i Popluksa. Nestvarno!

Kroz ovaj prirodni kamenolom dovijamo se do ispod samog vrha. Nigde ni traga od snega, jerbo septembar je mesec, a prethodna zima je bila blaga i slabosnežna (2020).

Namesto “ Via normale” kroz stenoviti kuloar obezbeđen sajlom, Mihajlo nas vodi udesno, i preko sitnog sipara izbijamo na istočni rub vršnog grebena.

Na vrh tako izlazimo atipično grebenski, putanjom kuda je pasionirani istraživač albanskih vrleti, Negoslav Radičević prošle godine izveo grupu planinara na Maja Jezerce.

Par minuta pre 9 časova, nakon 5 sati od starta ukazala se kolosalna severna stena kralja Dinarida.

Usponu na Maja Jezerce treba prići sa maksimalnim respektom – to u prevodu znači da je ceo petosatni izlazak na vrh ništa do prvo poluvreme, zagrevanje za povratak sa vrha u dolinu.

Zbog geografije terena, silazak je zahtevan i iziskuje skoro jednaku količinu vremena kao uspon.

Valbona ili Vusanje? Odakle je lakše i lepše penjati Jezerce? Iz Albanije ili Crne Gore?

Preporuka glasi Valbona.

Prilaz od Valbone je utoliko povoljniji što nema silaska kroz mukotrpni kuloar sa vrha, kao ni napornog prolaska kroz šumu od Doline jezera do karaule Zastan. Nema ni suvoparnog tabananja nazad u Vusanje, od Valbone do Ragama operiše prevoz.

Glavni adut uspona iz Crne Gore je prolazak kroz Dolinu jezera, Buni Jezerces, dragulj Prokletija. Trik je u tome, da u doba godine kada je izlazak na Maja Jezerce najbezbedniji (avgust i septembar), jezera su po pravilu već presušila. Bolje je Dolinu jezera kombinovati sa usponom na Maja Bojs, centralno pozicioniran vrh Prokletija sa sjajnim pogledima i na sama jezera. A uspon na Jezerce odraditi iz Valbone.

Prvu noć u Valboni smo prespavali u Simoniju, dok smo za drugi dan bukirali smeštaj u apartmanu Lazar Čardaku u samom mestu. Isti toplo preporučujem! Paket je uključio domaću kuhinju ali i odlazno-dolazni transfer za uspone na Jezerce i Rosni vrh po korektnim cenama.

Lazar i Peter iz Valjbone, Dodo iz Ljepuše, Feruz iz Tropoje – opšti utisak nakon višestrukog posećivanja severa Albanije je da je ovim ljudima na prvom mestu slika koju ostavljaju drugima o sebi, a novac i zarada dolazi posle toga. To su ljudi starog kova i kodeksa, koji je mahom iščezao u dolini.

Da li smo naišli na predrasude i probleme kao neko ko dolazi iz Srbije? Apsolutno i nedvosmisleno ne.

Mihajlo Vukoičić, Ljubiša Mićanović i Nebojša Atanacković

Valbona, Albanija, 12.9.2020.

Flickr: Valbona – Maja Jezerce, septembar 2020

Wikiloc: Valbona – Cafe Emanueli – Cafe Simoni – Maja e Jezerces.