Đeravica.

Kjo histori është në dispozicion edhe për lexuesit në gjuhën shqipe.

Mitska Đeravica, kruna severnih, metohijskih, Prokletija, planina je sa posebnom emotivnom težinom.

Đeravica (alb. Gjeravica) je drugi najviši vrh u Prokletijama kao i celom Dinarskom pojasu (odmah iza Maja Jezerce). Njeno ime potiče od reči Kaluđerovica, kako se ova planina i zvala do XX veka.

Pripada severnom, pitomijem delu masiva Prokletija. Reljefne forme su blaže, livade i doline prostranije. Razlog za to leži u geološkoj starosti i strukturi tla: ovde je krečnjak u defanzivi pred starijim slojevima metamorfnih i vulkanskih stena tamnih nijansi.

Prostor severnih Prokletija obiluje planinskim jezerima: samo u neposrednoj blizini Đeravice se nalaze tri gorska oka.

Đeravici smo prišli sa istočne strane, od Junika. Nakon sat vremena teškog makadama, a koji može da savlada samo jači terenac, stiže se do vikend naselja Gropa Erenikit (Erenička rupa, izvor reke Erenik) na 1700m nadmorske visine. Nekada je to bio stari katun, a sada je to čitavo naselje, u čini mi se, nezaustavljivoj ekspanziji.

Via normale uspon na Đeravicu odavde je više nego jednostavan. Do vrha vodi markirana i dobro razgažena staza koja se penje najpre do Velikog jezera (Liqeni madhe). Leti, i kada je lepo vreme, ovom stazom prolazi na desetine, možda i stotine posetilaca.

Predeo oko jezera je nestvarne lepote, verovatno najlepši kutak prirode na celom Kosovu.

Umesto ovog previše jednostavnog uspona, daleko lepšu i širu sliku predela će pružiti kružna tura graničnim grebenom, sa maestralnim pogledima ka ostatku masiva Prokletija ali i ka Šari i Korabu, preko pola Albanije.

Gropa Erenikit (1700m) – Qafa e Sylbices (2142m) – Gusan (2539m) – Đeravica (2656m) – Liqeni Madhe – Gropa Erenikit.

Sledeći stare pastirske veze iz Grope, odmah po izbijanju na prevoj (Qafa e Sylbices, 2142m), otvara se neizreciva magija ovog prostora…

Po albanskoj strani se ukazuje impresivan kanjon reke Tropoje koji se potom širi u lednički levak, ispunjen katunima. To su Stanet e Sylbicës. Na albanskom se katun kaže “stan” (sama reč je interesantno slovenskog porekla). Ovom udolinom ćemo proći koliko u narednoj priči iz ovih krajeva, i uveriti se da stočarski nomadski život u Albaniji itekako odoleva zubu vremena: tamošnji katuni vrve od života preko leta kao retko gde drugo.

Iznad doline pruža se dug planinski greben sa vrhovima Maja e Koritave 2387m, Maja e Zeze 2425m (“Crni vrh”) i Maja Kershi Kocajve 2400m (“Kočajski krš”) dok izdvojen, po istočnoj strani, dominira krečnjački lepotan Shkëlzen (Maja e Shkëlzenit) 2402m. Na horizontu je Golem Korab (Maja e Korabit) 2764m, najviši vrh ovog dela Balkana.

Prvih par stotina metara od prevoja nastavljamo da se krećemo po prostranom pašnjaku da bi teren ubrzo postao kamenit. Iako prostorno ograničena i bez vidljive staze, šetnja nazupčenim graničnim grebenom je atraktivna i mahom bezbedna, bez izrazito eksponiranih tačaka.

Kako se prilazi bliže vrhu Gusan, postepeno se otvara pogled ka impozantnom, centralnom delu masiva Prokletija. Otvaraju se Jezerce, Kolate, kao i venac vrhova iznad Valbone. Pogled je najlepši upravo sa tačke graničnog grebena neposredno ispod Gusana, a gde se ujedno jedan krak grebena odvaja ka severu i tako zatvara cirk ispod Đeravice.

Da bi se popeo Gusan, potrebno mu je prići sa njegove zapadne strane (a koja će biti u senci u jutarnjim satima, te valja pripaziti na klizav teren). Na vrh i kasnije dalje grebenom vodi slabija ali ipak uočljiva staza, koja će se kasnije uliti u jaču (markiranu) stazu sa dečanske, odnosno plavske strane masiva. Još jednom, nekoliko stotina metara dalje, na samom sedlu ispod Đeravice, i ova staza se spaja sa via normale stazom sa juničke strane.

Ulaskom u drugi deo grebena, u prvi plan izbijaju nestvarna jezera sa obe strane planine. Na zapadu, na dečanskoj strani masiva je Liqeni Zemer (u prevodu “srcoliko jezero”), dok se u cirku Đeravice smeše Veliko i Malo Đeravičko jezero (Liqeni Gjeravices). Jezera celom prostoru daju taj pečat posebnosti.

I onda je usledio uspon na sam vrh. Đeravica – 2656m. Impozantna visina koja u kombinaciji sa jedinstvenim položajem garantuje posebne vidike. Iza Đeravice i ka severu i ka istoku skoro da i nema “bitnih” planina.

Drugim rečima, sa vrha čovek samo što ne sklizne u Dečane ili Radonjićko jezero, toliko naglo prekida masiv i sa dveipohiljade metara propada u zatalasanu metohijsku ravnicu. Skrajnuta, a opet dovoljno visoka, Đeravica poklanja zaista poseban ugao gledanja na jugoistočni Balkan. Cela Šara je na dlanu od Ljubotena do Rudoke (koja je gle čuda viša od Đeravice tek za koji metar, i tako joj je skinula slavnu titulu). Naravno Paštrik, Koritnik, Gjalica, sve je tu, do Koraba. U matičnom masivu svi se gorostasi jasno vide sa Đeravice (Jezerce, Kolate, Maja Briasit…) dok su u neposrednom komšiluku Bogićevica, Tromeđa, Maja Bogićaj, Rops i Tri Krša oko Hridskog jezera.

Krug oko Đeravice zatvaramo via normale preko Đeravičkog jezera, koje apsolutno zaslužuje i taj neposredni doživljaj izbliza. Saldo akcije je na kraju izašao na 15km sa 1200m uspona za šta nam je bilo neophodno 8 sati uz nekoliko dužih pauza.

---

Proći ovim prostorima a ne zaustaviti se u zadužbini Stefana Dečanskog prosto ne ide. Dečani su smešteni na čarobnom mestu, ceo prostor odiše spiritualnošću i nastavlja da odoleva iskušenjima vremena i prostora…

„Ta mržnja je posledica obostrane nemogućnosti da se u kolektivu vide pojedinci. već se sve gleda uopšteno, kolektivno.“  

Iguman manastira Dečani, Sava Janjić

Ekipa za planinarenje na Đeravici: Marjan Trampuš, Patrik Ikič, Aleksandar Bzdušok, Đorđe Lašić, Nebojša Atanacković.

Wikiloc: Gropa Erenikit – Qafa Sylbices – Gusan – Đeravica – Veliko jezero – Gropa Erenikut.

Flickr: Đeravica 2019 – kružna grebenska tura